Pre sto godina rodila se Mira Trailović. Očekivalo bi se da grad kome je otvorila svet, to nije zaboravio
Pre sto godina na današnji dan rođena je Mira Trailović, bez koje ne bi bilo Bitefa, Ateljea 212, Bitef teatra i ko zna koliko toga još na ovdašnjoj pozorišnoj i kulturnoj sceni.
Stogodišnjica rođenja nekog ko je velik i važan kao što je Mira Trailović trebalo bi da je bitan datum po ovo društvo.
Pa ipak, Beograd u kome je radila i približila ga svetu, nije joj ni spomenik podigao.
Istini za volju, nije baš da nije, hteo je, evo još pre pet godina, u vreme Zorana Radojičića i Gorana Vesića, Skupština grada je donela odluku o podizanju spomenika Miri Trailović i Jovanu Ćirilovu, ali nikako da stigne.
Uređenje platoa ispred Bitef teatra koji je nazvan njenim imenom, nije čak ni pomenuto.
Na Plato Mira Trailović se ulazi pored otvorenih kontejnera, bačenog smeća, i improvizovanih tezgi spontano nastalog buvljaka, a hoda se po izvađenim kockama koje su opasne po život.
Inače, zbog Bitefa, međunarodnog festivala koji je osnovala, Beograđani su je zvali – Gradonačelnica, a stranci su govorili da je u vreme Gvozdene zavese spojila Istok i Zapad zato što je Beograd, zbog Bitefa, bio jedino mesto gde su umetnici iz Rusije mogli da sretnu i prozbore sa kolegama iz ostalog dela sveta.
Povodom veka od rođenja Mire Trailović danas u podne otvorena je multimedijalna instalacija „Pozorište – lepota stvaranja novog mira, prvih sto godina“, u Bitef teatru. Autorke instalacije su Jelena Stojanović, Vesna Bogunović i Jelena Bogavac.
Ovaj program je inicijativa i realizacija Bitef teatra. Beograd nije imao nikakvu.
Država u okviru Ekspa gradi nekakav Centar muzikalnosti za koji niko ne zna šta je, dok novca za davno planiranu i obećanu zgradu Beogradske filharmonije nema
Već na početku mandata, novi predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Pavle Pekić izdvojio se od svojih prethodnika time što je za Predsedništvo izabrao osam koleginica
U periodu stagnacije i produkcije i programa u kulturi, Beograd dobija novi festival - Balkanski festival filmske režije. „Režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti“, kaže Darko Bajić, jedan od osnivača
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
