Ponedeljak 1. mart bio je poslednji dan da se na konkurs Ministarstva za kulturu preda scenario za dugometražni igrani film. Tridesetak would be debitanata, klasika, veterana, mladih i frustriranih, starih i frustriranih, onih u krizi srednjih godina i onih u krizi identiteta, onih u naponu snage i onih u naponu ludila, nadaće se narednih nedelja da će baš njihov projekat dobiti neke, a kolike ne zna se, pare od države, te da će, krčeći put svemoćnim štambiljem Ministarstva, uspeti da lakše nagnaju maloprivrednike, poljoprivrednike, zelenaše i direktore da ulože baš u njihov film. Kod srećnih će proces potrajati, ako imaju veće prohteve, i godinama, a kod manje srećnih okončaće se još pred vratima Ministarstva.
Pre samo nedelju dana, na Filmskom festivalu u Skoplju imali smo prilike da saznamo kako stoje stvari kod bivših „zemljaka“. Direktor ovog tek peti put održanog, a već ništa manje nego savršeno organizovanog festivala, Dejan Pavlović, napravio je zanimljiv (dakle: atipičan) seminar i konferenciju s temom Produkcija na Balkanu. Nikog, dakle, nije čekao, ali od tamošnjeg ministarstva za kulturu dobio je čist bonus: predstavnike Eureke, Euroimaža i još desetak najvećih evropskih fondova, koji su došli da, pri festivalu, pričaju o praktičnim mogućnostima za koprodukciju koje se sineastima nude. Kad su već bili tamo, svi zainteresovani su, dakle, dobili priliku da ih pipnu, pa i popričaju, „pokupe“ vizitke, „uvale“ projekte…dešavao se, tako, na javi onaj presmeli san svakog srpskog filmadžije, iz koje god gorepobrojane grupe bio.
Elem, u drugoj sobi pričalo se o aktuelnoj stvarnosti, mada je neka (na primer, ona hrvatska) stvarnost nekima (na primer, nama) i dalje zvučala kao san. Boris Matić, direktor Motovunskog festivala, podelio je tako s okupljenima problem tamošnje kinematografije: država je, naime, previše razmazila autore. Isporučujući kompletan traženi budžet na adresu svakog ko je pristojno zatražio, hrvatsko ministarstvo za kulturu, zaključuje Matić, dobilo je gomilu producenata i reditelja koji film shvataju kao biznis i laku zaradu, pa ih ni rezultat ne zanima previše. U tom smislu, Matić je kao model regulisanja odnosa u poslu pomenuo slovenački zakon o kinematografiji. Danijel Hočevar, producent slovenačkog festivalskog uspeha Kruh i mlijeko, kao i reditelj Jan Cvitkovič, situacijom u matičnoj zemlji su, s tim u skladu, sasvim zadovoljni.
Predstavnici Bugarske i Srbije, čučali su pored, treba li reći, otvorenih usta. U vazduhu je lebdeo bizaran podatak: hrvatske filmove čija je finansijska produkcija sklopljena za dan, tamo gleda od 350 (slovima: trista pedeset) pa do 50.000 gledalaca ako je u pitanju ogroman hit. Koliko će ovog puta ovo ministarstvo u ovoj Srbiji pokušati da olakša život autorima čije će filmove videti i do dvesta, trista ili petsto hiljada entuzijasta, ostaje da se vidi.
Aleksandra Zantaki specijalna izvestiteljka UN za oblast kulturnih prava, tražila je od Vlade Srbije odgovore povodom zabrinjavajućih informacija o Generalštabu, Savskom mostu, Sajmu i Kalemegdanskoj tvrđavi
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Partenopa, kako je Sorentino predstavlja i usmerava, u biti je nedopadljiv lik koji je esencijalno papirnati konstrukt i ne mnogo više i šire od toga
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
