U prvom planu – muzeji

Pokrenuta pre tri godine, manifestacija „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10“ najveća je muzejska manifestacija u zemlji. Održava se deset dana u maju, s namerom da besplatnim programima od deset ujutro do deset uveče privuče publiku. Ove godine, učestvovalo je 90 ustanova.

Osnivači ove manifestacije su osam velikih nacionalnih muzeja: Narodni muzej u Beogradu, Galerija Matice srpske, Prirodnjački i Etnografski muzej, Muzej primenjene umetnosti, Istorijski muzej Srbije, Muzej savremene umetnosti i Muzej istorije Jugoslavije. Nagradu „Muzej za 10“, koja se dodeljuje za angažovanje tokom manifestacije, ove godine dobili su: Galerija savremene likovne umetnosti Niš, Gradski muzej Sombor, Zavičajni muzej Jagodina, Zavičajni muzej Petrovac na Mlavi, Muzej Vojvodine, Muzej Jugoslavije, Muzej naivne umetnosti „Ilijanum“ iz Šida, Muzej Ponišavlja iz Pirota, Narodni muzej Leskovac i Narodni muzej Šabac. Nagradu „Mihailo Valtrović“ za životno delo dobio je istoričar i muzejski savetnik Narodnog muzeja Kraljevo Dragan Drašković, a dr Simona Čupić iz Galerije Matice srpske dobitnca je nagrade Nacionalnog komiteta IKOM-a za publikaciju. Muzeju primenjene umetnosti i Narodnom muzeju iz Beograda uručene su nagrade „Institucija godine“ Nacionalnog komiteta IKOM-a za izuzetne rezultate u oblasti međunarodne kulturne saradnje.

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka Srbije sprovodi istraživanje o „Muzejima Srbije deset dana od 10 do 10“ od prve godine manifestacije. Najnoviji rezultati istraživanja, čiji su autori Biljana Jokić i Slobodan Mrđa, pokazuju da je manifestacija postala prepoznatljiva u javnosti, ali i da oko dve trećine mladih ne posećuje ni muzeje, ni bioskope ni pozorišta.

Ove godine, istraživanje je rađeno na uzorku od 2400 posetilaca starijih od 14 godina, na 46 muzejskih lokacija u 24 grada. Najčešća publika (77 odsto) je lokalno stanovništvo. Skoro svaki drugi posetilac ima između 25 i 45 godina, visoko je obrazovan, zaposlen. Stariji i mlađi su malobrojni: 12 odsto, odnosno studenti 15 odsto i srednjoškolci oko 8 odsto. Mali je procenat i posetilaca sa decom. Uzorkom nisu obuhvaćene organizovane školske posete, tako da podatak ne govori o generalnom prisustvu dece, ali pokazuje da ovo nije manifestacija porodičnog karaktera. Iz perspektive razvoja publike, pa i muzejske, bitno je da se kulturne potrebe razvijaju u detinjstvu i to ne samo uključivanjem škola nego da se istakne uloga porodice – preporuka je ovog istraživanja.

Kao i po rezultatima istraživanja prethodne dve godine, većina posetilaca ove manifestacije je zainteresovana za muzejske sadržaje, pa ipak, nemaju naviku pa posećuju muzeje u Srbiji – nakon ove manifestacije oko 40 odsto njih ne odlazi u muzeje iako su zainteresovani za muzejske sadržaje i iako ih posećuju u inostranstvu. Značajna promena u odnosu na prošlogodišnje rezultate je povećan procenat onih koji su za manifestaciju saznali prethodne godine – više od 50 odsto 2017. u poređenju sa 33 odsto 2016. godine, pa se može očekivati da će se ovaj procenat uvećavati i narednih godina.

Podaci koji zabrinjavaju tiču se mladih: svega devet odsto maturanata poseti neki kulturni događaj iako isti procenat njih posetu kulturnim sadržajima svrstava među tri omiljene aktivnosti. Programe ustanova kulture uopšte ne posećuje više od trećine srednjoškolaca (30 odsto ne posećuje bioskope, oko 40 odsto ne posećuje pozorišta i muzeje). U svetlu ovakvih rezultata, interesovanje za muzejske festivale ima poseban značaj – kao resurs za razvoj publike i kao značajan doprinos razvoju kulturne participacije uopšte. Takođe, za dalje popularizovanje manifestacije i muzeja generalno, preporučljiva je ne samo intenzivnija saradnja u okviru muzejske zajednice, nego i aktivnije uključivanje organa uprave, medija, sponzora i donatora.

