foto: siniša trifunović
Za svaku pohvalu je namera Grada Niša da iduće godine uloži više u kulturu nego što je to učinio ove, ali je šteta što to nije državna strategija koja proizilazi iz ideje u kom pravcu treba da se razvija grad na raskrsnici Balkana, već inicijativa pojedinca
„Teatar na raskršću“ je naš novi festival. Njegovi inicijatori i organizatori su Narodno pozorište Niš i direktor Spasoje Ž. Milovanović. Ideju da se iskoristi pozicija Niša kao grada na raskršću puteva da bi se u njemu ukrstile teatarske estetike Balkana, treba podržati zbog najmanje dva razloga. Bugarska, Makedonija, Albanija i Rumunija, iako naš neposredni komšiluk, za nas su pozorišna terra incognita. A drugo, ako bi Spasoju Ž. Milovanoviću i njegovim saradnicima pošlo za rukom da osim predstavljanja predstava iz nama nepoznatih produkcija podstaknu umetnički dijalog i razmenu na Balkanu, e, to bi bilo značajno ne samo za region već i za Evropu. U tom pravcu na festivalu je održana tribina „Teatar Balkana – saradnja na raskršću“, na kojoj se otvoreno polemisalo o tome šta je potrebno za dobar festival.
Od pomenutih razloga zašto „Teatar na raskršću“ treba podržati bitniji je jedan – bočni. Sećate li se projekta Konstantin? Nosilac projekta je bilo Narodno pozorište Niš, a koproducent je bio Narodno pozorište u Beogradu, čiji je direktor Drame u tom trenutku bio Spasoje Ž. Milovanović. Ovog marta su se u Nišu, zbog „Teatra na raskršću“, sastali producent(i) najkritikovanijeg projekta naše kulture i njegovi kritičari da bi konstruktivno razgovarali na koji način grad Niš i njegovo pozorište mogu da postanu važna karika u razvoju kulture u regionu. To samo po sebi ukazuje da kultura na ovim prostorima od svih resora ima apsolutno najjači demokratski potencijal. Potencijal koji oni koji kreiraju realnu politiku ne vide, ne cene i ne umeju da iskoriste!
Na festivalu od 11. do 19. marta učestvuju sledeće predstave: Putujuće pozorište Šopalović u izvođenju domaćina festivala, Kad bi Sombor bio Holivud NP Sombor, We are born naked and the rest is… koprodukcija scene MESS i SARTRA iz Sarajeva, Kapital Kraljevskog pozorišta Zetski dom na Cetinju, Filoktet HNK iz Varaždina, Balkanski špijun NP Beograd, Višnjik Dramsko-Lutkarskog pozorišta „Ivan Radoev“ iz Plevena (Bugarska), Festen Dramskog teatra iz Skoplja, Sumrak bogova SNG Maribor, i u čast nagrađenih Mali mi je ovaj grob Ars moriendi Theatre Group Solun.
Svako veče nakon predstava pred punom salom novinari i teatrolozi su raspravljali o predstavama i u te razgovore se živo uključivala publika, što se, među nama rečeno, veoma retko događa na drugim festivalima. Otvoren je prostor za mlade dramske pisce. Hartefakt fond organizovao je javno čitanje dokumentarne drame O(p)stanak Mine Ćirić i Jasmine Venčanski. Reditelju Andreju Nosovu pošlo je za rukom da veoma tešku temu, nasilje nad ženama, predstavi na neobičan i upečatljiv način kroz igru glumca i lutke. Na festivalu je promovisano više veoma zanimljivih teatroloških knjiga iz regiona, na primer Primenjeno kazalište Darka Lukića, Muzičko pozorište kao umetnička sinteza Svetozara Rapajića, Umetnost i kultura otpora Milene Dragićević Šešić.
Ceo festival (koncepcija, selekcija i organizacija) pripremljen je za manje od dva meseca, što se sme smatrati poduhvatom. Grad Niš je, na predlog gradonačelnika, spreman da naredne godine u festival uloži više sredstava nego što je to učinio ove. Naravno da je to lepa i za naše uslove retka vest, ali je tipično za nas da takva odluka zavisi od pojedinca, a ne od državne strategije koja bi proizilazila iz ideje u kom pravcu treba da se razvija grad Niš smešten u centru Balkana. Nadajmo se da će tih para dogodine zaista i biti i da će o njihovom trošenju odlučivati isključivo struka okupljena oko ideje „Teatra na raskršću“.
Iako je čine visokoobrazovani kadrovi i iako iz njihovih redova dolaze retki međunarodno priznati umetnici, nezavisna kulturna scena Srbije nema prostor za rad a ni novac, govore rezultati istraživanja Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope
Međunarodni savet za spomenike i spomeničke celine ICOMOS poslao je pismo predsedniku Vučiću i raznim ministarstvima, u kojima ih podseća da su prema Deklaraciji o nasleđu dužni da sačuvaju i Generalštab i Beogradski sajam
Kad se publika predstave Narodnog pozorišta „Velika drama“ utišala nakon aplauza glumcima i predstavi kako bi saslušala njihov apel, Lepomir Ivković je izašao sa scene
Domovinski pokret traži od Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu da skine s repertoara predstavu koja je urađena po kolumnama Viktora Ivančića, a koji je režirao beogradski reditelj Kokan Mladenović
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
