Prvi put posle pedeset godina organizatori kanskog filmskog festivala dozvolili su jednom animiranom filmu da konkuriše za Zlatnu palmu. Avanturistički animirani film Shrek (Šrek) po romanu Vilijama Stajga a u produkciji Spilbergovog studija Drimvorks, doživeće svoju svetsku premijeru sledećeg meseca na Filmskom festivalu u Kanu.
Petar Pan Volta Diznija iz 1953. godine smatra se poslednjim animiranim filmom koji je konkurisao za glavnu nagradu kanskog festivala.
Šrek, u režiji Endrua Adamsona i Viktorije Dženson, okarakterisan je kao „nemilosrdna moderna bajka sa zapletom“, a junacima su glasove pozajmile neke od najvećih holivudskih zvezda: Majk Majers (sa škotskim akcentom u ulozi Šreka), Edi Marfi, Kameron Dijaz, Džon Litgou, Linda Hant.
Šrek je, inače, zelena neman ogromnih ušiju čiji samotnjački život u močvari koju on smatra svojim domom uzdrmava najezda bajkovitih likova koji su proterani iz svog carstva. Film je napravljen pomoću najsavremenije kompjuterske tehnologije i na hiljade likova kreirani su sa naglašenim realizmom. Na filmu je gotovo tri godine radilo više od 275 umetnika, komjuterskih animatora, stručnjaka za softver i inženjera. „Animatori su kreirali ono što se zove Sveti gral kompjuterske animacije – realne, uverljive ljudske likove“, izjavio je predstavnik Drimvorksa.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Pretnje Aleksandra Vučića i njegovi pokušaji da obeshrabri građane da se priključe Vidovdanskom protestu zvuče kao zviždanje u mraku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
