Radovi čuvenih svetskih umetnika Renoara, Javljenskog i Valta, koja su još pre pet godina godina ukradena u spektakularnoj pljački ciriške galerije Koler, vraćena su nedavno iz Beograda u Švajcarsku. Nestale slike otkrivene su kod jednog privatnog kolekcionara koji je, prema informacijama Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, „dobrovoljno predao tri umetnička dela“. Reč je o slikama Mrtva priroda s paradajzima Pjera Ogista Renoara, Vaza sa šest pomorandži Alekseja Javljenskog i Buket cveća Luja Valta.
Osim njih, ukradene su i Masline Anrija Matisa, Jarac–muzičar Marka Šagala, i jedan prsten. Dve godine nakon krađe, u nemačkom gradu Gladbeku, pronađen je Matisov rad, procenjen na 550.000.000 švajcarskih franaka. Ostale dve vrednosti još nisu otkrivene.
NAJVEĆA KRAĐA U ŠVAJCARSKOJ: Osiguravajuća kompanija Aksa Nordstern Art isplatila je galeriji Koler 1.242.500.000 švajcarskih franaka, na koliko su ukradeni predmeti bili procenjeni.
„Bila je to najveća krađa takve vrste u Švajcarskoj u poslednjih deset godina“ kaže za „Vreme“ Željko Jež, savetnik načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala. „Provalnici su pajserom razbili vrata, to je aktiviralo alarm, za četiri minuta uzeli slike i, prema izjavama očevidaca, ušli u kola i pobegli. Policija je brzo reagovala, mada počinioci nisu pronađeni, niti se zna čiji su državljani. Sve policije sveta preko Interpola tragaju za Šagalovom slikom, procenjenom na oko 380.000.000 švajcarskih franaka. Švajcarska policija je uradila obimnu istragu, ali nije mogla da dođe do indicija da li je krađa naručena.“ Željko Jež kaže da su „kriminalne aktivnosti, uopšte mafijaški poslovi, veoma internacionalizovani, i da su kriminalne grupe s Balkana i Zapada veoma dobro povezane. U njihovom poslu ima raznih nivoa razmene dobara, a među njima ima i ukradenih. Verovatno su se jednom takvom transakcijom slike pojavile ovde. Zna se da se ‘vrući predmeti’, kako se naziva kradena roba, prodaju za deset odsto svoje vrednosti. Takav kupac uzima jeftino sliku, i čeka da za tridesetak godina naplati njenu stvarnu vrednost.“
Početkom septembra 2001. godine švajcarski nedeljnik „Zontagblik“ objavio je podatak da ukradeni Šagal, Javljenski, Renoar i Valta krase zidove vile Slobodana Miloševića, bivšeg jugoslovenskog predsednika. Tvrdnja je potkrepljena izjavom direktora osiguravajuće kompanije Aksa da je jedan detektiv, specijalizovan za umetnička dela, otkrio slike kod porodice Milošević, kao i da „zna kod kojeg se člana porodice Milošević nalaze slike“, ali nije želeo da ga imenuje. Željko Jež pretpostavlja da je „možda neko sa Zapada rekao da su slike kod nekih kriminalaca u Srbiji, moguće povezanih s bivšim režimom“ što je, po njemu, zasnovano na činjenici da je bilo „mnogo grupa koje su opsluživale određene ljude bivše vlasti“. „Zato je možda neko intuitivno pretpostavio da su slike ovde, a najefektnije je bilo reći da su kod Slobodana Miloševića.“
Ubrzo zatim, Interpol Švajcarske – Bern obavestio je Savezni MUP o slučaju i o saznanjima osiguravajuće kompanije iz Švajcarske i zamolio za odgovarajuću proveru.
