Muzika za liftove Zorana Panovića (Otkrovenje, Beograd 2009)
Knjigom pesama Muzika za liftove Zoran Panović (1970) pojavio se na obzorju srpskog pesništva.
Bez zadrške pesnik razotkriva bezdan traumatičnih događaja iz nedavne prošlosti našeg podneblja, pa kumulativno generisanu lirsku energiju oslobađa ogoljavajući u eksploziji slika i metafora pseudomitološku, političku i ideološku matricu utemeljenu na rasapu sistema vrednosti devedesetih godina prošlog veka, ne izostavljajući da bljeskovitim asocijacijama takne istorijsko zaleđe takozvanog „mekog socijalizma“ („pad nove klase / Milovana Đilasa / uz dve boce čivasa“) koje je iznedrilo sunovrat.
Iako poetske reference Muzike nedvosmisleno upućuju na Srbiju kao istorijsko-kulturološki model čija bolna iskustva iz poslednje dve decenije dvadesetog veka (Dejton bluz, Dokaz i dr.) ispituje Panović u svom lirskom diskursu, takvo fokusiranje nužno ne ograničava simboličko polje knjige, te se ono širi i meandrira ka univerzalnom preseku pri čemu lirski subjekt ispoveda egzistencijalni strah i mučninu pred ništavilom, spoznajući da je propadanje – duhovno i fizičko – lice posuvraćenog sveta („ubilo nas jaje s groba / gde je bilo nebo sad je katakomba / tamo gde se čula reč božanska / gubavo lice krije od bundeve maska“), u kome je „smrt kolotečina“, „krv gazirana“, a duša „izdata pod kiriju“.
Banalnost bivstvovanja dočarava ironijskim razglobljavanjem isečaka stvarnosti i sugestivnim naturalističkim slikama koje u poetskom totalu hvataju pustoš neoduhovljene svakodnevice. Valpurgijanska noć u Panovićevom pesništvu objavljuje se kolovratom – „košmarnim grohotom što kroz san leluja“ gutajući „oborene heroje oborenih pogleda“, „proroka zbunjenog, nedorečenog“, „besnog što sirotinju kolje“ „princa koji je i posle čarolije / ostao krastača žaba“, „nudiste s gelerom u stomaku“, sveštenika što umesto mantije nosi „pancir pidžamu“ i druge pojave grotesknog kolopleta, koji vapeći za spas mole: „bar mesiju dajte na veresiju!“
Panovićeva poezija objavljuje se aforistički zbijenim izrazom koji predstavlja generacijsku (u ime svih nas iz sedamdeset i neke) i kulturološku šifru, čije dekodiranje počiva na poznavanju mrkline tamnog vilajeta koji je bivao naše stanište u poslednje dve decenije i, često, jedina mera života. Prepoznaje se u jezičkim i metaforičkim spregovima Muzike Panovićev fini dosluh sa pesnicima svoga zavičaja (Ljubomir Simović, Milosav Tešić) i to kovibriranje daje blagotvornu nijansiranost Panovićevoj poeziji.
Ono što u određenoj meri predstavlja balast u knjizi Zorana Panovića odnosi se na njenu kompoziciju. Namere da među korice bude sabrana poezija nastala u rasponu od 1990. do 2009. godine, donela je kompozicionu (pre)razuđenost Muzike (sastoji se od 238 pesama), odatle i stilsko-estetsku disperziju, tako da Panovićevo stvaralaštvo u knjizi koja bi trebalo da predstavi izabrane pesme možda nepotrebno osciluje od kozersko-duhovite igre (Vinjeta, Kraj dinastije Obrenović, Demokratska pesma, Noć i dr.) do utančanih uzleta stvaralačke imaginacije (Šećerna vuna, Istinozborac, Put svile, Zora i dr.). Strukturna nekoherentnost ipak ne prigušuje – što je u krajnjoj liniji i teško moguće kada se radi o autentičnom pesničkom instinktu kakav poseduje autor Muzike – snažan i sugestivan poetski glas kojim Panović obznanjuje svoju pojavu u savremenom srpskom pesništvu.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinalu će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
