Foto: Marija JankovićOčekuje se da će rušenje Staklenca na Trgu republike otkriti vredne dokaze o prošlosti Beograda. Solun i Turska su arheološka otkrića uklopili u savremenu gradnju. Šta li će Beograd odlučiti?
Arheolozi očekuju da će im najavljeno rušenje Staklenca, popularnog beogradskog tržnog centra na Trgu Republike, omogućiti da dopru do novih dokaza o prošlosti prestonice.
Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva, rekao je ranije za „Vreme“ da se na ovoj lokaciji sa velikom sigurnošću mogu očekivati „ostaci austrijskih bedema, bastiona i ravelina iz perioda 1717‒1739. godine. Upravo se tu nalazio Karlov bastion, jedan od masivnih elemenata austrijskog fortifikacionog sistema koji je okruživao tadašnju varoš”.
Podsetio je da zakon propisuje posebne procedure za zaštitu arheoloških ostataka, i da ukoliko budu otkriveni ispod Staklenca, o njihovoj sudbini moraće da odlučuju nadležne institucije, ali i stručna javnost i građani.
Kako su to uradili u Turskoj
Ceo svet pa i Beograđani zna kako je Solun sačuvao vredne tragove svoje prošlosti pronađene prilikom gradnje tamošnjeg metroa, i naravno da Solun svi ističu kao dobar primer kako bi to trebalo uraditi i sa Staklencem.
Na portalu „Sve o arheologiji“ nedavno je objavljen tekst o još jednom takvom dobrom primeru. Nalazi se u Turskoj.
Arheolozi su u Antakji otkrili jedan od najimpresivnijih rimskih mozaika ikada pronađenih. Antakja, nekadašnja Antiohija na Orontu, jedan je od najvažnijih antičkih gradova na prostoru današnje Turske.
Pronađen je slučajno, tokom izgradnje luksuznog hotela na zemljištu u vlasništvu porodice Asfuroğlu 2010. godine.
Najimpresivniji nalaz iz ovog kompleksa je geometrijski mozaik površine oko 1.050 kvadratnih metara, za koji se smatra da je jedan od najvećih sačuvanih rimskih mozaika na svetu. Datovan je u 4. vek i najverovatnije je bio deo velike javne građevine, možda u vezi sa kupatilima ili reprezentativnim prostorom.
Stručnjaci i investitori su odlučili da projekat hotela prilagode arheološkom otkriću. U saradnji sa lokalnim institucijama, arheolozima i konzervatorima, pronađeni ostaci su istraženi, dokumentovani i sačuvani.
Danas se ostaci mozaika nalaze ispod zgrade hotela, u okviru muzejske postavke koja omogućava posetiocima da ih vide kroz staklene podove i hodnike, navodi portal Sve o arheologiji.
Šta će uraditi Beograd
Šta će uraditi Beograd ako se ispod Staklenca ukaže nešto vredno i važno? Videćemo, naravno, rušenje još nije ni počelo. Međutim, na osnovu dosadašnjeg iskustva, ne može se nadati dobrom.
Podsetimo:
Pre nekoliko godina gradske vlasti su počele da na Beogradskoj tvrđavi, spomeniku kulture od izuzetnog značaja, montiraju gondolu iako su se tome protivila sva stručna javnost iz zemlje i sveta i ocenila da je to zloćin prema nasleđu. Prestali su, ali sudeći po činjenici da se u budžetu pojavljuje stavka za tu namenu, od toga se neće odustati.
Godine 2006, preko puta Kalemegdana, znači na teritoriji Singidunuma, uništen je rimski akvadukt zbog stambene višespratnice. I to, naravno, sve po zakonu.
Kad je 2018. prvi put prekopavan Trg Republike, pronađena je Virtemberška, odnosno Stambol kapija, najčuvenija kapija u istoriji Beograda. Zatrpana je, iako je Goran Vesić tadašnji zamenik gradonačelnika obećavao arheološki lokalitet prekriven staklom. Zatrpano je bez ikakvog objašnjenja. Samo su na delu Trga Republike ispod kog je ostala Stambol kapija, postavljene nareckane kocke kao obeležje. Međutim, osim Vesića i možda još nekog, niko drugi ne zna šta one označavaju.
Beograd ima preko hiljadu lokaliteta
Zatim: najstariji javni toalet u Beogradu, iz doba Rima, kao i očuvana ulica od kamenih ploča, ukazali su se ispod asfalta 2009. godine tokom rekonstrukcije tramvajskih šina na uglu Pariske i Tadeuša Košćuška, u centru grada. Popisani su i fotografisani, a zatim su ponovo zasuti zemljom.
U leto 2022. na Banjici, u Paunovoj ulici u Beogradu, bagerima, zbog kopanja temelja za višespratnicu, uništeno je neolitsko nalazište vinčanske kulture Usek. Usek je kulturno dobro od 1964. godine i jedno je od najvažnijih u našem delu Podunavlja.
Rimski akvadukt sa taložnikom, grobovi i sarkofazi koji su pronađeni u Vlajkovićevoj ulici u Beogradu prilikom arheoloških istraživanja 2023. zbog izgradnje podzemne garaže, nisu zatrpani, nego će biti izloženi u prostoru.
Akvadukt je isečen na metarske delove, konzerviran, i sklonjen u hangar u Krnjači da sačeka kad će postati deo dečjeg igrališta pored Narodne Skupštine. Planirano je da zbog akvadukta celo igralište bude u stilu starog Rima.
I, tako dalje. Beograd ima preko 1000 arheoloških lokaliteta od kojih je mali broj moguće posetiti. Ako razmišljamo samo na nivou finansija, dakle da zanemarimo civilizacijsku odgovornost prema artefaktima, nemoguće je sagledati koliku dobit bi oni doneli da su zaštićeni, uređeni i dostupni javnosti.
Plus, Beograd bi se pročuo u svetu još po nečem osim po Vučiću i splavovima.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Bez obrazloženja, Gordana Vujović v.d. direktorka Muzeja Jugoslavije otkazala je prikazivanje filma Jasmile Žbanić „Blum – Gospodari svoje budućnosti“ na programu Leto u Muzeyu
Od 13. do 20. septembra biće odigrano sedam predstava Bitefa. Rasprodate su karte za rusku, gruzijsku i tursku predstavu, a za ostale nisu
Ministar kulture Nikola Selaković zapretio je da će oboriti konkurs Ekspa za kulturno stvaralaštvo ukoliko podršku ne dobiju kandidati koje favorizuje Ministarstvo, tvrdi izvor „Vremena“ blizak jednom članu komisije, što je zakočilo objavljivanje rezultata konkursa
Dužnost bitefovske zajednice je da kroz ne:Bitef pruži otpor kidnapovanju zvaničnog festivala, kažu u timu koji 20. septembra organizuje ne:Bitef sa gostima i temama koje smo navikli da viđamo na Bitefu
Filmski centar Srbije je objavio, pa povukao vest da je film Izlet Nenada Pavlovića srpski kandidat za nagradu Oskar. Posle niza godina, nije izabran film koji priča o teškoj istoriji Srbije
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