OSTVARENJA I PLANOVI

Šta su u datim (ne)okolnostima muzeji Srbije postigli 2017. godine, šta su planirali, kako žive, da li su i koliko njihovi programi uspešni, da li imaju podršku društva – neka su od pitanja o kojima smo razgovarali sa predstavnicima muzeja Srbije. Evo njihovih odgovora.

Istorijski muzej Srbije

(Dušica Bojić, direktor)

Nedelja muzeja održana je prvi put još u bivšoj Jugoslaviji, 18. maja 1954. godine, za Svetski dan muzeja. O tome je građanstvo obaveštavano bacanjem letaka iz aviona. Održavana je redovno, a onda se osamdesetih ugasila. Potom smo 2010. godine, kolega Mladen Kumović iz Muzeja Vojvodine i ja kao predsednik skupštine Muzejskog društva Srbije, obnovili Nedelju muzeja. Nažalost, Ministarstvo kulture tada nije prepoznalo tu našu ideju i manifestacija se ugasila.

Pre tri godine osam direktora velikih nacionalnih kuća koje su pod patronatom Ministarstva kulture su se dogovorili da obnove Nedelju muzeja u Srbiji. Došli smo na ideju da bi to moglo da bude deset dana od 10 do 10 otvorenih vrata muzeja. Da je naša ideja dobra, dokaz je što nam se svake godine priključuje sve više ustanova kulture. Prošle godine je prikazano 140 izložbi. Pokazalo se da velikim muzejima nije teško da realizuju ovu manifestaciju, ali da muzejima u unutrašnjosti, koji odlično rade iako imaju dva-tri zaposlena, nije lako. Zato smatramo da nagrade treba da idu prvenstveno njima. Ti muzeji zavise od lokalnih samouprava, a zna se koliko tu ima sredstava za kulturu. Često se dogodi da nemaju čak ni mobilijar za prikazivanje izložbe, a nikada ne posustanu i daju više od onoga što mogu.

Galerija Matice srpske

(Jelena Ognjanović, edukator)

Galerija Matice srpske jedan je od najstarijih i najbogatijih nacionalnih umetničkih muzeja u regionu i istovremeno savremeni evropski muzej, koji ove godine obeležava 170 godina postojanja. Ove godine, nakon samo šest meseci rekonstrukcije, Galerija je svečano otvorena 1. juna svetlosnom umetničkom projekcijom na fasadi zgrade i otvaranjem tri izložbe. Pokrenut je program Doživi umetnost – 170 godina, 170 dana, 170 priča u kome su kustosi svakog dana predstavljali kolekciju. Jesenja izložbena sezona započeta je izložbama Peđa Đaković – 30 godina stvaralaštva i Dimitrije Avramović. Umetnik evropskih okvira i srpskog konteksta, a potom proslavom u Tekelijanumu u Budimpešti, mestu gde je začeta ideja o osnivanju Muzeuma Matice srpske. Održan je tradicionalni Dan Galerije i otvorena izložba Arsenije Teodorović i srpska crkva u Budimu, rezultat petogodišnjeg rada na restauraciji i konzervaciji ikona iz porušene Srpske crkve u Budimu. Nova stalna postavka srpske umetnosti XX veka Modernizmi XX veka: kontinuiteti i sučeljavanja predstavlja dela najznačajnijih umetnika moderne umetnosti iz kolekcije Galerije. Kompanija „Tarkett“ d.o.o. učinila je istorijski dar donacijom 83 umetnička dela – značajnim radovima srpske umetnosti XX veka i ikonama srpskih, ruskih i bokokotorskih ikonopisaca.

U 2018. godini prvi put će javnosti biti prikazana Zbirka primenjene umetnosti. Kako je 2018. godina proglašena godinom evropskog nasleđa, planirana je izložba Evropsko nasleđe u kolekcijama Galerije Matice srpske i Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske.

