Mitovi, snovi, bajkolike priče, simboli, i još mnogo toga čudesnog na slikama
"Fantastičnih šest", na izložbi koja podseća na ono posebno u našoj likovnoj tradiciji
Iako je u svjetskoj likovnoj umjetnosti Mediala jedini naš autentični pravac, i ako nijedna grupna međunarodna izložba u Centru za fantastičnu umjetnost u Grijeru u Švajcarskoj nije održana bez našeg predstavnika, likovna fantastika je rjetkost na našoj kulturnoj sceni. Zato se izložba „Fantastičnih šest“ koja se otvara večeras, 7. septembra, u Kući legata u Beogradu, smatra posebnim događajem.
Šest likovnih umjetnika iz naslova izložbe su Željko Tonšić, Zoran Velimanović, Milan Tucović, Sergej Aparin, Vladimir Dunjić i Željko Đurović, etablirani stvaraoci srednje generacije različitih senzibiliteta koje spajaju autentičnost i ljubav prema fantastičnom. Iako imaju iste pokretače, prije svega snove i fantastiku, ovo je njihov prvi zajednički projekat i prva zajednička izložba.
Za svakog od ovih umjetnika karakteristična je stvaralačka zrelost, kontinuitet u radu i metavremenski pristup slikarstvu, koji počiva na postulatima renesansne umjetnosti. Artikulisani su u različitim likovnim medijima, prvenstveno posvećeni slikarstvu, te objektima i skulpturi. Na izložbi „Fantastičnih šest“ biće prikazani njihovi najreprezentativniji radovi. Autorka izložbe i likovna kritičarka Maja Živanović izabrala je slike velikih i srednjih formata, različitih tematika i kolorita koji, treba naglasiti, dominiraju slikom, ali ne umanjuju značaj posvećenosti ovih umjetnika crtežu kao osnovnom vidu likovnog izražavanja. Maja Živanović kaže da je „nasleđe figurativne, pa samim tim i fantastične likovne umetnosti u Srbiji više nego primetno u poslednje četiri decenije, pogotovo u postojanju pojedinaca koji su se samostalno usavršavali. S obzirom da živimo u vremenu koje nipodaštava personalnost i individualnost i gde je umetnost sve više okrenuta tehnologiji i novim medijima, osmislila sam izložbu šestorice slikara koji svojom estetikom i stvaralaštvom nastoje da, kroz sopstvene mitologije i zavidna crtačka umeća, obnavljajući prošlost, vide i vode nas u budućnost. Ovi umetnici vizionari čuvari su tradicije, ali i ljudskosti i duhovnosti.“
Jedan od stvaralaca čiji će radovi biti izloženi na ovoj izložbi, Zoran Velimanović, za „Vreme“ kaže da se obilaskom postavke u pet prostorija Kuće legata jasno vidi da različite senzibilitete i iskustva šestorice umetnika povezuje fantastika. „Fantastika kojom se svi bavimo zadire u biće ljudi sa ovih prostora, provlači se kroz mitove, legende, pesme od davnina, a duh Mediale koji je prisutan u našim radovima, samo je naglašeni period u istoriji srpske fantastike“, objasnio je Velimanović.
Maja Živanović podseća da se Željko Tonšić (1954–2014) smatra jednim od najneobičnijih predstavnika srpskog simbolističkog slikarstva s kraja prošlog i početka ovog milenijuma, iako se u njegovom radu ne prepoznaju tematski okviri, vremenske ili stilske granice, dok se djela Željka Đurovića nalaze u stalnoj postavci u Međunarodnom centru za fantastičnu umjetnost. Na njima su najčešće kroz ženske figure prikazane mistika, erotika i čulnost. Vladimir Dunjić se tokom tridesetogodišnjeg rada bavio revidiranjem prošlosti i promišljanjem o budućnosti. Govoreći o sudarima fantastičnog i realnog u svom radu, navodi da je takav program svjesno i precizno izabrao. Njegovi ciklusi su Velovi, 9 mačjih života, Prokrustov muzej i Vrtoglavice. „Četvrti ciklus Vrtoglavice mi je najdraži. Vrtoglavica je najplodonosnije stanje koje umetnik može da ima, kada mu se izmakne tlo pod nogama – to je najbolje“, rekao je o svom stvaralaštvu. Za razliku od Dunjića, Sergej Aparin ne radi u ciklusima. U njegovom fantastičnom svijetu plove i lete brodovi, dirižabli, satovi, gradovi, bregovi sa crkvama, mutirane životinje i insekti koji imaju čudovišne moći. „Voleo bih da ljudi osete vremeplov gledajući moje slike. Pokušavam da stvaram nesvesno – svesno, nenamerno – namerno“, kazao je. Protagonisti slika i objekata Milana Tucovića su naizgled obični ljudi, ali im Tucović snažnom naracijom dodeljuje različite uloge.
Izložba „Fantastičnih šest“ je dokaz i prisustva aktuelnosti Mediale i vrijednosti ideja i estetike tog pravca. Izložba je otvorena do 28. septembra, a nakon Kuće legata trebalo bi da bude predstavljena i u Modernoj galeriji u Valjevu, Narodnom muzeju u Kragujevcu i Galeriji „Srbija“ u Nišu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
I reditelji traže od RTS-a da ne emituje njihove filmove. RTS, međutim, nije u zakonskoj obavezi da im udovolji. Isto važi i za scenariste, koji su ranije zahtevali isto to
Beogradska pozorišta se dogovaraju o obustavi rada, umetnici, dobitnici Politikine nagrade poručuju ovoj kući – nemojte nas terati da vraćamo nagrade, scenaristi traže od RTS-a da ne emituje njihova dela....
Za godinu dana, umetnicima Beogradske filharmonije ispunjen je samo jedan zahtev – donirana su im koncertna odela. Zato su sad, sa kolegama iz Narodnog i Srpskog narodnog pozorišta, državi predočili da je njihovo nezadovoljstvo dostiglo vrhunac
U nedelju (19. januar) od 18 časova u KC Grad biće održana promocija ilustrovane knjige Epokalipsa srpskog umetnika Bojana Mitrovića. U dijalogu sa Albrehtom Direrom, jedinstvenim stilom, tekstom i crtežom, autor se bavi društvenim kolapsom koji bi mogao da prethodi našem izumiranju kao vrste
Korišćenje u dnevnopolitičke svrhe mogućnosti atentata na predsednika države – posebno u zemlji gde je pre četvrt veka mučki ubijen premijer – krajnje je opasno i neodgovorno
Godinama su kritičari vlasti mogli da rade šta hoće – vlast to nije dodirivalo. Sad vlast može da radi šta hoće – pobunu to ne dodiruje i ona se širi. Vučićev legitimitet je konačno otišao dođavola i nema nazad
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