SUMNJE U PORODICU MILOŠEVIĆ: Provera MUP-a nije dokazala da ukradene slike poseduje porodica Milošević, ali se ušlo u trag slikama Renoara, Valta i Javljenskog. „Slike su nađene sticajem okolnosti, tokom istraživanja jednog slučaja koji još nije rešen, a koji je jedan od prioriteta MUP-a“, objašnjava Željko Jež. „Naša prethodna operativna saznanja, po kojima su u Beogradu, pre oko godinu dana, nuđena na prodaju dela navedenih slikara, upućuju na to da su to najverovatnije dela ukradena iz galerije Koler. Daljim operativnim postupanjem i sticajem raznih okolnosti, jedan kolekcionar i trgovac antikvitetima došao je kod nas i rekao da je kupio te slike, uložio je, dakle, novac u njih, ali je odlučio da ih vrati.“
Kako je moguće da neko kupi Renoara, Javljenskog i Valta, dakle, autore čija dela nije uobičajeno videti na tržištu a da ne posumnja da su ukradena? Zvonko Miljković, jedan od beogradskih kolekcionara, tvrdi da je u pitanju „neznanje i kolekcionarska strast koja može da pomuti um.“ On navodi da prodavci najčešće pravdaju nisku cenu važnog dela „nekom davnom i rešenom krađom, posle koje je vlasnik slike dobio odštetu od osiguravajućeg društva, dakle, nadoknađena mu je njena prava vrednost, pa je on zato sada, preko poverljivih osoba, prodaje po niskoj ceni jer mu hitno treba novac“. Otkud vlasniku slika koja mu je ukradena? Zvonko Miljković podseća na priču o „požaru u jednoj švajcarskoj galeriji čije su se slike pojavile na tržištu nakon izvesnog vremena navodno sačuvane na volšeban način. Među njima su bile i tri vredne slike Marka Šagala“.
Identitet našeg naivnog kupca je tajna, među kolekcionarima se pretpostavlja, kaže Zvonko Miljković, „da je od bogatijih, čim je mogao da kupi tri slike, od kojih je jedna Renoarova“ i smatra da nisu bile jeftine „iako su sigurno prodate daleko ispod svoje prave vrednosti“. O prodavcima se ništa ne priča, „samo se pretpostavlja da nisu bezopasni“. Da li prilikom kupoprodaje slike kupac dobija garanciju o njenom vlasništvu? „Nema potvrde da je slika vlasništvo onog koji je prodaje, taj deo posla spada u kolekcionarsku etiku. Na primer, ako neko kupuje našeg slikara, može da se raspita, pa ipak kupac ne može da bude potpuno siguran. Procenat ukradenih slika je mali. Ja sam kupio više stotina slika, a samo jednom mi se desilo da je jedna slika navodno bila iz Dafinine kolekcije. Jedino možete da dobijete potvrdu od prodavca kako bi se znalo od koga ste je kupili, odnosno, da je niste ukrali. Kupac ne dobija potvrdu ni o verodostojnosti dela tako da postoji stalni rizik. Može eventualno da dobije sertifikat nekog stručnjaka da slika koju kupuje nije falsifikat.“
SMEŠTAJ U NARODNOM MUZEJU: Tri švajcarske slike pronađene u Beogradu pokazao je na redovnoj konferenciji za novinare MUP-a Srbije Dragan Karleuša, zamenik načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala. U saopštenju za javnost je između ostalog, potvrđeno da “ sva ova dela potiču iz krađe u galeriji Koler u Cirihu“, najavljeno je da će o pronalasku ovih dela biti obavešten Interpol Švajcarske i „da će se preduzeti zakonske mere za njihovo vraćanje“.
Pre nego što su vraćene u Švajcarsku slike su bile poverene Narodnom muzeju „zato što su potrebni specijalni uslovi za njihovo čuvanje“, kaže Željko Jež. Nekoliko meseci one su se nalazile u depou odeljenja strane umetnosti. Kustos Tanja Bošnjak kaže za „Vreme“ da su to osrednja dela u opusu slikara jer nisu bitne za istoriju slikarstva. „Vrednim i atraktivnim u javnosti ih čine njihovi autori.“ Renoarova slika je „malih dimenzija, 13×16 centimetara. „To je studija, i mi ih imamo u muzeju, izlagali smo ih na Renoarovoj izložbi. Renoar je na ivici velike slike radio malenu skicu pa su trgovci i kolekcionari koji su ga posećivali isecali te delove platna, uramljivali ih i vraćali mu ih da ih potpiše. Radi se, dakle, o jednoj od Renoarovih studija, što, naravno, ne umanjuje značaj eksponata.“
„Nakon pronalaženja slika, sledeći korak bio je „uspostavljanje kontakta s Švajcarcima redovnom procedurom preko Interpola preko Savezne policije i Nacionalnog biroa“, kaže Željko Jež. „Nakon nekoliko meseci došao je predstavnik osiguravajuće kompanije Aksa. Pregledao je slike, način čuvanja, bio je zadovoljan operativnom dokumentacijom, stanjem slika i pre mesec dana slike smo uručili predstavnicima švajcarske policije, a oni su ih vratili osiguravajućoj kompaniji Aksa, njihovom novom vlasniku.“
