img
Loader
Beograd, 17°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Pozorište

Teatar u ratu

07. novembar 2007, 18:24 Olga Dimitrijević
Copied

Putujuće pozorište Šopalović
Atelje 212
Tekst: Ljubomir Simović
Režija: Tomi Janežič
Uloge: Đuza Stojiljković, Renata Ulmanski, Dara Džokić, Boris Isaković...

Najnoviju postavku Putujućeg pozorišta Šopalović Ljubomira Simovića, jednog od najznačajnijih tekstova naše dramske književnosti, na velikoj sceni Ateljea 212 otvara nemih pet minuta projekcije jezivih i mučnih prizora iz Drugog svetskog rata koji nam odmah daju kontekst i otvaraju jednu od dominantnih tema komada – da li je etički i moralno u redu igrati predstave u ratu. Posle ovakvog uvoda namah osećamo odbojnost prema putujućoj trupi koja se igra pozorišta u vreme Aušvica. Kako se predstava nastavlja, reditelj Tomi Janežič će pružiti i mogućnost odbrane, i skrenuti nam pažnju da su tih godina nastali npr. i Bambi i Supermen. Ipak, konačan odgovor na ovo veliko pitanje ne dobijamo, i ono ostaje otvoreno.

Čim se platno za projekciju podigne, srećemo se sa drugim dominantnim pitanjem Šopalovića: da li postoji i gde je granica svakodnevice i pozorišta. Janežič se sa tim poigrava, i destabilizuje granicu od samog starta. Cela predstava se igra na rampi, rekviziti su lične stvari glumaca koji su opet u svojoj svakodnevnoj odeći (kaput kao puška, torba kao korito za veš), balansira se između ležernosti probe i ozbiljnog igranja, poziva se osoba iz publike da odigra ulogu Tomanije… Nešto slično smo videli na pretprošlom Bitefu u postavci Galeba Arpada Šilinga – samo glumci, bez kostima i bez scenografije, i sa samo jednim simbolički ključnim elementom rekvizite. Janežič ovde zadržava Dropčevu ubistvenu volujsku žilu, ali koristi i svetleće plastične igračke pored improvizacije sa torbama i jaknama. Takođe se, za razliku od Šilinga, besomučno poigravao zvukom i svetlom. Njihove nagle, nagomilane i bizarne promene nižu se jedna za drugom. Nije jasno šta se naglašava šumovima, kada počinju i kada prestaju. Promene svetla deluju kao da se neko slobodno igra sa reglerima, i sveukupno ova dva segmenta predstave više odaju utisak tehničke greške nego ozbiljnog rada na njima. Posebno iritantan je konstantni spotlight na licu Filipa Trnavca/Svetozara Cvetkovića. Najintrigantniji lik komada, čovek koji ne razlikuje svoje uloge na sceni od života, i koji će „ostati tajna“ (J. Hristić) do kraja, ostao je tajna i za reditelja. Svetlom akcentovani Svetozar Cvetković na sceni uglavnom odaje utisak zbunjenosti baš kao Filip u životu. On je jedini platio danak silnoj slobodi rediteljskog koncepta koja vešto prikriva njegovu konačnu nerazrađenost. Za glumački ansambl, zapravo, malo je reći da je bio na visini zadatka; posebno pleni čvrsta i bolna iskrenost Renate Ulmanski. Dara Džokić u ulozi Gine artikulisano oživljava tekst ističući u prvi plan njegovu komičku notu; Sofija Nade Šargin stoji na granici između bezbrižnosti i manipulacije uz svest o erotičnosti i svome telu; Branislav Zeremski uspeva da više od dva sata nepomično stoji sa tablom oko vrata i podignutom rukom; Jelisaveta Jasne Đuričić je svadljiva i pomalo „smorena“ glumica koja je svašta preturila preko glave; Boris Isaković u tačnom realističnom maniru oblikuje emocije kod monstruma Dropca. Ispred svih njih stoji Vlastimir Đuza Stojiljković u ulozi Vasilija, neverovatno vitalan, beskonačno osećajan, i šarmantan i precizan, harizmom i umećem on predvodi ansambl.

