Teško da su ceremonija dodele Oskara, kvalitet nominovanih filmova i sve što okružuje ovu manifestaciju, ikada izgledali tužnije
U noći između nedelje i ponedeljka održana je svečanost proglašavanja dobitnika nagrada Američke filmske akademije, naširoko poznatih kao „Oskar“. Zahvaljujući 34. FEST-u, beogradska publika mogla je iz prve ruke da se uveri u kvalitet svih glavnih favorita za nagradu Oskar. Može se, čak, reći da je glavni program FEST-a bio pretrpan filmovima iz te prestižne kategorije. Problem potiče iz jedne neumoljive činjenice: teško da su sama ceremonija, kvalitet nominovanih filmova i sve što okružuje ovu manifestaciju ikada izgledali tužnije.
Glavne nagrade podelili su, kao što se i očekivalo, Planina Broukbek Anga Lija i Fatalna nesreća Pola Hegisa. Prvi za najbolju režiju, drugi za najbolji film. Podelili su i oskare za najbolji originalni i adaptirani scenario. Malo iznenađenje je da je Fatalna nesreća osvojila najbitnijeg oskara nakon besomučnog lobiranja za gej melodramu Planina Broukbek. Dodeljivanje oskara priči o ljubavi dva kauboja bio bi trijumf političke korektnosti, koja polako postaje jedini kriterijum za nagrađivanje. Gej zajednica u Americi doživela je najavljenog oskara kao veliko priznanje borbi za njihova građanska prava. Fatalna nesreća pobeđuje u toj igri. Naime, teško je proceniti da li je bolji, ali je Higisov film još korektniji jer se bavi rasnim odnosima u Los Anđelesu, koji je poznat kao opterećen dotičnim problemom. I u marketinškom smislu Fatalna nesreća pobeđuje u foto-finišu. Procenjuje se da je za ovaj film, koji je koštao samo 6.500.000 dolara, potrošeno 4.500.000 na reklamu. Stiče se utisak da su ova dva prosečna ostvarenja, uz tek poneki kvalitet, medijski napumpana da bi Akademija imala nekoga kome bi dodelila sve te Oskare.
Oskare za glumačka ostvarenja dobili su Filip Sejmur Hofman za film Kapoti i Riz Viterspun za ulogu životne saputnice Džonija Keša u biografskom filmu Hod po ivici. Oskare za sporedne uloge osvojili su Džordž Kluni za svoju rolu u ostvarenju Sirijana i Rejčel Vajs, koju smo gledali u Brižnom baštovanu. Tehničke nagrade dobili su pretežno King Kong Pitera Džeksona i Memoari jedne gejše Roba Maršala.
Što se FEST-a tiče, odluka da se glavni program naseli pomenutim kandidatima za oskara, osim u slučaju Hoda po ivici, pokazala se kao sumnjiva. Naime, svi dobitnici, kao i neki pretendenti na nagrade kao što je Klunijev Laku noć i srećno, bave se specifičnim temama i frustracijama američkog društva te gotovo da ne komuniciraju sa publikom van tog okruženja. Zbog poklapanja FEST-a i dodele Oskara, ovdašnji distributeri vole da svoje male filmove promovišu na FEST-u. FEST pak voli da ima u programu nekoliko filmova o kojima se priča i to na globalnom nivou. Razumljivo i od jednih i od drugih, ali je ove godine to dovelo do kompromisa na račun kvaliteta prikazanog.
Odlukom Vlade Srbije, Jugoslav Pantelić više nije direktor Jugoslovenske kinoteke, ne zna se zašto. Da nije možda zato što se Kinoteka priključila martovskom štrajku na koji su pozvali studenti
Mediji su puni hvale za srpski film „Karmadona“ čija je svetska premijera upravo održana na festivalu u Torontu, opisuju ga kao direktan sud stvarnosti bez kompromisa
Ako se složi Skupština Grada, Fest će biti održan od 21. do 28. decembra. Bio bi to jedini način da se zaboravi na sve ono što koči realizaciju ovogodišnjeg izdanja
Netačna je teza izneta ovih dana da nema preciznog uvida u stanje hala Beogradskog sajma, te da je procena troškova njihovog privođenja novoj nameni zbog toga neizvesna, kaže profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Dušan Najdanović
Ove godine najposećeniji dan Sajma knjiga pada 1. novembra, na godišnjicu smrtonosnog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Da li je, praveći raspored jesenjih manifestacija, uprava Beogradskog sajma zaboravila na to
Ideološkim i moralističkim čistunstvom ne može se pobediti režim Aleksandra Vučića. Nužno je da se građani okupe oko dva politička jezgra koja zajednički streme ka istom cilju
Ima li Aleksandar Vučić vojsku? Nešto ponaprednjačenih kadrova sigurno bi u „datom trenutku“ stalo iza svog „vrhovnog komandanta“. Ali šta je sa trupom? Pa ništa – velika većina bi zabušavala, uzela bolovanje, isparila. Oni su tu samo zbog para
„Jurićemo ih po ulicama“, proricao je Jovo Bakić i mnogi su mu davali za pravo. Sada se dešava obrnuto – naprednjački Šturmabtajlung mlati narod po ulicama, kućama i lokalima. A naša čaršija se dobrim delom gnuša „svakog nasilja“
Vreme nasilja: Protest u Novom Sadu u pet slika
Bes, pendreci i suzavac Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