Centar za kulturu, obrazovanje i informisanje „Gradac“, Raška

(Milojko Milićević, urednik

kulturnog programa)

Raška postaje prepoznatljiva kada Centar za kulturu, obrazovanje i informisanje „Gradac“ počinje sistematski da se bavi različitim oblicima kulturnog delovanja. Ustanovljene su mnogobrojne manifestacije, a u galeriji se godišnje organizuje petnaestak izložbi. Pre dve godine otvorena je memorijalna postavka „Raška – ratna prestonica Kraljevine Srbije 1915“. Povlačeći se pred austrougarskim i nemačkim trupama u kući uglednog i imućnog Raščanina Ljubomira Kursulića odsela je vlada, vrhovna komanda i princ Aleksandar Karađorđević. Postavka sadrži fotografije, autentično naoružanje, rekonstrukciju enterijera, uniformi, zastava i lenti, ali i fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja, koje je upravo u Kući Kursulića, nakon što mu se od 1903. godine gubi trag, predato na čuvanje državnoj blagajni.

Tokom ove godine gostovali su Muzej naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine, PTT muzej, Muzej „Ras“ Novi Pazar, Narodni muzej Kraljevo, Galerija „Rima“iz Kragujevca i Fakultet umetnosti Univerziteta u Prištini – Zvečan. Izuzetno uspelim smatra se interaktivni program „Raščanski spomenar“: prelistavanje starih fotografija i evociranje uspomena imalo je za cilj da se Raščani podstaknu na prikupljanje starih fotografija kako bi se trajno sačuvalo sve što je vezano za prošlost i sadašnjost Raške.

Galerija savremene likovne umetnosti Niš

(Milica Todorović, kustos)

Galerija savremene likovne umetnosti Niš je u manifestaciji „Muzeji Srbije“ učestvovala u Galeriji „Srbija“ i u Paviljonu u niškoj Tvrđavi.

Godinu je obeležilo iseljenje iz našeg najvećeg i najreprezentativnijeg izložbenog prostora Galerije Srbija, koja je po Zakonu o restituciji vraćena prvobitnim vlasnicima. Nastavili smo da radimo u Oficirskom domu koji je prošle godine adaptiran, ali da bi bio pravi galerijski prostor, zahteva dodatna ulaganja. Neke od zapaženijih samostalnih izložbi bile su izložbe Danijele Fulgosi, Siniše Žikića, Nikole Džafa, Đorđa Aralice, Mile Gvardiol, Đorđa Odanovića, Mehmeda Slezovića, kao i niških umetnika Vasilija Perevalova i Aleksandra Devića. Realizovana je i izložba Milana Konjovića u saradnji sa istoimenom galerijom iz Sombora. Priređene su i dve značajne kolektivne izložbe „Savremeno slikarstvo Bugarske“ i „Stvarati zajedno – videti sebe u delu drugog /kanadski i naši umetnici profesori Univerziteta umetnosti/“.

Za 2018. godinu GSLU Niš planira 30 izložbi. Pored tradicionalnih godišnjih izložbi biće i inostranih – Savremena bugarska grafika, Savremena umetnost Crne Gore, Desetoro meksičkih umetnika, Dela stranih umetnika u zbirci Trijenala grafike u Beogradu. GSLU Niš planira da u saradnji sa galerijom Viskonti iz Ljubljane realizuje izložbu grafika Pabla Pikasa.

Muzej naivne umetnosti „Ilijanum“ Šid

(Ljubinka Pantić, direktor)

Početkom godine zgrada Muzeja je rekonstruisana, a nakon toga Muzej je učestovao u Muzičko-edukativnom festivalu EUFONIJA, Šidskom kulturnom letu, održavani su koncerti, a u dvorištu muzeja priređivane su pesničke večeri. Stalna postavka je nekoliko puta menjana zbog velikog fonda slika, a malog izložbenog prostora. Trinaest naših slika trenutno je u Parizu na izložbi „Turbulencije na Balkanu“. Za kraj godine pripremamo izložbu dela Ilije Bašičevića koja su slikana na staklu i koja do sada nisu bila izlagana. Manifestacija „Muzeji Srbije deset dana od 10 do 10“ doprinela je boljoj vidljivosti muzeja na kulturnoj mapi Srbije i većoj zainteresovanosti i kulturne i šire javnosti za naš rad. Drago nam je što je struka prepoznala da programi realizovani u okviru manifestacije zavređuju priznanje.

