Avgust je za televiziju nezgodan mesec. Na svim kanalima cepaju reprize i reklame, pa čovek počne metafizički da razmišlja, kao u onoj narodnoj – dokon pop i jariće krsti. U nedostatku ozbiljnijih političkih skandala, crna hronika postaje nekrofilna zamena. Tako je vest o pokušaju atentata na stanovitog surčinskog biznismena, u narodu poznatijeg pod nadimkom Čume, postala hit. Sve televizije su prikazale isti snimak na kojem vidimo ambijent Zemun Polja (nekada čuvenog isključivo po zemunpoljskim hibridima), džipove kako poskakuju po ledini i helikopter koji kruži nad džipovima. Čume je izgleda na vreme zaleg’o, telohranitelj je nastradao, a otmičari su pobegli u pomenuti hibridni kukuruz. Najviše detalja iz biografije aktera dobili smo od reportera Studija B, koji je poslovično najbolje informisan (čitaj – pajtos s pandurima). Nijedan elektronski medij nije objavio sličicu gospodina Čumeta, da li zbog tajnosti istrage ili straha, nije mi poznato. Uopšte, izgleda da jedino u ovako tragičnim situacijama imamo priliku da vidimo lica ovakve gospode.
No, mnogo tragičnije je podsećanje u vezi s godišnjicom pada Krajine, što je predsednik Koštunica obeležio svojim obraćanjem. Još jednom su televizije prikazale slike beskrajne kolone nesrećnika, koji su pobegavši od Oluje dospeli pred kamere RTS-a. Pošto velik broj Beograđana putem kablovske televizije može da prati program HRT-a, videli smo da je glazbeni program u ponedeljak odisao domoljubljem. OK, nekom svane drugom omrkne, ali začudio me taj medijski deja vu, koji je počeo s Draženom Žankom i hitom – „Od stoljeća sedmog“ (…tu žive Hrvati), a onda je Josipa zapevala „Vilo Velebita“ i onda mi je bilo dosta i šahovnica i juriša i kninske tvrđave – da ne kažem utvrde. Prvi put mi RTS ne izgleda kao odraz u ogledalu HRT-a, već za nijansu kulturnije.
Došli smo, dakle, u ove letnje dane do teme odgovornosti i pomirenja. Eto, iste večeri sam na 3K video glavom i bradom (šminkerskom od tri dana) Franu Lasića, koji je s ustreptalom voditeljkom pretresao crtice iz svog bonvivanskog života. Tri puta se ženio, sada je ponovo sam, drži čovek nekakve restorane i uopšte – izgleda da za njega rata nije ni bilo. Na moju sreću, kaže da više neće pjevati jer se vratio svojoj ljubavi – glumi.
Znači, Frano nam poručuje da nas voli sve budale male, a na Pinku svakoga dana gospodin Leo peva na Plitvicama, gde se takođe pucalo, a danas ribice mirno plivaju dok ih Leo pjesmom ne rastera. Niko se u spotu ne venčava pod vodopadom – te vrste bratstva i jedinstva više nema.
Simptomatična je i numera koju u duetu izvode Boris Novković i Severina. U replici dueta Nika Kejva i Kajli Minog – dakle u gotovo identičnom spotu jedno drugo pitaju – ko je kriv. Pošto je pesma urađena za ovdašnje tržište, nije se insistiralo na čistom hrvatskom novogovoru (tko je kriv), a numera bi dobila istorijske razmere da je Seve pevala s nekim ovdašnjim šlager-pevačem. Ovako nam ostaje ohrabrujući zaključak dileme koju skladba nosi – zar je važno ko je kriv!
Za to vreme se u meksičkoj sapunici „El Candidato“ na TV Košavi pojavljuju i atentati kao sredstvo političke borbe. Kod nas toga više nema – naš El Candidato (jedan od njih) voli po srpski da opsuje, ali to mu dođe kod nas kao „Dobar dan, kako ste, drago mi je da vas vidim“, samo mnogo jezgrovitije i uz dozu erotike. Što se erotike i politike tiče, postoji autentičan spoj u telu i duhu gospođe Vesne Vukelić Vendi, koja je svoje stavove, ali i butine otkrila u emisiji „Tabloid“ na Televiziji BK. Pošto je svoje težište već ranije prebacila sa grudi na zadnjicu, danas je centar svog političkog interesovanja prebacila sa Vojislava Šešelja na aktuelne političare na vlasti. Vendi smatra da danas nemamao konstruktivnu opoziciju ni u erotskom ni u političkom smislu. Međutim, DOS i DSS nude pregršt interesantnih seksualnih i intelektualnih stimulusa. U svakom slučaju, siguran sam da će Vendi umeti da odabere.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
