Prvi put posle pedeset godina organizatori kanskog filmskog festivala dozvolili su jednom animiranom filmu da konkuriše za Zlatnu palmu. Avanturistički animirani film Shrek (Šrek) po romanu Vilijama Stajga a u produkciji Spilbergovog studija Drimvorks, doživeće svoju svetsku premijeru sledećeg meseca na Filmskom festivalu u Kanu.
Petar Pan Volta Diznija iz 1953. godine smatra se poslednjim animiranim filmom koji je konkurisao za glavnu nagradu kanskog festivala.
Šrek, u režiji Endrua Adamsona i Viktorije Dženson, okarakterisan je kao „nemilosrdna moderna bajka sa zapletom“, a junacima su glasove pozajmile neke od najvećih holivudskih zvezda: Majk Majers (sa škotskim akcentom u ulozi Šreka), Edi Marfi, Kameron Dijaz, Džon Litgou, Linda Hant.
Šrek je, inače, zelena neman ogromnih ušiju čiji samotnjački život u močvari koju on smatra svojim domom uzdrmava najezda bajkovitih likova koji su proterani iz svog carstva. Film je napravljen pomoću najsavremenije kompjuterske tehnologije i na hiljade likova kreirani su sa naglašenim realizmom. Na filmu je gotovo tri godine radilo više od 275 umetnika, komjuterskih animatora, stručnjaka za softver i inženjera. „Animatori su kreirali ono što se zove Sveti gral kompjuterske animacije – realne, uverljive ljudske likove“, izjavio je predstavnik Drimvorksa.
Bijeljina planira restauraciju zapuštene nemačke Evangelističke crkve, dajući tako primer drugima u regionu kako se štiti kulturna baština i ako pripada narodu koji više tu ne živi
Mislim da je Generalštab nešto što bi trebalo da nas ujedini, jer to je posao za sve - kaže Ćuta povodom inicijative da se sudbina ovog kulturnog dobra odluči referendumom
Reflektor je regionalni festival društveno angažovanog pozorišnog izraza, , prestavlja pet predstava o temama rata i mira, odgovarajući na pitanje da li nam je Dejtonski sporazum doneo mir
Ovogodišnji Dan Narodnog pozorišta se obeležava kao ni jedan prethodni, bez umetnika na sceni i publike u gledalištu - kažu umetnici. Pa šta – kaže Uprava njihovog pozorišta. Skupština svih Srba u rasejanju im poručuje: sa kulturom izlazimo pred istoriju
Zaposleni u Republičkom i Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture odbijaju da se povinuju zahtevima leks specijalisa i izbrišu kompleks Generalštaba iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara Republike Srbije, iako im se preti otkazima. Osim baštine brane i integritet svojih institucija i svoju struku
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