Sjajna glumačka izvedba verovatno bi zasenila probleme koncepta, da Tomi Janežič nije pokušao da aktuelizuje celu stvar i tom prilikom napravio nasilne i nejasne paralele sa današnjicom. U predstavu su ubačeni audio-snimci iz ratova devedesetih na najrazličitijim mestima gde baš nije jasno šta nam se time poručuje. Posebno mesto zauzima pevanje Internacionale na albanskom jeziku, i to u momentu kada iza Blagoja ostaje krvav trag. Da li to znači da iza Internacionale ostaje krvav trag, ili krvav trag ostavljaju albanski levičari ili samo naša pokvarena mašta učitava takvo grozomorno značenje, vrlo je fleksibilno. Zapravo, dobili smo brljotinu mogućih i nemogućih značenja u pokušaju da se ostvari aktuelni politički komentar. Kada tome dodamo činjenicu da je tekst prilično skraćen, a da su u njemu ostavljene stereotipne opservacije o srpskoj neslozi i podelama po liniji Drine, arogantni nemar Tomija Janežiča u najmanju ruku boli. Novi Šopalovići Ateljea 212 na kraju ostaju miks dobrog, ali olako shvaćenog koncepta, odlične glume, rediteljeve političke neodgovornosti, povremene razvučenosti kao i vrlo tenzičnih momenata, ali svakako i pozorište kakvo retko imamo prilike da vidimo na domaćem repertoaru.

Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Kultura

In memoriam

30.avgust 2025. S.Ć.

Preminuo je šef-dirigent Beogradske filharmonije Gbrijel Felc

Preminuo je Gabrijel Felc, koji je prethodnih osam godina bio šef-dirigent Beogradske filharmonije i učinio da ovaj orkestar stupi u novu razvojnu etapu

Staro i novo

29.avgust 2025. S.Ć.

Izložba ikona: Spoj vizantijske tradicije i savremenih traganja

Izložba ikona savremenih autora iz 12 zemalja otkriva da savremeni i vizantijski umetnički pogledi, spojeni, daju nov nivo ove tradicionalne i pre svega crkvene umetnosti

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

„Vreme“ saznaje: Za srpskog kandidata za Oskara javila se samo dva filma

Selekciona komisija za odabir srpskog kandidata za nagradu Oskar ove godine odlučivaće samo o dva kandidata. Tako nešto se još nikad nije desilo, a govori o opštem bojkotu u kulturi prema pravilima i uslovima koje nameće vlast

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

Otkazan festival „Sedam veličanstvenih“: Gost u Beogradu više nije bezbedan

Ovog septembra neće biti održani 21. „Sedam veličanstvenih“ zato što, kažu osnivači ovog filmskog festivala Svetlana i Zoran Popović, ne žele da daju legitimitet lažnoj normalnosti, i ne žele da gosti vide Beograd kakav je sad

Muzika

28.avgust 2025. S.Ć.

BEMUS je okupio nacionalne orkestre

Bemus će biti održan po starom, od 16. do 25. oktobra, i prvi put na muzičkoj sceni okupiće nacionalne orkestre Srbije

Komentar

Pregled nedelje

Čovek zvani Afera

Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke

Filip Švarm

Komentar

Srbija ima što niko nema: Festivali bez ljudi

Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu

Sonja Ćirić

Komentar

Vučićeva sirotinja

Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda

Nemanja Rujević
Vidi sve
Vreme 1808
Poslednje izdanje

Predsednik i razgovor

Nema pregovora sa otmičarem Pretplati se
Duboka kriza u Republici Srpskoj

Slučaj građanina Dodika

Intervju: Nenad Tasić, advokat

Politička vlast sprečava krivično gonjenje za nadstrešnicu

Roman

Krici i šaputanja

Intervju: Jelena Lengold

Osluškivanje uglova naših bića

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1808 28.08 2025.
Vreme 1807 21.08 2025.
Vreme 1806 14.08 2025.
Vreme 1804-1805 31.07 2025.
Vreme 1803 24.07 2025.
Vreme 1802 16.07 2025.
Vreme 1801 09.07 2025.
Vreme 1800 02.07 2025.
Vreme 1799 25.06 2025.
Vreme 1798 19.06 2025.
Vreme 1797 11.06 2025.
Vreme 1796 04.06 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure