fotografije: lidija marinkov pavlović
Aleksandar Davić: Poslednja dadaistička predstava; Muzej savremene umetnosti Vojvodine
Muzej savremene umetnosti Vojvodine i Akademija umetnosti u Novom Sadu zajedničkim snagama producirali su izložbu radova Aleksandra Davića (1961–2020), jednog od retkih umetnika na našim prostorima čiji je svestrani angažman podjednako i prepoznatljiv i transdisciplinaran. Između ostalog, na izložbi je postavljena projekcija Davićevog antologijskog rada Poslednja dadaistička predstava, po kome je čitava izložba i dobila naziv.
Aleksandar Davić je bio profesor filmske i pozorišne režije na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu i profesor digitalnog videa na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Dao je ogroman doprinos radu Departmana dramskih umetnosti, posebno u osnivanju Katedre za audiovizuelne medije na novosadskoj Akademiji. Istovremeno, Davić je bio filmski reditelj, umetnik u intermedijalnom polju, scenarista, producent, edukator i glumac. Diplomirao je filmsku i pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Režirao je muzičke i eksperimentalne video-radove i dokumentarce. Njegov dugometražni film Žurka dobio je nagradu za najbolji scenario u Srbiji 2005. godine.
Na samom ulazu u centralnu prostoriju postavke i neupućeni posetioci odmah reaguju na poznatu muziku i video-spotove grupa Boye, Obojeni program, Oktobar 1864. Davićeva saradnja sa muzičkom scenom i njenim akterima nastala je na samom početku nesrećnih 90-ih i to najpre sa Zoranom Bulatovićem Baletom (Pekinška patka, Luna), muzičarem i vizuelnim umetnikom. Spot za pesmu Prince of Chaos (1990) realizovan je ritmičnim montažnim postupkom, odnosno smenjivanjem televizijskih slika iz ere rumunskog diktatora Nikolaja Čaušeskua, čije su streljanje 1989. godine zabeležile naše televizijske ekipe.
Davić je u tom periodu radio za Televiziju Novi Sad. Bio je to kratak period, od 1990. do 1992. godine, zapravo poslednji, gotovo ukraden odsečak vremena pre nego što je nova miloševićevska nomenklatura spojila pokrajinske televizijske centre u Radio-televiziju Srbije. Sve do povlačenja Želimira Žilnika sa mesta glavnog urednika Kulturno-umetničkog programa TV Novi Sad 1992, u produkciji ove televizije nastajali su mnogi dokumentarni, ali i, za ono vreme, eksperimentalni filmovi i video-radovi. Aleksandar Davić 1991. godine snima dokumetarni film Kazna i sloboda, posvećen konceptualnom umetniku Miroslavu Mandiću, dok Poslednja dadaistička predstava nastaje 1992. godine. Upravo u poslednjoj prostoriji izložbenog prostora, na velikom platnu posetioci mogu da odgledaju ceo film u kome uloge igraju Nenad Racković, Mihajlo Pleskonjić, Dragomir Pešić, Aleksandra Pleskonjić, Gojko Tešić. Ovaj eksperimentalni film u svojoj formi predstavlja vrstu filmskog kolaža koji je nastao spajanjem dadaističkih tekstova preuzetih iz časopisa “Dada Tank” i “Dada Jazz” Dragana Aleksića i “Dada Jok” Branka Ve Poljanskog, kao i kadrova iz filmova koji su vezani za jugoslovensku avangardu.
Sve vreme Davićev profesionalni angažman obeležen je saradnjom sa drugim autorima, vizuelnim umetnicima, stručnjacima iz različitih oblasti, umetnicima, kao i studentima koji su postajali Davićevi saradnici. Nit koja je povezivala sve Davićeve umetničke produkcije, ali i pedagoški rad jeste medijski eksperiment i avangardni pristup. Naklonjen idejama levice i anarhizma, angažovan i kritički orijentisan, umetnik je svoj vizuelni jezik i estetiku, kao i politički stav, tražio i izražavao kroz prizmu istorijskih, neo i post avangardi.
Na izložbi, akcenat je stavljen na Davićeve video-eksperimente i video-instalacije. Ovi radovi, koji su izlagani u mnogim muzejima i galerijama savremene umetnosti, afirmisali su autora i u kontekstu vizuelne umetnosti. Za potrebe retrospektive, rekonstruisana je video-instalacija Eyewitness (1996), koja je više puta nagrađivana na međunarodnim festivalima, a tu je i rad Good Evening iz iste godine, nastao u saradnji sa asocijacijom Apsolutno i koji je u vlasništvu MSUV. Tu su takođe radovi Impossible Made in Serbia I i II (1994). Svi ovi radovi su dobro poznati i međunarodnoj publici. Radovi iz 90-ih godina XX veka nose snažnu političku poruku pobune protiv ratnih zbivanja na prostorima bivše Jugoslavije. Poslednje ostvarenje Aleksandra Davića, dokumentarni serijal od 6 epizoda Naša istorijska avangarda u produkciji Roremachine (2020), bavi se istorijom avangardnih umetničkih pokreta u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevini Jugoslaviji, periodom između dva svetska rata, dadaizmom, nadrealizamom i zenitizmom.
