Umetnost i komunikacija

Od kad je došla u Srbiju, norveška kompanija za telekomunikacije Telenor primenjuje iste kriterijume u poslovanju kao i kod kuće, a to podrazumeva i jedinstven koncept društvene, korporativne odgovornosti. Kompanija u martu 2007. osniva Telenor fondaciju, koja kroz različite projekte pomaže razvoj društvenih potencijala u Srbiji. Jedan od prvih projekata Fondacije bio je početak formiranja kolekcije umetničkih dela, za potrebe uređenja poslovnih prostorija, a za taj posao su angažovani profesionalci. Kao idealan partner angažovana je nezavisna, umetnička asocijacija Remont. Nepune dve godine kasnije, njihova kolekcija predstavlja reprezentativni pregled savremene srpske umetnosti, koja već izaziva interesovanje šire javnosti, a pokrenula je sa mrtve tačke mnogobrojne probleme karakteristične za umetničko tržište u Srbiji.

Osnovu Telenorove kolekcije čine radovi, nastali u periodu od 2000. godine do danas, i nekoliko „starijih“ dela, iz 90-ih godina. Kolekciju čini oko 160 radova 55 umetnika uglavnom mlađe generacije.

KORPORATIVNE KOLEKCIJE: Formiranje javnih kolekcija u vreme SFRJ bilo je koncentrisano, pre svega, oko državnih institucija, banaka i velikih firmi. Sredinom 90-ih većina uspostavljenih inicijativa je zamrla, a novih gotovo da nije bilo. Kontinuirano su postojale i razvijale se samo privatne kolekcije, zasnovane na ukusu vlasnika, mada neke od njih zaslužuju da ih vidi šira javnost. U to vreme nastaju i zbirke kompanije Cepter, Industrije stakla iz Pančeva, Sartida, čije nastajanje je bilo plod višegodišnjeg rada stručnjaka. Tokom proteklih deset godina, Radio-televizija Srbije formirala je svoju zbirku umetničkih dela savremenih, pre svega srpskih umetnika, sa više od 200 radova, uglavnom slika i skulptura.

Konačno, dolaskom stranih kompanije koje pored smisla za ulaganje imaju i svest o značaju pozicioniranja na svim nivoima, kod nas je realizovano nešto što je već dugo bilo potrebno i što je u svetu decenijama uobičajena praksa.

Pod pokroviteljstvom Duvanske industrije Niš, u sastavu kompanije Filip Moris Internešenel, ustanovljena je Niš Art fondacija koja formira kolekciju likovnih dela savremenih srpskih umetnika.

Početkom 2007. godine, izložba „Kontakt Beograd… dela iz kolekcije Erste banke“, predstavljena u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, predstavila je dela konceptualnih umetnika iz centralne, jugoistočne i istočne Evrope, koja je Erste Bank Grupa otkupila pošto je 2004. godine počela da obnavlja svoju kolekciju. Po mnogo čemu specifična, ova kolekcija, osmišljena kao work in progress, bazirana je na temeljnoj studiji umetničkog stvaralaštva regiona. Bio je to prvi bliski susret srpske javnosti sa modernim, jasno profilisanim i teorijski potkrepljenim stručnim pristupom stvaranju savremene umetničke zbirke, primer kako se danas prave javne kolekcije muzejskog formata.

TELENOR KOLEKCIJA: Sredinom 2007. godine, kompanija Telenor je kontaktirala sa Remont nezavisnom umetničkom asocijacijom, sa željom da umetničkim radovima opremi svoje službene prostorije. Odluka da se u moderan poslovni prostor unese duh koji nosi savremena umetnost i opredeljenje za domaće autore upućuje na informisanost i praćenje savremenih tokova i nameru da se strana korporacija otvoreno približi i prilagodi lokalnom okruženju.

Početna ideja bazirana na ideji „art for offices“ kroz razgovore i obostrane savete ubrzo se pretvorila u kolekciju radova koji karakterišu srpsku umetničku produkciju posle 2000. godine, uz minimalnu istorijsku podršku koja potvrđuje kontinuitet i uspostavlja kontekst. Konačan izbor podrazumeva i veliki broj radova koji će se svakako naći u istorijskom pregledu srpske umetnosti posle 2000.

U razgovori za „Vreme“ Saša Janjić, istoričar umetnosti iz Remonta i kustos ove kolekcije, kaže da kompanija Telenor ima već dugu tradiciju kolekcionarstva. Zgrada kompanije u Oslu predstavlja svojevrsno arhitektonsko remek-delo, a u njoj je izložena respektabilna kolekcija Norveške ali i svetske umetnosti i zgrada danas funkcioniše kao muzej.

„Osnova Telenorove beogradske kolekcije sadržana je u sentenci Vidi dalje – umetnost i komunikacija. Ona na najbolji mogući način odražava razmišljanja i stavove Telenora kao multinacionalne kompanije koja, u skladu sa svojim poslovnim opredeljenjem, uvek gleda dalje i ide korak ispred vremena, ali i srpske umetnosti koja gleda u budućnost s nadom da je moguć ravnopravan dijalog i partnerski odnos sa svetom“, reči su kustosa Saše Janjića.