Zavičajni muzej Jagodina (Branislav Cvetković, viši kustos)

Ove godine ugostili smo izložbu Etnografskog muzeja iz Beograda „Život naroda i pretrajavanje hramova: fotografska svedočanstva Etnografskog muzeja“, a naše izložbe su gostovale u Ćupriji, Vrnjačkoj Banji i Paraćinu.

Za nastupajuću godinu postoje ambiciozni planovi od kojih treba izdvojiti pripremu projekta za temeljnu obnovu nove stalne postavke i muzejske zgrade koja je sama spomenik kulture (prvobitno građena za Sokolski dom 1935) i nastavak arheoloških istraživanja višeslojnog lokaliteta Gradina iznad sela Vojska.

Narodni muzej Leskovac

(Suzana Ranđelović, kustos)

Veliku pažnju izazvala je izložba „Tajne arheoloških depoa“ na kojoj su posetioci prvi put mogli da vide artefakte iz naših depoa i sefova. Iduće godine, povodom sedamdesetogodišnjice, Narodni muzej priprema monografiju o svom razvoju i rezultatima. U planu je rekonstrukcija zgrade Muzeja, digitalizacija i novi vidovi prezentacije muzejske zbirke. Nastaviće se sa aktivnostima za uključivanje lokaliteta Caričin grad u Uneskovu listu svetske baštine, koji se od 2010. nalazi na preliminarnoj listi ove organizacije. A za „Muzeje Srbije“ već pripremamo izložbu „Ratni put Moravske divizije“, izradu 3D mapinga zgrade muzeja, radionice za decu i koncerte.

Muzej primenjene umetnosti, Beograd

(mr Milica Cukić, muzejska savetnica)

Muzej je 2017. godine uspešno realizovao tradicionalne manifestacije: 39. Salon arhitekture i 52. Dečji oktobarski salon, kao i tri Salona savremene primenjene umetnosti. U okviru ovogodišnje manifestacije, MPU je prikazao dve izložbe plakata: „Srbija, rat i plakat – tri plakata, tri autora, tri priče o Srbiji“ i „Plakati Miltona Glejzera iz kolekcije MPU“ povodom poklona koji je Muzej primio iz SAD, 25 plakata proslavljenog američkog dizajnera Miltona Glejzera. Sve radove potpisao je autor, a u Srbiju ih je doneo Glejzerov prijatelj Mirko Ilić, takođe poznati svetski dizajner.

Strateška orijentacija u narednom periodu je definisanje nove stalne postavke MPU, kao i izgradnja zgrade ili proširenje i adaptacija postojeće. Na taj način MPU bi se pozicionirao kao savremena, moderno organizovana regionalna muzejska institucija za sve koji se bave i kreiraju savremenu primenjenu umetnost, arhitekturu i dizajn.

Muzej savremene umetnosti, Beograd

(mr Nataša Lazić, PR)

Ova godina je bila u znaku priprema i otvaranja renovirane zgrade Muzeja izložbom „Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki Muzeja savremene umetnosti“. Planirano je da besplatni program otvaranja traje sedam dana neprekidno, a zbog velikog interesovanja je produžen. Za prvih deset dana izložbu je obišlo 51.555 posetilaca.

Ponovnim otvaranjem zgrade i vraćanjem ovog zdanja i zbirki publici, Muzej je dobio izložbeni prostor i infrastrukturu koji prema svim standardima mogu da zadovolje organizaciju velikih muzejskih izložbi. U planu su organizovanje retrospektivnih, tematskih, problemskih i međunarodnih izložbi. Raduje nas spremnost drugih institucija iz Srbije, regiona i Evrope da sarađuju sa nama, a takve saradnje su sada moguće zahvaljujući uslovima koje renovirana zgrada nudi.

Muzej Jugoslavije, Beograd

(Ana Radić, PR)

Muzej Jugoslavije jedini je muzej u regionu koji baštini nasleđe nekadašnje države i najposećeniji je muzej u Srbiji – godišnje ga obiđe više od 120.000 posetilaca. Strani turisti čine 70 odsto ukupne posete. Česti gosti su mu i naučnici i istraživači iz zemlje i sveta, kao i visoke državne delegacije koje su u zvaničnim posetama Srbiji, i ambasadori i drugi članovi diplomatskog kora sa svojim gostima. Trenutno najveću pažnju publike privlači rad na stalnoj postavci koja predstavlja otvoren eksperimentalni proces i realizuje se od proleća 2016. godine do kraja naredne godine. Ovako osmišljen proces, u koji kroz različite akcije uključujemo publiku, iznedriće kvalitetna nestereotipna promišljanja novije prošlosti.

