Retrospektivna izložba Mire Brtke u Rimu ocenjena je kao događaj kulturne diplomatije. U Pekingu gostuje Muzej savremene umetnosti sa izložbom konceptualne umetnosti, a u Parizu, pred početak Olimpijdkih igara, predstavljena je arhivska građa o srpskim Olimpijcima
U svetu su trenutno u toku tri velike izložbe koje predstavljaju Srbiju: pre dva dana je u Rimu, u Nacionalnoij galeriji moderne i savremene umetnosti otvorena retrospektivna izložba radova Mire Brtke, u Kulturnom centru Srbije u Pekingu izložba „Javno telo“ Muzeja savremene umetnosti trajaće još do ove srede, a izložba „Od Atverpena do Seula“ u Kulturnom centru Srbije u Parizu biće otvorena do petka.
Pariz
Povod ovoj poslednjoj su, nesumnjivo, predstojeće Olimpijske igre u Parizu. Izloženi su arhivski dokumenti koji pričaju o učešću srpskih olimpijaca od 1920. do 1988. godine kao predstavnika zajedničke jugoslovenske države (Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca / Jugoslavije i Federativne Narodne Republike / Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije). Ovaj period obuhvata VII Letnje olimpijske igre u Antverpenu (Anversu) do XXIV Letnjih olimpijskih igara u Seulu, koje su ujedno bile i poslednje igre na kojima su učestvovali predstavnici velike jugoslovenske države.
Peking
Izložba „Javno telo“ u Pekingu, fokusira se na prezentaciju performans akcija umetnika konceptualne umetnosti koja se razvijala krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina u Srbiji.
Predstavljeni su radovi iz kolekcije MSU umetnica Marine Abramović i Katalin Ladik, i umetnika Slobodana Ere Milivojevića, Nedeljka Neše Paripovića, Zorana Popovića i Balinta Sombatija.
Rim
Mira Brtka, čija će izložba u Rimu biti otvorena do 8. septembra, umetničku karijeru je upravo i započela u tom gradu. Organizatori kažu da je ovaj povratak Mire Brtke u Rim nastojanje da joj se oduže za sve što je uradila od šezdesetih godina prošlog veka na umetničkoj sceni Rima.
Njena retrospektivna izložba „Budućnost je iza nas“ postavljena je na 1000 metara kvadratnih izložbenog prostora ove prestižne rimske institucije kulture i prikazuje kapitalne radove iz opusa Mire Brtke – slike, skulpture, filmski rad i modni dizajn, reprezentativan izbor čuvenih Mirinih haljina – radove u vlasništvu Fondacije Mira Brtka iz Beograda.
Izložba je ocenjena kao događaj kulturne diplomatije i deo je širokog programa inicijativa predviđenih Sporazumom o kulturnoj i obrazovnoj saradnji između Vlada Srbije i Italije, odobrenog 2012. godine.
Mir Brtka je multidiciplinarna i multikulturalna umetnica, koja je aktivno, nekada i istovremeno, stvarala u oblastima filmske i pozorišne režije, dramaturgije, scenografije, animacije, slikarstva, veza, vajarstva, kostimografije, modnog dizajna i umetničkog aktivizma.
Ideju koju je pokrenuo ruski književnik Zahar Prilepin, sada podržava predsednik Rusije Vladimir Putin - stvaranje ruske nagrade za kjiževnost za „globalnu većinu” kao pandan „postkolonijalnoj” Nobelovoj nagradi za književnost
„Red Pants“ serija iz Kirgistana čiji je jedan od producenata Miloš Đukelić, pobednik je festivala „Series Mania“. U konkurenciji je bilo 1500 projekata iz celog sveta
Od Beograda do Berlina jasno je da je pank živ i zdrav. U Beogradu više muzički i stilski, u Berlinu ideološki i filozofski. Spaja ih univerzalnost pokreta. I besmrtnost ideje
Evo, pedeset odsto naše publika čine klinci od 20 i nešto godina. To retko koji bend ima. Pevaju pesme sa našeg prvog albuma, kada se još nisu ni rodili. To je najveći uspeh koji možeš da zamisliš
Novi EP grupe donosi introspektivne refleksije stvarnosti i suptilnu evoluciju zvuka, bez gubitka prepoznatljivog identiteta benda
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
