„Najdublja intima, suočavanje sa telom i sopstvenom seksualnošću. Ono o čemu ne govorimo i što uvek ostaje skriveno”.
Ovim rečima autorka Mia David pojašnjava svoju izložbu „Sećaš se kad si rekao to je to, samo je pitanje da li ćemo izdržati. Nismo.“ koja je otvorena do marta u galeriji „Novembar” u Beogradu.
Izložba ima dva dela – jedan koji na ekranima vrti intimne razgovore i deo u kojem su naslikani detalji tela.
Autorka kroz radove traga za odgovorima na intimna i važna pitanja odnosa prema sebi i drugima u zrelim godinama.
„Dugo pišem, najčešće u situacijama kada me potopi tuga, pa je ovo neki način da iz toga izađem. Najčešće ono što izgovaramo u odnosima bude obojeno raznim obrascima ponašanja na koje smo navikli pa je jako teško izdvojiti se i reći: ’Ovo mi ne prija’. Nije važno ko će da pobedi u svađi samo ti kažem da se ovako osećam”, pojašnjava David.
Dodaje da je želela da se oseti opterećenost, nesposobnost da se zaustave misli, naročito kod žena.
„Mi stalno vrtimo šta je hteo da kaže, ako je ovo onda je ovo, a juče je bilo ovo pa to znači ovo… Htela sam da se oseti matriks misli, glava koja ne može da prestane da radi. Htela sam da to bude hladno, nešto što ne kontrolišem. Na suprot toga su slike, na prvi pogled, totalno nepovezane, ali zapravo je to stomak”, kaže sagovornica „Vremena”.
O nedostajanju
„Nedostaje mi kada se postidiš. Nedostaje mi ono kada ti zasijaju oči. Bilo je retko, ali vredno čekanja.”
„Nedostaje mi da ti smeta kako jedem nar. I tvj šokirani pogled kada mahinalno istresem mrve na pod. Za to si u pravu. To je stvarno blam. Nedostaje mi da kupiš neku preskupu glupost za kuhinju koju nikad nećeš koristiti. Čak mi nedostaju i tvoje mokasine. U stvari, lažem. To mi je i dalje grozno. Nedostaje mi tvoj miris. I smeh. Nedostaje mi da dišeš.”
Ovo je samo deo teksta koji se može pročitati u prvom delu izložbe.
O seksualnosti
Prema rečima David, svako izložbu doživljava na svoj način, ali deo o seksualnosti u zrelim godinama je nešto što joj je bilo važno da naglasi jer se o tome ne govori dovoljno.
„Mi živimo u društvu u kome se o mnogim stvarima ne govori, seks je generalno tabu tema, a naročito kada govorimo o ‘starima’. Za najveći deo publike taj sloj o starenju i nije bitan. Svako se identifikuje sa onim što mu je iskustvo. Za mene je on bio bitan, jer sam oduvek imala problem sa telom i sa seksualnošću. Trebalo mi je dosta vremena da prestanem da se stidim toga ko sam i šta sam i da u najvećem delu prihvatim sebe. Na žalost, dok sam došla do toga moje telo se promenilo i ušla sam u godine kada se očekuje da nemam nikakve potrebe ili želje, a i ako imam da o tome ćutim”, kaže autorka izložbe Mia David.