Gradski muzej Sombor

(Nevena Živadinović Kusonić, koordinator za međumuzejsku i međunarodnu saradnju)

Program „Muzej u mom domu“, pokrenut prošle godine, postao je tradicionalan. Podstiče Somborce da budu kustosi, da u muzej donesu lične predmete, te da na taj način budu čuvari sećanja svog grada. Cilj programa je usko povezivanje građana sa našom institucijom. Gradskom muzeju Sombor porodica Todorov poklonila je deo bogate porodične tradicije svojih predaka, porodice Vuić (oko 400 predmeta koji obuhvataju istoriju, istoriju umetnosti i etnologiju). Tim povodom priređena je izložba „Legat porodice Vuić“ na kojoj su izloženi svi predmeti koje je porodica Todorov zaveštala Gradskom muzeju Sombor.

Zavičajni muzej Petrovac na Mlavi

(Milica Ilić, kustos, istoričar umetnosti)

Manifestacija poznata među Petrovčanima kao „Dani muzeja“ pomogla je Zavičajnom muzeju da pokaže model saradnje sa zajednicom u promovisanju kulturnog nasleđa. Rezultati su bili veliki broj posetilaca, naročito školskog i predškolskog uzrasta. Autorske izložbe, u kojima su učestvovali i sugrađani, predstavile su lokalnu istoriju i baštinu. Akcenat je i na arheološkim istraživanjima važnog lokaliteta iz doba neolita – Belovode (lokalitet vinčanske kulture). Upravo zahvaljujući istraživanju tog lokaliteta pokrenuta je inicijativa za osnivanje muzeja. Od tada (1998/99) svake godine se sprovode arheološka istraživanja na ovom lokalitetu. Zanimljivo je što na teritoriji Petrovca na Mlavi žive i pripadnici vlaške nacionalne manjine, te je njihova tradicija i viševekovna interakcija sa srpskim stanovništvom stvorila autentično nasleđe karakteristično za ovaj kraj.

Muzej planira u narednoj godini tradicionalnu manifestaciju „Strip 9. trip“ u spomen na Božidara Božu Veselinovića, strip crtača i ilustratora „Politikinog zabavnika“, čiji legat muzej baštini, gostovanje Zavičajnog muzeja iz Jagodine, izložbu o Sportskim društvima, o rokenrolu u Petrovcu na Mlavi, likovnu koloniju Petrovac na Mlavi 2018, gostovanje Prirodnjačkog muzeja, izložbu povodom 110 godina Pozorišta „Bata Bulić“ u Petrovcu, izložbu o Petrovačkim kafanama između dva rata.

Narodni muzej Toplice, Prokuplje (Darko Žarić, direktor i viši kustos istoričar)

U okviru obeležavanja stogodišnjice Topličkog ustanka otvorena je nova stalna postavka „Toplički ustanak 1917. godine“, a stara se nalazi u bivšem hotelu „Evropa“ u Kuršumliji gde je planirano odeljenje Muzeja. Izložba „Stradanje Srba u Topličkom ustanku“ je prikazana u Prokuplju, Beogradu, Novom Sadu, Zaječaru, Vranju i Nišu. Na Međunarodnom naučnom skupu „Toplički ustanak 1917. – 100 godina posle“ učestvovao je 41 istoričara iz Srbije, Bugarske, Rusije, Republike Srpske, engleski profesori sa univerziteta u UAE i Republici Irskoj i srpski profesori koji rade u Hong Kongu i Vijetnamu.

Tokom manifestacije „Muzeji Srbije“ beležimo povećanje broja posetilaca. U programu učestvuju sve kulturne ustanove u opštini, razna udruženja i osnovne i srednje škole. Programe Muzeja Toplice prošle godine posetilo je 22.392 posetioca, što je prvi put nakon 1998. da je broj posetilaca veći od 20.000.

Gradski muzej Vrbas

(Vesna Grgurović, direktor)

Pored glavne teme manifestacije, imali smo i lokalnu temu, obeležavanje pola veka rokenrola „Za koji život treba da se rodim“. Izložba je podstakla veliki broj sadašnjih i bivših Vrbašana da se uključe jer su oni glavni akteri priče. Izložba se najpre može okarakterisati kao emotivna bomba za sve one koji su od šezdesetih do početka devedesetih predstavljali rok scenu u Vrbasu. A bilo ih je.

