Sutra počinju Dani savremenog plesa, festival koji je nastao iz želje da se i u Bosni i Hercegovini razvije ova umetnost, a uz pomoć kolega iz Beograda
Festival Dani savremenog plesa u Sarajevu je rezultat pozitivne prakse. Konkretno, u pitanju je saradnja Instituta za umetničku igru iz Beograda, i udruženja „Živimo balet“ iz Sarajeva započeta prošle godine, iz koje je nastao pomenuti festival.
Sutra će biti svečano otvoreno njegovo ovogodišnje izdanje na sceni Sarajevskog ratnog teatra 18. juna predstavom „Darija“ francuske umetnice Sophie Bosquet, koju je i beogradska publika imala prilike da vidi u okviru ovogodišnjeg Festivala Sola.
Festival je nastao iz udruženja „Živimo balet“ koji je pre pet godina u Sarajevu pokrenula Nataša Hajdarević i okupila partnere iz regiona i Evrope. A sve to, kako kaže za „Vreme“, u „želji da u Bosni i Hercegovini podstakne savremeni ples, zato što gotovo da ga i nema“. Organizovano je nekoliko rezidencijalnih programa tokom kojih je nastalo nekoliko projekata.
A onda se ispostavilo da je „istovremeno bilo potrebno edukovati i publiku, koja nije imala kontakt sa savremenim plesom“, kaže Nataša Hajdarević, pa je tako, u razgovorima sa Aleksandrom Ilićem profesorom Instituta za umetničku igru iz Beograda, došlo i do ideje o osnivanju festivala.
„Predstave su besplatne, namerno, kako bi došlo što više ljudi i upoznalo se sa savremeninim plesom“, kaže Nataša Hajdarević.
Koreograf Aleksandar Ilić i profesor Instituta kaže za „Vreme“ da „kako je osnovna delatnost Instituta za umetničku igru iz Beograda – edukacija, prirodno je bilo da dođe do saradnje u pomoći oko saveta, stručnog kadriranja i pomoći oko uspostavljanja Dana savremenog plesa s ciljem ne samo promocije savremene igre, već i stvaranja nove publike odnosno edukcije iste.“
Objašnjava da Institut kao koorganizator „predlaže projekte iz Srbije i regiona, i ustupa svoje profesore i saradnike za edukacione programe“, i navodi da iz Beograda ove godine dolazi solo predstava Dušice Pejić „Kinetički crteži“ i „Na koncu“ koreografkinje Mine Ćirić.
Naslov festivala „Ujedinjeni kroz ples“ sugeriše, kaže Hajdarević, da je umetnička igra univerzalni jezik svih ljudi, i da ne predstavlja prepreku u razumevanju.
Aleksandar Ilić kaže da se „na taj način biraju aktuelne predstave umetnika iz regiona i sveta, ne zapostavljajući produkciju BiH, podjednako i u instituciji poput baleta Narodnog pozorišta u Sarajevu, i na nezavisnoj plesnoj sceni koja se u ovoj zemlji tek stvara“. Primer pomenute zastupljenosti institucije i nezavisne scene su baleti „Bolero“ i Karmen“ Baleta Narodnog pozorišta iz Sarajeva i presna predstava o femicidu „Žena“ mlade umetnice Sare Đurić iz Bosne Hercegovine.
Iz Crne Gore i Severne Makedonije dolaze Natalija Trifunović i Bisera Dimčeva sa plenom predstavom „Jezgr(o)“.
Dani savremenog plesa traju do 22. juna.
Ako nećete sami, zovite policiju - poručila je Uprava Narodnog pozorišta obezbeđenju koje se usprotivilo naredbi da spreči glumce da pred publiku iznesu transparent „Narodno je narodno“
Rezultati analize Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope i Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije dokazuju da aktuelna vlast uništava kulturu svoje države
„Najduža noć filma“ za najdužu noć u godini, maraton tri filma od kojih je "Izlet" svetska a "Karmadona" domaća premijera
Za samo pet dana od kad je otvoreno posle dvomesečne pauze, Uprava Narodnog pozorišta u Beogradu izdala je već dve Odluke kojima bi da sputa slobodu zaposlenih. Oni se, međutim ne obaziru
Karmadona, scenario i režija Aleksandar Radivojević, igraju Jelena Đokić, Sergej Trifunović, Milutin Mima Karadžić, Milica Stefanović, Miloš Lolić, Miloš Timotijević, Petar Strugar i drugi
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
