Ovde nije postojala reč antisemitizam, to je bio Dorćol, gde je moja baba živela, kaže Stefan Sablić reditelj prve predstave Jevrejskog kulturnog centra čiji autor nije Jevrejin
Jedan od centralnih segmenata rada Jevrejskog kulturnog centra je jevrejsko pozorište, s ciljem da očuva bogato nasleđe jevrejske kulture i dramske književnosti i, naravno, da ga promoviše u Srbiji.
Prvi put od kako je 2023. godine otvoren, Jevrejski kulturni centar postavlja na scenu delo pisca koji nije jevrejin. Biće to jednočinke A.P.Čehova Prosidba i Medved u režiji Stefana Sablića. Premijera je 20. februara, a igraju Anja Josifovski, Ivan Jevtović, Branislav Zeremski, i Sara Gizelj.
Čehov
„Iako je tačno da je to prva produkcija koja nije vezana za jevrejsku tematiku ili pisca, ona je prosto nastavak našeg teatarskog puta i ona podrazumeva da uključimo veličanstvenog Čehova koji je neprevaziđen i večit. Mislim da smo uspeli da izbegnemo stereotip koji uvek prati realizaciju njegovih dela a to je neka ljudska drama, bol, seta. Mislim i skoro sam siguran da smo dostigli realistične likove prepoznatljive za večita vremena i uspeli da postignemo ono o čemu je Čehov govorio, pisao i naglašavao ’igrati kao komediju’ “ , objašnjava Stefan Sablić.
Jevrejski kulturni centar ima veoma odgovornu ulogu da ovdašnju publiku upozna sa jevrejskom kulturom. Stefan Sablić kaže da je u toj misiji najvažnije da imaju „publiku i da ona dobije naviku da dolazi u JKC“.
„Dramska literatura je prepuna dela iza kojih stoje ’jevrejski’ pisci, ako tako nešto postoji. Ja izabiram tekst a onda mi je vrlo drago ako iza toga stoji pisac koji je jevrejin. Stalo nam je da ljudi ne misle da ovo mesto pripada samo ljudima koje imaju veze sa jevrejstvom. Beograđani su oduvek rado dolazili u ovaj centar koji ima svoju bogatu istoriju. Ovde nije postojala reč antisemitizam, to je bio Dorćol, gde je moja baba živela. Jevrejska opština je osnivač JKC-a i stoji za ovog mesta kulture i veliki je zadatak da privučemo široku publiku.“
Važne teme
Sablić kaže da „jevrejsko pozorište kroz svoje predstave istražuje i stavlja u fokus mnoge važne i aktuelne teme u našem društvu kao što su rasizam, antisemitizam, ksenofobija, netrpeljivost prema manjinama, nasilje i druge“, što dokazuje i postojećim repertoarom JKC-a.
„Predstave poput Tajbele i njen demon Isaka Baševiša Singera, koja je gostovala na Singer festivalu u Varšavi, kao i Gospođa Roza po romanu Romana Garija, privukle su pažnju domaće i međunarodne publike i izvodile se širom regiona.
Mjuzikl Violinista na krovu je, pored brojnih izvođenja u Srbiji, izveden i u Hrvatskoj, gde je naišao na izuzetne reakcije. Priču o ljubavi, dirljivim rastancima, o ljubavnim nesporazumima, a sve u vihoru jednog lošeg istorijskog momenta donose glumci, pevači i orkestar Shira Utfila.“
Stefan Sablić podseća da su „pre formalnog uspostavljanja Jevrejskog kulturnog centra, u ovom specifičnom ambijentu jednog od tek nekolicine preostalih zdanja nekada mnogobrojne jevrejske zajednice, predstave jevrejskog pozorišta izvođene u Sali Jevrejske opštine Beograd“ i navodi da su tu „nastale predstave kao što je Plava Jevrejka (Isak Samokovlija) bosanska verzija priče Romea i Julije, Adresat nepoznat (Katrin Kresman Tejlor) uzbudljiva priča o dva velika prijatelja u strašnim danima Holokausta koja neočekivanim obrtom vidovito ukazuje na stvaranje jevrejske države i pobedu žrtve kao i Hindus hoće u Bronks drama koja govori o tinejdžerskom nasilju i želi da pokaže lice i mehanizam nasilja. To su sve angažovane priče koje su svojim temama i izvedbama ostavile snažan utisak na publiku“.
Neki od glumci koji su igrali u pomenutim naslovima su: Predrag Ejdus, Mladen Andrejević, Jelisaveta Seka Sablić, Vanja Ejdus, Srđan Timarov, Bojan Dimitrijević, Nebojša Ljubišić, Miloš Timotijević, Branislava Podrumac, Ivan Jevtović, Marko Janketić.
Saradnja sa drugima
Stefan Sablić je reditelj većine ovih predstava, autor dramatizacije, a često i kompozitor i izvođač na tradicionalnim instrumentima. Na pitanje zašto je preuzeo toliki posao, odgovara lakonski: „Sa velikim zadovoljstvom sam sve to radio“.
Jevrejski kulturni centar ima razvijenu saradnju sa centrima po svetu.
„Sve naše predstave kao i muzički projekti gostuju na godišnjem nivou na jevrejskim festivalima u Zagrebu, Osijeku, nekada često a sada ređe u Sarajevu. Takođe smo gostovali nedavno u Beču, Budimpešti, Temišvaru, Varšavi i mnogim drugim gradovima. Pored toga zahvaljujući njihovom interesovanju često sarađujemo sa stranim kulturnim centrima u Beogradu.“
A kako sarađuju sa Sekretarijatom za kulturu Grada Beograda i sa Ministarstvom kulture?
„Nikako. Nemamo saradnju. Pokušavali smo ponešto ali oni nisu pokazivali da su zainteresovani za nas“, kaže Stefan Sablić.
Kod samih plovnih vrata luke, „Kontakt 2025.” prošle subote zakucao je završni udarac za ovaj put, koncert beogradskih Partibrejkersa. Jer, pre tri godine su na Sajmu slavili svoj 40. rođendan, ali sad je pravo vreme za autentični bunt rokenrola u Srbiji
Naslov izložbe radova Aleksandra Zografa, „Hvatač snova“, otkriva njenu temu i interesovanje autora koje on opisuje kao dugogodišnju opsesiju
Pozorište „Pinokio“ otvara prvu pozorišnu scenu za bebe „Kolevka teatar“ predstavom „Zora i San“, u kojoj učestvuju i gledaoci - bebe
Rezultati vojvođanskih konkursa za kulturu neskriveno ukazuju da Pokrajina ne želi da pomaže one koji su podržali studente. A to su Sterijino pozorje, Egzit, Akademija umetnosti, Tvrđava teatar, Šekspir festival, Akademska knjiga...
U utorak 3. juna, dodelom nagrada i programom pod nazivom Epilog u ritmu, završeno je jubilarno 70. Sterijino pozorje. Ovaj festival je tačna slika situacije u kojoj se nalazi naše pozorište uvek – čak i onda kada pozorišna javnost nije zadovoljna načinom podele nagrada, ili onda kada se čini da selekcija nije “pravedna”. Zato u ovom tekstu neće biti reči o svih 12 predstava (devet u takmičarskom programu i tri u Krugovima), koje je odabrala selektora Ana Tasić, već o pokušaju da se uhvati slika naše teatarske situacije
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