Filmska traka koja se razvlači preko zidova izložbenog prostora, s razvojem priče kroz tekst i fotografiju začinjene po kojom pločom, gramofonom, plakatom ili gitarom, od prvog zvuka rokenrola na ovim prostorima do najmlađih, sadašnjih ljubitelja i prezentera ovog fenomena, pokazala se kao odlično rešenje dizajnera. Posetioci su mogli da pogledaju i odslušaju šestočasovni snimak antiratnog koncerta „Industrijska liga“ koji je održan 1991. na gradskom trgu u Vrbasu – svojevrstan oblik otpora ratnom ludilu, mobilizaciji i mržnji zabeležen na VHS traci. Antiratni koncert predstavlja ne samo važan dokument za istoriju rokenrola već i za istorijski trenutak jednog naroda, a posebno omladine Vrbasa. O koncertu je izveštavao i YUTEL.

Manifestacija „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10“ u Vrbasu je očigledno zaživela, a više od devet hiljada posetilaca, za malu sredinu kao što je Vrbas, dokaz je ove tvrdnje. Paralelno sa nastankom manifestacije i sa uključivanjem u nju, Gradski muzej pratila je i priča o prerastanju muzejske zbirke u muzej, kao i formiranje stalne postavke. Male istorije koje su ispričane u stalnoj postavci uticale su da stanovnici Vrbasa spoznaju lično učešće u istoriji, da su oni sami glavni junaci priče o gradu u kom žive, i motivisale ih da sarađuju sa muzejskim radnicima donoseći predmete i informacije bitne za sklapanje istorijskog mozaika Vrbasa. Možemo slobodno reći: inspirativna energija koju je donela manifestacija poklopila se sa fazom razvoja muzejske zbirke i donela osveženje u vidu novih ideja, mogućnosti, sadržaja i saradnji.

Prirodnjački muzej, Beograd (Aleksandra Savić, viši kustos)

Ove godine postavili smo tri tematske izložbe: „Rogovi – borbeno znamenje sisara“, „Kafa – uzbudljiva priča o dobrom ukusu“ i „Meteoriti – glasnici Svemira“, koje je videlo oko 17.500 posetilaca. Šest naših izložbi gostovalo je na devet različitih lokacija.

U 2018. godini muzej planira dve velike tematske izložbe: „Oprez-otrovno“, na kojoj će biti predstavljene otrovne vrste biljaka, gljiva i životinja, delovanje otrova i protivotrova, kao i vrste koje mogu da neutrališu toksine, dok će izložba „Mika Alas“ predstaviti zbirke Mike Alasa iz perioda kada je radio na prinavljanju i formiranju ihtiološke zbirke Muzeja sa tadašnjim direktorom i jednim od osnivača Muzeja, Petrom Pavlovićem.

Tokom godine Muzej poseti više od 32000 posetilaca, a naše brojne izložbe u muzejima širom Srbije obiđe oko 100 000 posetilaca. Danas, 122 godine posle osnivanja, Prirodnjački muzej još uvek u privremenom smeštaju, bez stalne izložbene postavke koja bi na jednom mestu prezentovala veliku prirodnu i kulturnu baštinu Srbije.

Muzej Ponišavlja Pirot

(Nenad Jovanović, kustos)

Ove godine veliku pažnju izazvala je gostujuća izložba „Afrički murali“ Muzeja afričke umetnosti iz Beograda. Organizovana je i modna revija inspirisana narodnim stvaralaštvom ovog kraja, sa akcentom na savremenoj primeni šara sa pirotskih ćilima. Muzej Ponišavlja je izdavač nekoliko publikacija, kao što su I nekad i sad – priče o predmetima i Od konaka do muzeja. Objavljeno je i prošireno izdanje jedne od najprodavanijih knjiga vezanih za Pirot i njegovu istoriju – Pirot kroz vekove.

Narodni muzej Šabac

(Tatjana Marković, muzejski savetnik)

Značaj „Muzeja Srbije“ za naš muzej ogleda se u nešto povećanoj poseti publike, verujemo zbog besplatnog ulaza i neuobičajenog radnog vremena. Ipak, i dalje je više hiljada posetilaca tokom jedne „Noći muzeja“ pokazatelj da je šabačka publika zainteresovana za muzej najviše tokom te noći kada je u gradu velika ponuda različitih kulturnih programa u trajanju od nekoliko časova.

