Ovde nije postojala reč antisemitizam, to je bio Dorćol, gde je moja baba živela, kaže Stefan Sablić reditelj prve predstave Jevrejskog kulturnog centra čiji autor nije Jevrejin
Jedan od centralnih segmenata rada Jevrejskog kulturnog centra je jevrejsko pozorište, s ciljem da očuva bogato nasleđe jevrejske kulture i dramske književnosti i, naravno, da ga promoviše u Srbiji.
Prvi put od kako je 2023. godine otvoren, Jevrejski kulturni centar postavlja na scenu delo pisca koji nije jevrejin. Biće to jednočinke A.P.Čehova Prosidba i Medved u režiji Stefana Sablića. Premijera je 20. februara, a igraju Anja Josifovski, Ivan Jevtović, Branislav Zeremski, i Sara Gizelj.
Čehov
„Iako je tačno da je to prva produkcija koja nije vezana za jevrejsku tematiku ili pisca, ona je prosto nastavak našeg teatarskog puta i ona podrazumeva da uključimo veličanstvenog Čehova koji je neprevaziđen i večit. Mislim da smo uspeli da izbegnemo stereotip koji uvek prati realizaciju njegovih dela a to je neka ljudska drama, bol, seta. Mislim i skoro sam siguran da smo dostigli realistične likove prepoznatljive za večita vremena i uspeli da postignemo ono o čemu je Čehov govorio, pisao i naglašavao ’igrati kao komediju’ “ , objašnjava Stefan Sablić.
Jevrejski kulturni centar ima veoma odgovornu ulogu da ovdašnju publiku upozna sa jevrejskom kulturom. Stefan Sablić kaže da je u toj misiji najvažnije da imaju „publiku i da ona dobije naviku da dolazi u JKC“.
„Dramska literatura je prepuna dela iza kojih stoje ’jevrejski’ pisci, ako tako nešto postoji. Ja izabiram tekst a onda mi je vrlo drago ako iza toga stoji pisac koji je jevrejin. Stalo nam je da ljudi ne misle da ovo mesto pripada samo ljudima koje imaju veze sa jevrejstvom. Beograđani su oduvek rado dolazili u ovaj centar koji ima svoju bogatu istoriju. Ovde nije postojala reč antisemitizam, to je bio Dorćol, gde je moja baba živela. Jevrejska opština je osnivač JKC-a i stoji za ovog mesta kulture i veliki je zadatak da privučemo široku publiku.“
Važne teme
Sablić kaže da „jevrejsko pozorište kroz svoje predstave istražuje i stavlja u fokus mnoge važne i aktuelne teme u našem društvu kao što su rasizam, antisemitizam, ksenofobija, netrpeljivost prema manjinama, nasilje i druge“, što dokazuje i postojećim repertoarom JKC-a.
„Predstave poput Tajbele i njen demon Isaka Baševiša Singera, koja je gostovala na Singer festivalu u Varšavi, kao i Gospođa Roza po romanu Romana Garija, privukle su pažnju domaće i međunarodne publike i izvodile se širom regiona.
Mjuzikl Violinista na krovu je, pored brojnih izvođenja u Srbiji, izveden i u Hrvatskoj, gde je naišao na izuzetne reakcije. Priču o ljubavi, dirljivim rastancima, o ljubavnim nesporazumima, a sve u vihoru jednog lošeg istorijskog momenta donose glumci, pevači i orkestar Shira Utfila.“
Stefan Sablić podseća da su „pre formalnog uspostavljanja Jevrejskog kulturnog centra, u ovom specifičnom ambijentu jednog od tek nekolicine preostalih zdanja nekada mnogobrojne jevrejske zajednice, predstave jevrejskog pozorišta izvođene u Sali Jevrejske opštine Beograd“ i navodi da su tu „nastale predstave kao što je Plava Jevrejka (Isak Samokovlija) bosanska verzija priče Romea i Julije, Adresat nepoznat (Katrin Kresman Tejlor) uzbudljiva priča o dva velika prijatelja u strašnim danima Holokausta koja neočekivanim obrtom vidovito ukazuje na stvaranje jevrejske države i pobedu žrtve kao i Hindus hoće u Bronks drama koja govori o tinejdžerskom nasilju i želi da pokaže lice i mehanizam nasilja. To su sve angažovane priče koje su svojim temama i izvedbama ostavile snažan utisak na publiku“.
Neki od glumci koji su igrali u pomenutim naslovima su: Predrag Ejdus, Mladen Andrejević, Jelisaveta Seka Sablić, Vanja Ejdus, Srđan Timarov, Bojan Dimitrijević, Nebojša Ljubišić, Miloš Timotijević, Branislava Podrumac, Ivan Jevtović, Marko Janketić.
Saradnja sa drugima
Stefan Sablić je reditelj većine ovih predstava, autor dramatizacije, a često i kompozitor i izvođač na tradicionalnim instrumentima. Na pitanje zašto je preuzeo toliki posao, odgovara lakonski: „Sa velikim zadovoljstvom sam sve to radio“.
Jevrejski kulturni centar ima razvijenu saradnju sa centrima po svetu.
„Sve naše predstave kao i muzički projekti gostuju na godišnjem nivou na jevrejskim festivalima u Zagrebu, Osijeku, nekada često a sada ređe u Sarajevu. Takođe smo gostovali nedavno u Beču, Budimpešti, Temišvaru, Varšavi i mnogim drugim gradovima. Pored toga zahvaljujući njihovom interesovanju često sarađujemo sa stranim kulturnim centrima u Beogradu.“
A kako sarađuju sa Sekretarijatom za kulturu Grada Beograda i sa Ministarstvom kulture?
„Nikako. Nemamo saradnju. Pokušavali smo ponešto ali oni nisu pokazivali da su zainteresovani za nas“, kaže Stefan Sablić.
SNS traži da se područje obuhvaćeno lex specialisom proširi do Slavije i da se status kulturnog dobra ukine sa još 15 objekata među kojima su Amam kneza Miloša, Vaznesenjska crkva, Jugoslovensko dramsko pozorište, Studentski kulturni centar, Vlada RS...
„Portret Elizabet Lederer" Gustava Klimta postala je druga najskuplja slika u istoriji i najskuplja među delima moderne umetnosti
U Indiji mi je pre neki dan prišla devojka koja je rekla da je imala utisak kao da gleda kroz prozor u neki njoj nepoznati svet koji joj je jako blizak. To je divno, jer shvatiš da ta priča, iako je vrlo balkanska, zapravo ima univerzalnu emociju. Ljudi se smeju na mestima za koja sam mislio da su samo meni smešna i koja sam pisao sebi za zabavu
Hajduk u Beogradu, režija Milan Todorović,
igraju: Todor Jovanović, Sofia Trifunović, Andrej Kostjukov, Martin Zoričić, Pavle Nikolić
Lily Allen – West End Girl (BMG),
Taylor Swift – The Life of a Showgirl (Republic)
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
