Sve ispočetka

U sedmogodišnjoj priči o rekonstrukciji zgrade Narodnog muzeja, a nakon više od godinu dana bez ikakvog pomaka, desio se obrt, i sve je vraćeno na početak.

Naime, odbačen je postojeći projekat rekonstrukcije, a prema najavi ministra kulture Nebojše Bradića objavljenoj na sajtu Ministarstva, radiće se novi, „koji bi trebalo da bude doveden u funkciju u naredne dve godine“. Ovoj izjavi ministra Bradića prethodila je odluka vlade Srbije, na sednici održanoj 15. aprila, da usvoji izveštaj Ministarstva kulture u kome je izneta preporuka postojećeg ekspertskog tima za analizu i procenu održivosti projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja da je postojeće rešenje rekonstrukcije „nefunkcionalno, muzeološki nedefinisano, konstruktivno nelogično i zato neracionalno skupo“, pa ga ne treba realizovati. Neposredno pre Vlade, ovu preporuku Ekspertskog tima usvojio je i Upravni odbor Narodnog muzeja.

Zamoljena da za „Vreme“ komentariše nastali obrt, Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja, to je učinila sledećom rečenicom: „Mi očekujemo predlog daljih mera i koraka za dalje postupanje u poslovima vezanim za rekonstrukciju Narodnog muzeja u Beogradu.“

PROJEKTI, NAGRADE I AFERE: Sedmočlani međunarodni Ekspertski tim je postavljen krajem prošle godine inicijativom Ministarstva kulture i Upravnog odbora muzeja sa zadatkom da preispita održivost i valjanost postojećeg projekta čiji je autor dr Milan Rakočević. Članovi tima su se složili da njegovim projektom, na primer, nije rešen problem depoa, da projektovani stakleni krov nije adekvatno i racionalno rešenje ni funkcionalno ni finansijski, kao i da nisu pronađeni načini za primanje i otpremanje muzejskih eksponata, što znači da nije obezbeđena međumuzejska razmena izložbi. Ocenjeno je i da bi izgradnja staklene kupole teške 56 tona (2.250.000 evra) mogla ozbiljno da poremeti konstrukciju starog muzejskog zdanja.

Pre ove i ovakve ocene Ekspertskog tima, sporni projekat je dobio sve potrebne saglasnosti nadležnih institucija Republike Srbije i Grada Beograda, Narodnog muzeja, Ministarstva kulture, republičkog i gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a Građevinski fakultet u Beogradu je izvestio o izvršenoj kontroli kvaliteta i tačnosti svih podataka i proračuna. Projekat Milana Rakočevića je 2007. godine dobio nagradu Privredne komore.

Tim Milana Rakočevića je angažovan, kako je u „Vremenu“ br. 988 izjavio ministar Nebojša Bradić, „tako što je Narodni muzej ušao u postupak izbora sa pogađanjem, dakle, bez javnog tendera, i za to je imao saglasnost Uprave za javne nabavke. Što se tiče izbora administratora projekta, odluka o pokretanju postupka za njegov izbor je doneta od strane Narodnog muzeja, a ugovor iz 2006. godine su potpisali tadašnji ministar kulture, direktor Narodnog muzeja i firma Solomko“. Gospođa Tatjana Cvjetićanin je i tom prilikom kao i do tada tvrdila da je „arhitektonski tim izabran javnim konkursom“.

Nakon završetka projekata, firma Kunstrans je okončala gradnju depoa za preseljenje i čuvanje umetničkih dela Narodnog muzeja, objekat je dobio upotrebnu dozvolu, tadašnji upravni odbor Muzeja i tadašnje ministarstvo kulture su konstatovali da depo odgovara propisanim standardima, počelo se s pakovanjem muzejskih eksponata, da bi krajem 2008. godine sadašnje ministarstvo kulture pokrenulo ekspertizu ugovora o zakupu depoa sa Kunstransom po kome je mesečna kirija iznosila 35.000 evra. Preispitivanje ovog ugovora podstaklo je proveru celog posla. Ispostavilo se da je potrošeno više od milion evra za poslove rekonstrukcije koja nije ni počela, kao i da bi realizacija Rakočevićevog projekta koštala više od 50 miliona evra „sa mogućim klizanjem do 70 miliona evra, što je novac jednogodišnjeg budžeta celokupne kulture Republike Srbije“, kako je izjavio ministar Bradić. Odustajanje od projekta je dobar potez, ocenio je ministar Bradić, zato što je tako, u skladu sa strategijom Ministarstva, sprečen nepotreban odliv novca. U štampi je objavljeno da je za izradu idejnog i glavnog projekta arhitekti Rakočeviću isplaćeno 856.850 evra, da je 248.054 evra potrošeno za konsultantske usluge administratora projekta (oba iznosa su bez PDV-a), i da je od 2006. do 2008. godine isplaćivano 20.000 evra mesečno administratoru projekta, konzorcijumu Solomko-Projman.

Ministar Bradić je najavio da će novi projekat biti u skladu s količinom raspoloživih sredstava, i da će ispuniti sve zahteve muzeja ovog veka. Prvi korak ka tom cilju biće formiranje tima koji će odrediti kako treba da izgleda rekonstruisani Narodni muzej, a zatim će biti raspisan javni konkurs za novo idejno rešenje projekta rekonstrukcije. Početak rekonstrukcije bi mogao da počne ove godine. „Muzej će biti doveden u funkciju u naredne dve godine“, najavio je ministar kulture, kao i „da će već ove godine biti izdvojena određena sredstva“, čime će početi rešavanje drugog važnog koraka – obezbeđivanja budžetskih sredstava za pripremu rekonstrukcije. „Razumevanje drugih članova vlade za to postoji i oni su prihvatili izveštaj eksperata, sa očekivanjem da vrlo brzo uđemo u rekonstrukciju.“ Ministarstvo kulture će, najavio je Nebojša Bradić, „u saradnji sa javnim pravobranilaštvom, ući u preispitivanje ugovora koji su načinjeni u prethodnom periodu, da taj novac bude vraćen“.

Sledi – popravni.

NARODNI MUZEJ U BEOGRADU: Maketa odbačenog projekta