Šta će Beograd uraditi sa arheološkim ostacima ispod Staklenca

Arheolozi očekuju da će im najavljeno rušenje Staklenca, popularnog beogradskog tržnog centra na Trgu Republike, omogućiti da dopru do novih dokaza o prošlosti prestonice.

Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva, rekao je ranije za „Vreme“ da se na ovoj lokaciji sa velikom sigurnošću mogu očekivati „ostaci austrijskih bedema, bastiona i ravelina iz perioda 1717‒1739. godine. Upravo se tu nalazio Karlov bastion, jedan od masivnih elemenata austrijskog fortifikacionog sistema koji je okruživao tadašnju varoš”.

Podsetio je da zakon propisuje posebne procedure za zaštitu arheoloških ostataka, i da ukoliko budu otkriveni ispod Staklenca, o njihovoj sudbini moraće da odlučuju nadležne institucije, ali i stručna javnost i građani.

Kako su to uradili u Turskoj

Ceo svet pa i Beograđani zna kako je Solun sačuvao vredne tragove svoje prošlosti pronađene prilikom gradnje tamošnjeg metroa, i naravno da Solun svi ističu kao dobar primer kako bi to trebalo uraditi i sa Staklencem.

Na portalu „Sve o arheologiji“ nedavno je objavljen tekst o još jednom takvom dobrom primeru. Nalazi se u Turskoj.

Arheolozi su u Antakji otkrili jedan od najimpresivnijih rimskih mozaika ikada pronađenih. Antakja, nekadašnja Antiohija na Orontu, jedan je od najvažnijih antičkih gradova na prostoru današnje Turske.

Foto: Sve o arheologiji

Pronađen je slučajno, tokom izgradnje luksuznog hotela na zemljištu u vlasništvu porodice Asfuroğlu 2010. godine.

Najimpresivniji nalaz iz ovog kompleksa je geometrijski mozaik površine oko 1.050 kvadratnih metara, za koji se smatra da je jedan od najvećih sačuvanih rimskih mozaika na svetu. Datovan je u 4. vek i najverovatnije je bio deo velike javne građevine, možda u vezi sa kupatilima ili reprezentativnim prostorom.

Stručnjaci i investitori su odlučili da projekat hotela prilagode arheološkom otkriću. U saradnji sa lokalnim institucijama, arheolozima i konzervatorima, pronađeni ostaci su istraženi, dokumentovani i sačuvani.

Danas se ostaci mozaika nalaze ispod zgrade hotela, u okviru muzejske postavke koja omogućava posetiocima da ih vide kroz staklene podove i hodnike, navodi portal Sve o arheologiji.

Šta će uraditi Beograd

Šta će uraditi Beograd ako se ispod Staklenca ukaže nešto vredno i važno? Videćemo, naravno, rušenje još nije ni počelo. Međutim, na osnovu dosadašnjeg iskustva, ne može se nadati dobrom.

Podsetimo:

Pre nekoliko godina gradske vlasti su počele da na Beogradskoj tvrđavi, spomeniku kulture od izuzetnog značaja, montiraju gondolu iako su se tome protivila sva stručna javnost iz zemlje i sveta i ocenila da je to zloćin prema nasleđu. Prestali su, ali sudeći po činjenici da se u budžetu pojavljuje stavka za tu namenu, od toga se neće odustati.

Godine 2006, preko puta Kalemegdana, znači na teritoriji Singidunuma, uništen je rimski akvadukt zbog stambene višespratnice. I to, naravno, sve po zakonu.

Foto: Marija Janković

Kad je 2018. prvi put prekopavan Trg Republike, pronađena je Virtemberška, odnosno Stambol kapija, najčuvenija kapija u istoriji Beograda. Zatrpana je, iako je Goran Vesić tadašnji zamenik gradonačelnika obećavao arheološki lokalitet prekriven staklom. Zatrpano je bez ikakvog objašnjenja. Samo su na delu Trga Republike ispod kog je ostala Stambol kapija, postavljene nareckane kocke kao obeležje. Međutim, osim Vesića i možda još nekog, niko drugi ne zna šta one označavaju.

Beograd ima preko hiljadu lokaliteta

Zatim: najstariji javni toalet u Beogradu, iz doba Rima, kao i očuvana ulica od kamenih ploča, ukazali su se ispod asfalta 2009. godine tokom rekonstrukcije tramvajskih šina na uglu Pariske i Tadeuša Košćuška, u centru grada. Popisani su i fotografisani, a zatim su ponovo zasuti zemljom.

U leto 2022. na Banjici, u Paunovoj ulici u Beogradu, bagerima, zbog kopanja temelja za višespratnicu, uništeno je neolitsko nalazište vinčanske kulture Usek. Usek je  kulturno dobro od 1964. godine i jedno je od najvažnijih u našem delu Podunavlja.

Rimski akvadukt sa taložnikom, grobovi i sarkofazi koji su pronađeni u Vlajkovićevoj ulici u Beogradu prilikom arheoloških istraživanja 2023. zbog izgradnje podzemne garaže, nisu zatrpani, nego će biti izloženi u prostoru.

Foto: FoNet

Akvadukt je isečen na metarske delove, konzerviran, i sklonjen u hangar u Krnjači da sačeka kad će postati deo dečjeg igrališta pored Narodne Skupštine. Planirano je da zbog akvadukta celo igralište bude u stilu starog Rima.

I, tako dalje. Beograd ima preko 1000 arheoloških lokaliteta od kojih je mali broj moguće posetiti. Ako razmišljamo samo na nivou finansija, dakle da zanemarimo civilizacijsku odgovornost prema artefaktima, nemoguće je sagledati koliku dobit bi oni doneli da su zaštićeni, uređeni i dostupni javnosti.

Plus, Beograd bi se pročuo u svetu još po nečem osim po Vučiću i splavovima.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.