Mitovi, snovi, bajkolike priče, simboli, i još mnogo toga čudesnog na slikama "Fantastičnih šest", na izložbi koja podseća na ono posebno u našoj likovnoj tradiciji
Iako je u svjetskoj likovnoj umjetnosti Mediala jedini naš autentični pravac, i ako nijedna grupna međunarodna izložba u Centru za fantastičnu umjetnost u Grijeru u Švajcarskoj nije održana bez našeg predstavnika, likovna fantastika je rjetkost na našoj kulturnoj sceni. Zato se izložba „Fantastičnih šest“ koja se otvara večeras, 7. septembra, u Kući legata u Beogradu, smatra posebnim događajem.
Šest likovnih umjetnika iz naslova izložbe su Željko Tonšić, Zoran Velimanović, Milan Tucović, Sergej Aparin, Vladimir Dunjić i Željko Đurović, etablirani stvaraoci srednje generacije različitih senzibiliteta koje spajaju autentičnost i ljubav prema fantastičnom. Iako imaju iste pokretače, prije svega snove i fantastiku, ovo je njihov prvi zajednički projekat i prva zajednička izložba.
Za svakog od ovih umjetnika karakteristična je stvaralačka zrelost, kontinuitet u radu i metavremenski pristup slikarstvu, koji počiva na postulatima renesansne umjetnosti. Artikulisani su u različitim likovnim medijima, prvenstveno posvećeni slikarstvu, te objektima i skulpturi. Na izložbi „Fantastičnih šest“ biće prikazani njihovi najreprezentativniji radovi. Autorka izložbe i likovna kritičarka Maja Živanović izabrala je slike velikih i srednjih formata, različitih tematika i kolorita koji, treba naglasiti, dominiraju slikom, ali ne umanjuju značaj posvećenosti ovih umjetnika crtežu kao osnovnom vidu likovnog izražavanja. Maja Živanović kaže da je „nasleđe figurativne, pa samim tim i fantastične likovne umetnosti u Srbiji više nego primetno u poslednje četiri decenije, pogotovo u postojanju pojedinaca koji su se samostalno usavršavali. S obzirom da živimo u vremenu koje nipodaštava personalnost i individualnost i gde je umetnost sve više okrenuta tehnologiji i novim medijima, osmislila sam izložbu šestorice slikara koji svojom estetikom i stvaralaštvom nastoje da, kroz sopstvene mitologije i zavidna crtačka umeća, obnavljajući prošlost, vide i vode nas u budućnost. Ovi umetnici vizionari čuvari su tradicije, ali i ljudskosti i duhovnosti.“
Jedan od stvaralaca čiji će radovi biti izloženi na ovoj izložbi, Zoran Velimanović, za „Vreme“ kaže da se obilaskom postavke u pet prostorija Kuće legata jasno vidi da različite senzibilitete i iskustva šestorice umetnika povezuje fantastika. „Fantastika kojom se svi bavimo zadire u biće ljudi sa ovih prostora, provlači se kroz mitove, legende, pesme od davnina, a duh Mediale koji je prisutan u našim radovima, samo je naglašeni period u istoriji srpske fantastike“, objasnio je Velimanović.
Maja Živanović podseća da se Željko Tonšić (1954–2014) smatra jednim od najneobičnijih predstavnika srpskog simbolističkog slikarstva s kraja prošlog i početka ovog milenijuma, iako se u njegovom radu ne prepoznaju tematski okviri, vremenske ili stilske granice, dok se djela Željka Đurovića nalaze u stalnoj postavci u Međunarodnom centru za fantastičnu umjetnost. Na njima su najčešće kroz ženske figure prikazane mistika, erotika i čulnost. Vladimir Dunjić se tokom tridesetogodišnjeg rada bavio revidiranjem prošlosti i promišljanjem o budućnosti. Govoreći o sudarima fantastičnog i realnog u svom radu, navodi da je takav program svjesno i precizno izabrao. Njegovi ciklusi su Velovi, 9 mačjih života, Prokrustov muzej i Vrtoglavice. „Četvrti ciklus Vrtoglavice mi je najdraži. Vrtoglavica je najplodonosnije stanje koje umetnik može da ima, kada mu se izmakne tlo pod nogama – to je najbolje“, rekao je o svom stvaralaštvu. Za razliku od Dunjića, Sergej Aparin ne radi u ciklusima. U njegovom fantastičnom svijetu plove i lete brodovi, dirižabli, satovi, gradovi, bregovi sa crkvama, mutirane životinje i insekti koji imaju čudovišne moći. „Voleo bih da ljudi osete vremeplov gledajući moje slike. Pokušavam da stvaram nesvesno – svesno, nenamerno – namerno“, kazao je. Protagonisti slika i objekata Milana Tucovića su naizgled obični ljudi, ali im Tucović snažnom naracijom dodeljuje različite uloge.
Izložba „Fantastičnih šest“ je dokaz i prisustva aktuelnosti Mediale i vrijednosti ideja i estetike tog pravca. Izložba je otvorena do 28. septembra, a nakon Kuće legata trebalo bi da bude predstavljena i u Modernoj galeriji u Valjevu, Narodnom muzeju u Kragujevcu i Galeriji „Srbija“ u Nišu.
Često vežbom i srčanošću nadomestimo to što nismo profesionalni muzičari. Jedno je kad si profesionalni muzičar... To je kao kad igraš fudbal ispred zgrade, a ne na Vembliju. Mnogo je siroviji, življi, energičniji ispred zgrade, ima više grešaka, nije prefinjen ni matematički precizan. Međutim, to mu daje ono bez čega ne bi bilo fudbala
Jasno je da su 59. Bitef i drugi Ne: Bitef dva pristupa pitanju kako ovaj festival može ići dalje, ali oba su teško održiva na duge staze. Bitef bez umetnika značajnih u svetskom kontekstu i sa polupraznim salama ne može biti festival od najvećeg evropskog značaja. S druge strane, veliki međunarodni festival bez finansiranja teško može da opstane. Možda se nalazimo na korak od gubitka Bitefa. To bi bila ogromna šteta i nepravda prema budućim generacijama naših gledalaca i umetnika, koji treba na domaćim scenama da vide najbolje od najboljeg u evropskoj i svetskoj produkciji
Pedeseti album Neila Younga nastavlja tragovima nekih od njegovih najboljih i najuspešnijih izdanja – akustičnih remek-dela Harvest i Harvest Moon – nudeći dirljivo sročen epilog jedne neverovatne karijere
Od nemila do nedraga, slogan jubilarnog Festivala evropske poezije, ujedno je i opis proteklih 20 godina ove manifestacije zbog koje su u Beograd dolazili značajni pesnici Evrope
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