Ideja je bila da kolekcija u nastajanju odgovara nameni, tj. da bude korporativna. To znači da su postojala minimalna ograničenja u odabiru radova. Oni ne bi smeli da remete svakodnevni rad zaposlenih, da ne budu agresivni. Likovna kritičarka Daniela Purešević u katalogu ove kolekcije podelila je prikupljena dela prema generacijama kojima pripadaju autori: „Ovim odabirom objedinjeno je nekoliko generacija: počev od autora koji su na umetničku scenu stupili krajem 60-ih i početkom 70-ih godina XX veka, kao što su Raša Todosijević i Jovan Čekić, zatim onih koji su prisutni od 80-ih godina, Aleksandar Rafajlović, Mrđan Bajić, Mileta Prodanović, Zdravko Joksimović, preko umetnika čiji su počeci delovanja vezani za devedesete godine: Talent, grupa Škart, Gabriel Glid, Saša Marković Mikrob, nešto kasnije, Mihael Milunović i Dejan Kaluđerović, do već nekoliko generacija autora čiji su počeci vezani za poslednju dekadu – na prelazu XX u XXI vek počeli su da izlažu: Ana Adamović, Milena Putnik, Maja Josifović, pa sve do pripadnika najmlađe generacije, među kojima su Ivan Zupanc, Marko Stojanović, Milica Crnobrnja, Aleksandrija Ajduković, Milan Bosnić, Milica Milićević, Aleksandar Dimitrijević i drugi.“

IZLAGANJE I INTERAKCIJA: Za razliku od klasičnih muzejskih zbirki, ovi radovi svakodnevno komuniciraju sa gledaocima. Janjić kaže da je jedan od načina da ovu kolekciju učine još vidljivijom bio i taj da organizuju svojevrsnu turu po gradovima Srbije. Prošle godine kolekcija je prvi put izložena u beogradskom Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, a sada joj je prva stanica prikazivanje u Novom Sadu u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, gde će moći da se pogleda do 29. januara. Izložba se zatim seli u Vršac, Čačak, Zaječar i Niš.

„Na izložbi u Novom Sadu koristili smo sve tehnološke mogućnosti da bismo prezentaciju radova učinili što atraktivnijom za gledaoca“, kaže Janjić. „Omogućili smo da gledaoci pristupe veb-sajtu i dobiju dodatne informacije o pojedinim autorima ili radovima, u galeriji radi bluetooth i wireless internet. I ovim je napravljen izvestan iskorak u postavci, što je i za nas iz Remonta bio izazov. Želja nam je da za par godina kolekcija ode na izlaganje i van granica Srbije.“

Dela iz ove kolekcije nisu namenjena depoima i skladištima, već novom, modernom, inspirativnom prostoru, koji odiše skandinavskom jednostavnošću, a koji se uvođenjem umetničkih radova transformiše u svojevrstan izlagački prostor. Kolekcija postaje specifičan organizam koji živi sa zaposlenima i u svakodnevnoj je komunikaciji sa njima, sa enterijerom, ali i sa posetiocima. Janjić kaže da je bilo nekoliko burnih reakcija zaposlenih, posle čega su uputili poziv preko interne mreže Telenora da međusobno podele utiske. Neki od njih su i postavljeni na veb-sajt kolekcije. „Kada bismo malo ostavili po strani sopstvenu veličinu i konformizam, možda bismo uvideli da nas kolekcija koja je u našoj zgradi podseća da postoji mogućnost izbora – biram da li mi se nešto sviđa ili ne.“

RAD SA AUTORIMA: Nedostatak profesionalnih prostora za izlaganje, ali i sistematskog i kontinuiranog ulaganja u savremenu umetničku produkciju, umnogome otežava posao umetnicima, a time i potencijalnim ulagačima. „Mi koji se profesionalno i svakodnevno susrećemo sa umetnošću znamo da je u Srbiji, nažalost, i umetnost među najugroženijima. Kontakt sa umetnicima, dogovor o cenama, sve je radio Remont, a cilj je bio da oni budu zadovoljni“, kaže Janjić. Remont je otkup radio bez uobičajene galerijske provizije, jer ima drugu vrstu partnerstva sa Telenorom, pa su i zbog toga umetnici bili na prvom mestu: „Ideja im je bila da iniciramo još neke ljude da ovako nešto naprave. Time pomažete umetnost i umetnike, a opet se prikazujete javnosti kao kompanija koja nije samo dobra u onome što radi.“ Jedna od autorki mlađe generacije čiji rad je uvršten u kolekciju, Milica Crnobrnja Vukadinović, o ovom iskustvu rekla je za „Vreme“ da je formiranje ozbiljne kolekcije savremene srpske umetnosti koja nije zatvorenog tipa veoma hrabar korak, a istovremeno i ohrabrenje samim umetnicima.

Nama gledaocima i konzumentima umetnosti ostaje da se nadamo da će primer norveške kompanije slediti domaće firme i da će početi da ulažu u umetničku produkciju, koja je pokazala da poseduje kvalitet, znanje i originalnost, ali i da su joj potrebni podstrek i potpora domaće sredine.