Kada se antologija komercijalnog naziva 1001 film koji moraš da vidiš pre nego što umreš prvi put pojavila na svetskom tržištu, pre pet godina, povukla je lavinu interesovanja, lavinu novih izdanja i pravu pomamu za sveobuhvatnim listinzima (1001 slikar, 1001 građevina…). Za svako filmsko ostvarenje uvršteno u ovaj „istorijski“ spisak, specijalno za tu priliku naručeni su članci, mahom američkih i britanskih, najpoznatijih filmskih kritičara, urednika, profesora književnosti, novinara, zbog čega je knjiga pre svega postala uvažen i referentan vodič za sve ljubitelje filma. „To su kratki, promišljeni, stimulativni eseji koji, osim što daju presek radnje, produhovljeni komentar i istorijski kontekst, daju i dobar izbor kurioziteta vezanih za film“, kaže glavni urednik knjige Stiven Džej Šnajder.
Srpsku verziju ove knjige nedavno je objavila izdavačka kuća „Filip Višnjić komerc“, u prevodu Borisa Todorovića. Šta znači srpska verzija? Prvo, treba znati da se originalna verzija ove knjige svake godine štampa kao novo izdanje, sa novim koricama i malo izmenjenim sadržajem. Svake godine se pojavom vrednih filmova izbacuju neki sa prethodne liste, ali to važi samo za novija ostvarenja. Srpska verzija u tom kontekstu znači da je pred nama četvrto izdanje 1001 filma, koje počinje nadrealističkim, zabavnim Putom na Mesec iz 1902 (kako počinju i sva prethodna izdanja), a završava najnovijim ostvarenjima, u ovom slučaju ljubavnom „britanskom kostimiranom dramom“ Pokajanje Džoa Rajta iz 2007. godine.
Druga stvar, tim američkih i britanskih filmskih kritičara, priređujući prvi 1001 film 2003. godine, u spisak „legendi za sva vremena“ uvrstili su i dva naša ostvarenja. Film iz 1970. W.R.: Misterije organizma Dušana Makavejeva, za koga je posle iscrpne analize autor članka zaključio da je to „verovatno jedina avangardna, slepstik komunistička dokumentarna ludorija ikada napravljena“. I, Podzemlje Emira Kusturice, film koji je sam reditelj „malo skratio za američku distribuciju“, ali po oceni autora eseja najbolji Kusturičin film bez obzira na to kako nekome izgleda njegov pristup istoriji. U ovom kontekstu, „srpsko izdanje“ znači i to da je njegov urednik Aleksandar Šurbatović dobio dozvolu da za naše tržište može da unese još četiri srpska filma, namesto nekih drugih iz odgovarajuće dekade. Listu domaćih filmova Šurbatović je dopunio Skupljačima perja Aleksandra Petrovića, filmom Kad budem mrtav i beo Živojina Pavlovića, Šijanovim Ko to tamo peva i Kusturičinim Domom za vešanje.
U 1001 filmu našla su se sva ostvarenja koja su top, najomiljenija i ona koja se najčešće pominju, poređana hronološki po dekadama. Za mesto u ovoj knjizi, tvrde priređivači, vodilo se računa o različitim razdobljima, nacionalnim kinematografijama, žanrovima, pokretima. Uz to, mešavina dobijena od visoke filmske umetnosti (istorijski epovi, adaptacije Šekspira, ruski formalistički eksperimenti), nižih žanrova (slepstik komedije, gangsterski filmovi tridesetih, noar akcioni iz sedamdesetih), filmova diskutabilnih estetskih vrednosti (Ružičasti flamingosi, Groznica subotnje večeri, Projekat: Veštica iz Blera), otvorenih populističkih dela (Top gan, Kišni čovek, E.T. vanzemaljac) kao i onih sumnjivih ideoloških i etičkih vrednosti (Rađanje jedne nacije, Trijumf volje, Salo ili 120 dana Sodome) – naprosto je zadivljujuća. Reč je o odlično opremljenom i kvalitetnom vodiču kroz istoriju filma, pisanom i za predane filmofile i za one koji to do sada nisu bili.