Ako se izuzmu prezentacije radova koje su bile upriličene različitim povodima i koje su uglavnom bile žanrovski ograničene, postavka u MSUV predstavlja prvu samostalnu, ali ujedno i retrospektivnu izložbu Aleksandra Davića, umetnika koji nas je prerano napustio pre dve godine. Za kustoskinju ovog projekta Gordanu Nikolić, koja odlično poznaje čitav opus našeg umetnika, izazov je bio sakupiti, sistematizovati, a naročito kustoski artikulisati Davićevu opsežnu umetničku produkciju, uporedo sa različitim segmentima njegovih aktivnosti i delatnosti u kulturi i umetnosti. Na ovom mestu vredi podsetiti da su Gordana Nikolić i Aleksandar Davić, pre tačno deset godina, zajednički realizovali ambicioznu izložbu/projekat pod nazivom Tehnologija narodu! Film i video u Vojvodini, kada je u MSUV uz prateći program predstavljeno više od stotinu filmova i video-radova. Akcenat ovog istraživačkog projekta bio je na amaterskim kino-klubovima i upotrebi novih medija. Zapravo, to je bila priča o demokratizaciji medija koja je omogućila filmsku produkciju na početku XX veka (dok rediteljske škole još nisu postojale), kao što je na sličan način pojava digitalnih medija i otvorenih platformi početkom ovog veka obećavala otvorenu medijsku platformu za umetničku praksu. Po svedočenju Gordane Nikolić, kroz tu saradnju se možda na najbolji način ocrtao drugi aspekat Davićeve ličnosti koja je uvek bla okrenuta ka istraživačkom radu, edukaciji i saradnji. Naime, Aleksandar Davić je u to vreme već svakako bio afirmisan autor kako tradicionalnog filmskog formata tako i video-umetnosti. Učestvovao je na mnogim festivalima i bio nagrađivan za svoja ostvarenja. Pored toga, Davić je sve vreme participirao u organizaciji, selekciji i uredništvu domaćih i međunarodnih izložbi, festivala, časopisa. Uporedo sa umetničkim angažmanom, bio je odličan poznavalac filma i filmske istorije i strastveni istraživač istorijskih avangardi. Stoga, izložbu koja je organizovana u njegovu čast treba doživeti upravo kroz ponovno oživljavanje duha ovog izuzetno talentovanog i posvećenog umetnika svog vremena.
Izložba je u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine svečano otvorena 14. oktobra i može se pogledati do 13. novembra ove godine.
Narodna biblioteka Srbije i vd. upravnica Narodne biblioteke Srbije Jasmina Ninkov oštro demantuju informaciju kojom je predstavljeno javnosti da je Jasmina Ninkov na čelu i Narodne biblioteke Srbije i Biblioteke grada Beograda
Neki tegovi, neki okovi kojima smo okovani pre 30, 40 godina još uvek nas stežu i šta god pokušavali da uradimo, stalno se vraćamo, kao pas koji je vezan za lanac pa u momentu kada već pomisli da je slobodan, da će moći dalje da potrči, trgne ga lanac i on shvata da je još vezan, da ne može dalje, da se od slobode nalazi još dalje nego što je bio
Posle raznih otkazivanja, zabrana i bojkota, u, nadam se, poslednjoj sezoni nedavača budžeta za kulturu, naš najstariji i najveći džez festival, beogradski, oglasio se tek pred samo održavanje, bez uobičajene institucionalne pompe ušminkanih korisnika državnog novca. Kasni start i slabije finansiranje svakako su među važnijim razlozima obuhvatne oseke 41. izdanja BJF, ali nije sve loše: manje stranih izveštača, izostanak pratećih aktivnosti (foto-izložbe, promocije izdanja...), manje šankova za donekle proređenu publiku, ali i trajanje svedeno na četiri dana, pri čemu dve od tih večeri nisu bile preopterećene ponoćnim koncertima. Vrhunaca za pamćenje kao i uvek, a i neke pouke su tu
Mlada globalna španska zvezda Rosalia upravo je objavila revolucionaran album – pravi događaj sezone, koji vizionarski ukršta klasiku, pop i flamenko
Igra, režija Milica Kralj, dramaturškinja Mila Milošević, igraju Ljiljana Slović, Vladan Milić, Vučić Perović, Uroš Jovčić, Milica Janketić, Katarina Marković, Teodora Ristovski
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
