Bio jednom jedan lav… Kakav lav? Od digitalnih piksela sav! U potpunoj pomami praktičnosti pretakanja svojih crtanih uspešnica u isplative igrane bioskopske filmove kompanija Dizni stigla je nakon Lepotice i zveri, Alise, Knjige o džungli, Damba, Aladina… i do Kralja lavova (Lion King).
Ovaj rimejk filma iz 1994. godine u režiji Džona Favroa biće prava poslastica za simboličku analizu budući da, za razliku od prethodnih u kom su se pojavljivali ljudi, ima isključivo životinje za sve svoje protagoniste. Ali, ako ste mislili da će za ovaj novi film biti upotrebljeni autentični snimci suncem ovenčane savane i šarolikog navek nam zanimljivog bestijarijuma afričkih divljih zveri iz prirode ukomponovani u narativ u stilu Tih divnih stvorenja ili Opstanka, potpuno ste pogrešili. Ni jedan jedini kadar u njemu neće biti realan – ni životinje ni biljke u pozadini. Sve je tu samo rezultat IBM imaginarijuma sasvim realističnog digitalnog softvera. Zbog toga su mnogi kritičari ovo ostvarenje već prozvali „prvim filmom koji je potpuno bez duše“. Ovakva teletabizacija ekološke svesti mogla bi stvarno povesti nove juvenilne naraštaje gledalaca u pogubni tele-ambis.
Naravno, i pored te sveobuhvatne potpuno volšebne obmane našeg čula vida (film je vešt lažov koji nas laže 24 puta u sekundi), ljudski glasovi su opet neophodni za nadsinhronizaciju životinja kako bi se uspostavila prava konekcija s auditorijumom. Jer zvuk je softver koji nas pokreće kroz hardver slike kakva god da je. Pošto je tako, s njim treba uvek biti aktuelan. Nekad je glavnom protagonisti laviću Simbi glas pozajmljivao tad mladi i perspektivni Metju Broderik, poznat po filmovima War Games, LadyHawk i Feriss Buellers Day Off, koga danas publika pamti i kao muža Sare Džesike Parker. Dona iz Twin Piksa bila je Simbina partnerka Nala, Džeremi Ajrons njegov zli lavlji stric u stilu Hamletovog, a Mr Bin, Rouan Etkinson, posvećeni pernati konsultant. Da bi uspeh bio zagarantovan, najsigurnije je bilo posegnuti za glasovima iz muzičke industrije i od filma napraviti povod za spot starih MTV-VH1 znanaca. Zato je glas Simbi dao glumac, pevač, reper, pisac Donald Glover, a njegovoj izabranici Nali niko drugi do diva Bijonse! Naravno, hiperpopularna pop pevačica prigodno ima i novu numeru u filmu, Spirit, a uz taj singl izdaće i propratni album Lion King –The Gift inspirisan filmom.
U toj pomodnoj unakrsnoj promociji slike zvukom i obratno, jedan glas je ipak odoleo zubu vremena. „Njegov glas je unikatan – jedan u generaciji te nismo mogli bez njega“, rekli su producenti. Njegov glas je u džinglu za CNN. Njegov glas koji nezaboravno upečatljivo pokazuje deci kako se broji do deset naterao je CTW da dâ zeleno svetlo projektu Ulica Sezam. Njegov glas upravlja letelicom s atomskom bombom u Kjubrikovom filmu Dr Strangelove. Njegov je glas Admirala CIA u trilogiji o Džeku Rajanu. Njegov glas mami Konana u starostavnu sektu Seta. Njegov glas odjekuje ispod maske Darta Vejdera. Reč je o osamdesetosmogodišnjem Džejmsu Erl Džonsu.
A kao mali crnčić Jimmy iz delte Misisipija (ne samo afroameričkog već i šarolikog irskog i indijanskog porekla), Erl Džons je, u stvari, bio jedan smrtno stidljivi mucavac. Da ga deca ne bi neprestano surovo zadirkivala zbog tog mucanja, odlučio je da mu je bolje da se pravi potpuno nem pred njima nego da mučno muca. Pošto mu je ta taktika uspela, u prvom razredu nastavio ju je sve do kraja osnovne škole. A što se njegove dikcije tiče, profesor književnosti ga je uverio da će recitovanjem poezije najefektnije pobediti istovremeno i stidljivost i mucanje.
Idući putem borbe sa samim sobom, Erl Džons je postao u svetskim okvirima jedan od najboljih interpretatora Šekspira sa ulogama Otela i Kralja Lira. Nominovan je za Oskara zbog uloge boksera u filmu Great White Hope, ali se stideo da 1977. potpiše svoj ikonični glas Darta Vejdera: „U prva dva filma mislio sam da sam ja samo specijalni efekat, a onda sam do Povratka Džedaja shvatio da sam ipak svemu dao sasvim individualni pečat i dozvolio im da me potpišu.“ Omnipotentni glas Simbinom ocu kralju lavova Mufasi, kako 1994. tako i danas u ovom pseudo-igranom CGI filmu, 25 godina kasnije, pripada nekom ko se ustezao da pred drugima progovori da bi se na kraju čak odvažio da za audio-knjigu pročita svih 27 poglavlja Novog zaveta. Eto intrigantnog medijskog materijala za prave filmske sladokusce.
