Umetnost koja plovi

Lepa vest na kraju leta: počinje novi festival Dunavfest! Od 31. avgusta do 11. septembra, na prostorima beogradskog dela Dunava, odvijaće se dramski, muzički i likovni programi domaćih i stranih izvođača, s namerom da kulturom promovišu Beogradsku tvrđavu (čitaj Beograd i Srbiju) i Dunav. Ovu zamisao reditelja Nebojše Bradića realizuje Javno preduzeće „Beogradska tvrđava“ uz pomoć desetak kulturnih i obrazovnih institucija i – Ministarstva kulture Srbije.

„Namera nam je bila da svemu onom što svakodnevno radimo, dakle čuvamo i promovišemo kulturno nasleđe i organizujemo kulturne programe, damo nov kvalitet i da sve to skupimo u jedan događaj na atraktivnom prostoru Beogradske tvrđave“, kaže direktorka JP „Beogradska tvrđava“ Ivana Lučić-Todosić. „Kao što Dunav štitimo od zagađenja tako ovim festivalom štitimo i njegovu kulturu. Kulturno nasleđe nije gotova stvar, ono se istražuje, stavlja u funkciju, a to treba osmisliti. Očekujemo da će naš festival biti povod novim istraživanjima mnogih tema vezanih za Dunav.“ Ivana Lučić-Todosić naglašava da će ovogodišnji program povezati „Beogradsku tvrđavu sa rekonstruisanom Kulom Nebojša gde će se odvijati veći deo programa, kao i da će pokazati mogućnosti njene multifunkcionalne sale. Mi joj, rekla bih, festivalom dajemo prvi polet. Oživećemo i stare prostore: Barutana će, na primer, pored postojeće izložbe, dobiti nove sadržaje, a pokazaćemo i nove potencijale Beton hale i Ade Huje.“

Dunav će biti direktni učesnik otvaranja festivala: predstava, muzičko-scenski događaj Poslednje putovanje Rige od Fere (režija i dramatizacija Nebojše Bradića priče Ive Andrića) počeće na brodu koji kreće iz Zemuna, a završiće se u Kuli Nebojša, sledom poslednjih dana života grčkog revolucionara Rige od Fere. Osim Poslednjeg putovanja, u Kuli Nebojša će biti i Ostrvo, koncert lautiste Edina Karamazova i prvakinje Beogradske opere (i njene upravnice) Katarine Jovanović – pokušaj otkrivanja kako muzika Baha, Hendla i De Falje korespondira sa prostorom u kome je pogubljen Riga od Fere. Prvi put će biti izvedena i kompozicija Istar, nazvana po staroslovenskom imenu donjeg toka Dunava, čiji je autor Ivan Brkljačić, a Muzika na vodi je naslov koncerta Kamernog orkestra Gudači svetog Đorđa.

Prostoru Barutane su namenjeni koncerti „mlađe“ muzike, izložbe i radionice. Švedski saksofonista Mats Gustafson i njegov bend sviraće džez kompozicije svoje zemlje iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, mađarski cimbalista Kalman Balog sa Džipsi cimbalo bendom predstaviće romsku muziku raznih regiona ovog područja, a Boris Kovač i kvintet La kampanela sviraće mešavinu roka i džeza. U Barutani će biti i multimedijalni program Ale i bauci, izložba crteža i animirani film Rastka Ćirića – zanimljivo predstavljanje bića iz srpske mitologije (poznatih iz istoimene knjige Aleksandra Palavestre), i radionica za najmlađe Ala za sat Ive Ćirić.

Na Adi Huji, mestu gde su živeli Kelti, biće izložba o njima, ali i degustacija vina Podunavlja, dok se Beton hala ispostavila pogodnom za Podunavljem Srbije sa Feliksom Kanicem, izložbu crteža nepristrasnog putnika Feliksa Kanica (autor Đorđe Kostić) i izložbu Stranci u Beogradu o Đorđu Vajfertu, Geci Konu, Davorinu Jenku, Fransisu Makenziju, Arčibaldu Rajsu, Ignjatu Bajloniju i drugim stranim državljanima koji su uticali na Beograd.

Cilj Dunavfesta po Nebojši Bradiću, koji je i predsednik Umetničkog saveta festivala, jeste „da kulturno nasleđe Beograda i Srbije koristi kao inspiraciju za nova umetnička dela, aktivira novu publiku i podstiče stvaralaštvo mladih. Dunavski festival na Beogradskoj tvrđavi će biti važna međunarodna inicijativa Srbije za Dunavsku strategiju, pokrenuće brojne aktivnosti na polju umetničke muzike, dizajna, dramskog stvaralaštva i umetničkog obrazovanja. Umetnici iz različitih zemalja Dunavske strategije će učestvovati u zajednički stvorenom umetničkom konceptu. Na taj način će Dunav ponovo promovisati zajedničko kulturno nasleđe i biti plodna osnova za razvoj kreativnosti.“ Dokaz ovoj nameri je virtuelnu Muzej Dunava, čija je izrada u toku. Kako najavljuje Ivana Lučić-Todosić, u ovaj projekat će biti uključene sve Dunavske zemlje: kulturnom nasleđu srpskog dela Dunava, a na njegovim obalama je preko 20 arheoloških lokaliteta i sedam tvrđava, biće priključena baština i ostalih država koje ulepšava Dunav.

I tako, po Nebojši Bradiću „umetnost plovi, ove godine prvi put. Plovidba je stalna promena, neminovnost i nezaustavljivost promene. Podrazumeva fluidnost i avanturu. Ona znači grananje i sakupljanje, tokove koji se sabiraju u maticu, ali i šire u deltu“.