Priča koju vlast širi ovih dana o festivalu „Mirdita, dobar dan“ u kojoj prevladava njihova ocena da skup nije bezbedan, podseća na onu iz vremena Europrajda – i tad je vlast, propagirajući ideju da skup bude otkazan kako ne bi bilo nereda, u stvari govorila o svojoj nemoći da radi svoj posao, i štiti ovaj narod. Ali, ne vredi o tome.
Ivica Dačić, Aleksandar Šapić, Aleksandar Vulin, Milica Stamenkovski Đurišić koji su organizovali hajku protiv kulturnog skupa kažu da je program „Mirdite“ anti-srpski a pro-kosovski.
Pa, da vidimo šta je program ovogodišnje 11. „Mirditi“ , od 27. do 29. juna sa pauzom na Vidovdan 28. juna kao što su organizatori odlučili juče, kako im se ne bi zamerilo da na dan kad je Srbija izgubila bitku na Kosovu a koji se slavi kao pobeda, nekog provociraju pričom o savremenoj južnoj pokrajini.
Festival „Mirdita, dobar dan“ je spoj umetnosti, savremene kulturne scene, ali i pokretanja važnih pitanja koja se tiču prošlosti i budućnosti u vremenima koja predstavljaju veliki izazov za odnose Beograda i Prištine.
Festival će u Dorćol placu početi predstavom “Otac i otac” kosovoskog dramaturga Jetona Neziraja, u režiji Kuštrima Koljićija. Šapić i ostali bi mogli da se obaveste ko su oni i kakva su im idejna opredeljenja.
Na programu je i film “Vera sanja more” kosovske autorke Kaltrine Krasnići koji je premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Veneciji, nakon čega je osvojio nagrade na filmskom festivalu u Tokiju, Geteborgu, ali i na beogradskoj “Slobodnoj zoni”. Projekcija filma najavljena je u Koska baru (Dobračina 59).
Koncert kosovskog benda La Fazani koji predvodi harizmatični Arber Salihu, pobednik prošlogodišnjeg takmičenja za izbor kosovskog predstavnika na Evroviziji biće održan u Elektropioniru.
U Endžio Habu najavljeno je i otvaranje izložbe vizuelne umetnice Ermire Murati, čije je umetničko ime Orange Girl, a čiji radovi nose jasne političke poruke, poigravajući se sa tematikom poljupca kao izraza koji nikada nije neutralan.
Debatni program, deo „Mirdite“ koji najviše bode oči Šapiću i kolegama, posvećen je pitanjima kulturne razmene Srbije i Kosova, odnosno zabranama i preprekama pri kulturnoj, akademskoj i umetničkoj saradnji, kao i suočavanju sa ratnim bremenom/nasleđem. Prva debata “Normalizacija zabrane ili zabrana normalizacije” najavljena je u Prostoru Miljenko Dereta. Taj razgovor biće fokusiran na pitanja različitih zabrana sa kojima se suočavaju umetnici, mislioci i kulturni radnici. Zabrane koje se odnose na ekonomiju, ali i akademsku i kulturnu saradnju i razmenu, predstavljaju prepreku interkulturalnoj razmeni, pa samim tim i prepreku normalizaciji odnosa dva društva.
Druga debata, koja će ujedno biti i promocija knjige “Zapisi crva Smolinskog” mladog kosovskog književnika Azema Delijua, odnosi se na pitanje suočavanja sa ratnim bremenom/nasleđem, kao i implikacijama koje ono danas ima na odnose Beograda i Prištine.
I, to bi bilo sve.
Jedan od učesnika festivala je i glumac koji je javno, u Prištini, kritikovao odluku tamošnje vlasti da zabrani gostovanje beogradske predstave „Knjiga o Milutinu“ Nenada Jezdića. Ljudi koji su pozvani da učestvuju na „Mirditi“ su za saradnju a protiv podele i mržnje.
Ulaz na sve događaje u okviru Festivala “Mirdita, dobar dan” je besplatan.
Festival je organizovan uz podršku Evropske unije i Rokfeler fondacije.