Krajem 2017. godine otvorena je rekonstruisana zgrada sinagoge šabačkih Jevreja. Tokom sledeće godine planirana je prva stalna postavka u ovom prostoru, koja će biti posvećena značaju i stradanju jevrejske zajednice u prošlosti grada. Iz izlagačke delatnosti izdvajano likovne izložbe slikara Dragana Bartule i Dragiše Marinkovića, arheološku izložbu Rimski kultovi, kao i 62. Oktobarski salon, a godišnjicu završetka Velikog rata obeležićemo koautorskom izložbom Srbija u Velikom ratu.

Muzej Vojvodine

(Slađana Velendečić, kustos, pedagog)

Centralna izložba u okviru proslave 170 godina postojanja muzeja bila je u duhu jubileja „Blago iz košnice – Od Muzeja Matice srpske do Muzeja Vojvodine (1847-1947-2017)“. Prvi put su izloženi predmeti koji su prvi počeli da popunjavaju fondove budućeg, drugog po starosti i veličini, muzeja u Srbiji. Ugostili smo veliki broj izložbi od koji se posebno izdvaja „Dodir stakla – izložba savremenog nordijskog dizajna“. Gostovao je i Zavičajni muzej Ruma sa izložbom „Kupinik prestonica poslednjih srpskih despota“. Veliki broj izložbi gostovao je u drugim muzejima u našoj zemlji i inostranstvu. Veliki broj naših muzealija upotpunilo je velike međunarodne izložbe.

Brend Muzeja Vojvodine već godinama predstavljaju edukativni programi koji se osmišljavaju za različite kategorije posetilaca. Među tradicionalnim programima posebno mesto zauzima „Maškarada“ koja je na radost naših sugrađana bila organizovana na novosadskim ulicama. Godinu završavamo organizacijom okruglog stola „Saradnja Muzeja i obrazovnih institucija“ pod pokroviteljstvom Muzejskog društva Srbije, a u želji da skrenemo pažnju na značaj intenziviranja saradnje između obrazovanja i kulture i potrebu da ova međuresorna saradnja nađe svoje mesto u strategijama razvoja naše zemlje.

Za početak 2018. godine planiramo otvaranje velike izložbe „Čurug – 20 godina arheoloških istraživanja“.

Muzej Kraljevo

(Nadica Lišanin, viši kustos – istoričar umetnosti)

Kustosi zaposleni u našoj ustanovi svake godine sa posebnom pažnjom pristupaju osmišljavanju programa, kako bi se ostvario osnovni cilj manifestacije, da se kroz interaktivne programe, promoviše i populariše kulturno nasleđe. Budući da je zabavno-edukativnog karaktera, ova manifestacija nesumnjivo spada u najposećenije muzejske programe našeg muzeja i sinonim je za pozitivne emocije i nezaboravne trenutke koje mnogi Kraljevčani pamte cele godine. Iskustvo koje smo stekli svedoči da postoji razlika između manifestacija, jer je Noć muzeja jednodnevna akcija koja može da ima elemente senzacionalizma, dok desetodnevna manifestacija kvantitetom realizovanog programa gubi na svojoj atraktivnosti. Koncept koji podrazumeva da u 10 dana bude skoncentrisan uobičajeni mesečni program nije se odrazio na povećanje publike. Posetioci su dolazili isključivo na zakazane programe, ali van njih gotovo da ih nije bilo, naročito posle 20 sati. Broj posetilaca, kada se održava Noć muzeja, za 2,5 puta veći je od ukupnog broja tokom „Muzeja Srbije“. Pa ipak, ova manifestacija je vredna pažnje, posebno na opštem nivou u Srbiji, jer fokusira pažnju javnosti na muzej kao instituciju.

Na kraju treba reći da je za samo tri godine održavanja, manifestacija „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10“ postala poznata u javnosti. Svake godine učestvuje sve više institucija, programi su bogatiji, a kao rezultat, povećava se i broj posetilaca. Očekuje se da će se taj trend nastaviti, a tema za sledeću godinu biće određena posle preporuke Međunarodnog saveta muzeja.