Kraj leta. Ima li depresivnijeg trenutka u godini? O, da! Povratak s letovanja na kraju leta. Taj mračni vilajet u kome nam sećanja na sva slučajna poznanstva podno zalazećeg sunca izgledaju kao postmortalni refleks na sudbinski oproštaj pred nadolazeću kataklizmu, plus veliko plavetnilo i buđenje u tri popodne… ahhh.
Verovali ili ne postoje i takvi ljudski umovi, da ne kažem – srca, koji blagougođajne note za takve strašne trenutke objavljuju već na početku (ili tokom) leta. Slučajni turisto, ovde pobrojani albumi vesnici su tvoje najveće more – da je odmor gotov!
Tricky Blowback (Epitaph). Peti studijski album bristolskog tricky-hop pionira u stvari je euforičniji nastavak konglomerata Nearly God. Inspirisan Njujorkom kao mikromodelom globalnog sela, Tricky se okružio jet-set ekipom gostiju koju čine članovi Red Hot Chili Peppers, Alanis Morissette i, verovali ili ne, Cyndi Lauper, a Blowback je vrhunsko seciranje osnovnih komponenti rock, pop i rege žanrova. Podsticaj Suicidnih Tendencija: 78%
Tool Lateralus (Tool Dissectional). Njihove pesme traju oko 7 minuta, zvučni pejzaž odgovara Carpenterovoj Magli u kojoj vas čekaju gusari- zombiji, a ključne reči u stihovima su smrt i očaj. Kritičari ovu muziku nazivaju progresivnim metalom. P.S.T: 85%
Tindersticks Can Our Love… (Beggars Banquet) Tindersticks su ponosno nosili epitet najboljeg pogrebnog party benda skoro čitavu deceniju. Međutim, mračne šansone Stuarta Maplesa usahle su u tolikoj meri da više ne evociraju sećanja na slatkoturobne trenutke naših života, već na slatkoturobne melodije njihovih starih pesama. P.S.T: 70%, (Pomor Dosadom: 95%)
Air 10 000 Hz Legend (Virgin). Nakon što su albumom Moon Safari reciklirali sintetički kič osamdesedith u fashion-friendly pop za novi milenijum, Air se vraćaju koju deceniju unazad kombinujući setni fokus francuskih šansona sa talasastom psihodelijom pink i drugih flojdovaca. OK Synthesizer, drugim rečima. P.S.T: 62%
Sparklehorse It’s A Wonderful Life (Capitol). Ostajući na tragu osveštene podvojenosti između tradicionalne americane i lo-fi sempl-estetike, Sparklehorse uspešno izbegavaju zamku manirizma pre svega zalihama nostalgičnih melodija, ali i neiscrpljenim melodramskim narativom pevača Marka Linkusa.
P.S.T: 68%
Jeff Buckley Live A L’Olympia (Columbia). Iako daleko manjeg opusa, Jeff neće izbeći sudbinu bezbrojnih posthumnih živih albuma, kao ni njegov otac. Uživo u Olimpiji je solidan nastavak prethodnog Mystery White Boy albuma, na kome pored standardnog Buckleyevog seta ne plene pažnju suvoparna obrada MC5 Kick Out The Jams, ili duet sa Alim Qasimovim (What Will You Say) već pedesetosekundna vic-obrada Kashmir, Led Zeppelin. P.S.T: (u zavisnosti od emotivne vezanosti za izvođača) 75-90%
Radiohead Amnesiac (Parlophone). U istoj meri u kojoj albumi Madonne i Destiny’s Child na površinu izvlače radikalne producentske zahvate podzemlja, i Amnesiac patriotski uspostavlja odnos sa plesnim intelektom Ostrva. Dobijeni rezultat je Computer ne baš savršenog softvera, ali svakako intrigantniji od aktuelnih pop Windowsa. P.S.T: 97%
Dakle, ukoliko naiđete na bilo kakav album čiji omot ukazuje na prisustvo kakvog god psihosomatskog post, a u prvih tridesetak sekundi seksi glas ne poziva na ljubav, slobodno pritisnite dugme Off. Ili će ono pritisnuti vas.
