Apsolutni TV hit prethodne nedelje bila je vest o maloj, lokalnoj TV stanici u mestu Pačir nadomak Bačke Topole. Lepo selo, Mađari, Srbi i ostali žive spokojnim životom vojvođanske ravnice. Da budem precizan, 2948 stanovnika, od kojih je 2396 punoletno. Gledaocima u Pačiru naprosto je dosadilo da u ponudi kablovskih kanala uglavnom nema sadržaja koji se na bilo koji način tiču njihovih života. Zamislite molim vas, među 30 Pinkovih programa, među nacionalnim i regionalnim TV stanicama nije bilo ništa što ima veze sa ovim mestom i njegovim žiteljima. Pačirci su preko Mesne zajednice nabavili TV opremu i napravili sopstvenu TV stanicu koja dnevno proizvodi do 3 sata sopstvenog programa, što je čak i za neke nacionalne emitere nedostižna količina. Televizija nije komercijalna, ona je u službi gledalaca, oglasi su besplatni, nema političke propagande ni reklama. Zvuči kao TV bajka!
Na televiziji su zaposleni entuzijasti Zoltan Sombati (predsednik saveta MZ Pačir), Igor Požarković (snimatelj i montažer) i novinarka Gizela Komaromi. Po gledanosti je ova televizija potukla do nogu konkurenciju i sve „velike“ televizije. Zvezde ovog programa su lokalci, meštani, koji mogu jedni drugima da čestitaju praznike i veselja, imate prenose aktivnosti svih konfesija, slike slavlja, priče o problemima poljoprivrednika, pecanju, orezivanju voća ili useljenju u novu kuću.
Paradoksalno – program se vidi samo u Pačiru i susednom selu Staroj Moravici, jer su autori odbili širu distribuciju, recimo u Bačkoj Topoli. Njihova želja je da u vremenu globalnih medija sačuvaju dušu svoje televizije i bave se životima svojih gledalaca. Ljude naprosto zanima šta rade njihove komšije, pa televizija ima ulogu komunalnog informativnog servisa. Ideju su preuzeli iz Engleske gde postoje slične lokalne TV stanice, koje su nezavisne od novca od marketinga ili političkih stranaka. U Britaniji su takođe, za divno čudo, opstali i lokalni štampani mediji, novine koje imaju dugu tradiciju i poverenje čitalaca. U Pačiru je tako bio „Informator“, ali su u MZ procenili da postoji potreba za širim informisanjem gledalaca.
Ova, samo naizgled medijska anomalija u svojoj suštini je veoma ozbiljna poruka svima koji žele da je čuju. Kao što su političke partije izgubile poverenje građana, obesmislivši ideju biranja postizbornim koalicijama, gubitkom ideološke i etičke podloge svog delovanja, slična opasnost preti i TV programima. Savremeni TV program je gledaocima nametnuo teme, bombardujući ga nepotrebnim i besmislenim informacijama. Reklame i politička propaganda su obesmislile ideju dijaloga, jer je današnja televizija gluva. TV Pačir u svojoj reviziji i kritici savremene televizije ide korak dalje!
Autori su primetili, što donekle pripisujem i vojvođanskom tempu života, da su prilozi o životu u Pačiru besramno kratki! Šta neko može da sazna iz par minuta smandrljanog priloga iz Pačira na nekoj nacionalnoj ili regionalnoj televiziji? Čika Zaharije Trnavčević je na ovo skretao pažnju kolegama dugi niz godina. Rod malina nikog ne zanima dok ne počnu štrajkovi, pa je čika Zaharije predlagao kolegama iz informativne redakcije naslove kao „Starac silovan u malinjaku“.
Bez panike, čiča je dobro, hvala bogu, al’ neko mesecima rmbači po malinjaku da do roda uopšte dođe. Svaki stanovnik Pačira ima priliku da bude na svojoj televiziji, a prilozi su montirani kako bog zapoveda, lalinski lagano. Nema potrebe za skraćivanjem, lepo vidite komšije kako rade ili se vesele i nadmeću u sportskom ribolovu. Nema reklama ni vesti, nigde se nikom ne žuri. Svako može biti zvezda.
Verujem da ćete se možda podsmevati ovoj TV utopiji, ali ja sam siguran da su u Pačiru otkrili rupu u globalnoj TV mreži. Danas su informacije iz bilo kog dela sveta dostupne u svakom trenutku, čak i na mobilnom telefonu. Ono što ne znamo jeste kako žive ljudi oko nas – što menja kurs televizije u novom pravcu. Rijaliti nije artificijelni život, već život običnih ljudi. Ako su gledaoci spremni satima da bleje u „Farmu“, zašto da ne gledaju svoje komšije na pravim farmama, pa ih komšije još i pozdrave. Inače, sve organizacije koje okupljaju građane intenzivirale su aktivnosti, ljudi su aktivniji u svojoj sredini, a lokalna televizija je postala oko građana koje pomno prati gde se troše zajednički novci. Autori se takođe nadaju da će medijska ekspanzija afirmisati i život na selu – da bi mladi ostali i pokrenuli poljoprivredu. Ukratko, potražite na Jutjubu TV Pačir i upoznajte se sa ovim lepim selom, sa endemski nezavisnom televizijom.
„Vreme“ je imalo uvid u zahtev u kojem Bibliotekarsko društvo Srbije upozorava da OOPR protivzakonito vodi autorska prava pisaca, a i da nije osnovan po zakonu. OOPR na to oštro odgovara
Istorija je piščeva osnovna preokupacija, stopljena sa književnošću. Ne postoji svrsishodna i velika Istorija sa velikim slovom – postoji više malih, fragmentiranih istorija u kojima se okuplja nekakav smisao kroz mnoštvo delova: ”tek ponešto postaje istorija. A sve munjevito postaje prošlost: ‘senka senka, a potom ništaʼ”. To razgrađivanje, a zatim “lepljenje” priče je važan postupak Petkovićeve poetike, njegove istoriografske metafikcije, koju bismo jednostavnije mogli nazvati igrom, maštarijom, fantastikom
Sentiš-putešestvije jubilarnog BJF završilo se s manjom flekom, ali uspešno: svi ispoštovani, publika brojnija i mlađa no ranije
Ovaj Abasijev film je, čini se, dovoljno iskren i promišljen pokušaj da ukloni Trampove šake sa lica, i onda što uverljivije prikaže portret čoveka koji i kada sam pati, ne odustaje od mogućnosti (a koja nije tek odraz alfamužjačkih i kompetitivnih poriva) da patnju nanese i drugima, makar oni spadali i u krug njegovih najbližih “satelita”
Ksenija Radulović:
Otvaranje granica – stručna recepcija Bitefa u Srbiji;
Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, 2023.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
