Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra (Zabranjeno pušenje)
Beogradska arena, 29. XI 2008.
Tačno godinu dana pošto je „ono“ Zabranjeno pušenje – liga Zapad (dalje ZPz) u SKC-u još jednim svojim izvrsnim koncertom spektakularno obeležilo blaženopočivši 29. XI (vidi „Vreme“ broj 883), i ovde bazirana frakcija nekad vodećeg sastava sarajevskog Novog primitivizma iskoristila je taj glavni praznik druge/Titove Jugoslavije. Maksimalno veliki nastup pod krovom neizbežno vodi u Beogradsku arenu, a cene ulaznica, nešto niže nego za strana gostovanja (1000-1600 dinara; za VIP/lože 5000, čisto da pevač ima koga da proziva), omogućile su da prisutnih bude otprilike koliko i za svetske zvezde na istom mestu ove jeseni – cca 10.000. Doduše, možda se time do daljeg završila iznenađujuća potrošnja (bes)parice na masovnu live muziku u sirotoj tranzicionoj zemlji: nekoliko dana potom, zbog slabe prodaje karata, otkazan je koncert Alisa Kupera.
Zagrevanje je efektno obavilo Vrelo, zvonki i zgodni devojački etno-vokalni sekstet s modernom ritam sekcijom. Promovišući svoj nedavno objavljeni, stidljivo naslovljeni prvenac Preko reke (PGP RTS), ova grupa iz Rume naišla je na topao prijem raje u Areni, a njih šest su kasnije znatnim delom koncerta Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra (dalje: EK & NSO) obezbeđivale im prateće vokale, kao što su i ranije sarađivale s tom trupom. Nažalost, već i tokom uvodnog dela podvrgnuti smo šenlučenju brutalnog balkanskog sponzoraja: veliki ekrani s obe strane pozornice načelno prenose zbivanja s bine, ali je to često prekidano ubacivanjem slajdova/reklama brojnih sponzora (kulminira Pink), uključujući i oglašavanje novogodišnje tezge prisutnih EK & NSO.
Svetski uspeh EK & NSO-a, kao i Bregovića, nije sporan: uvek ima publike željne egzotične zabave koja ne zna za bolje/izvorno. Ali zašto kod kuće forsirati isti program kad npr. na svakom trećem splavu ordinira bolji izvođač ciganskog repertoara? Osnovni problem pri retkim ukazanjima NSO-a u Srbiji jeste što odani obožavaoci predratnog/sarajevskog ZP-a posle jedinog poratnog albuma Zabranjenog pušenja – liga Istok (Ja nisam odavle, ‘97. Komuna) ne mare mnogo za aktivnosti Karajlića & Co. Za razliku od prethodnih prilika, kada su izvodili svega nekoliko numera „starog“ Pušenja i time izazivali gnev ovdašnjih posetilaca (uz opipljive, leteće dokaze), EK & NSO su sada na sajtovima Arene i organizatora ovog koncerta (GMR – M. Factory) i pojavljujući se u medijima najavljivali više starih stvari/hitova, čak i naslovima. Djevojčice kojima miriše koža, Balada o Pišonji i Žugi i iznad svega Zenica blues smesta izazivaju ovacije, i kamo sreće da je prvobitno ZP uživalo ovoliku podršku. No, između tih već klasika YU-roka, insistiranje na unza-unza, s puno praznog hoda (variranje Vukote/Bubamare itd.), uzročilo je i da se, bar iz partera, zaori i nezadovoljstvo. Preterana umetnička sujeta, ili šta već, nagoni Kusturicu i Karajlića da svoju publiku uporno ‘prosvećuju’!? Ako napolju unosno prolaze kao barbarogeniji, ne moraju ovde smarati kao neshvaćeni umetnici.
Kao i Rokeri s Moravu i brojni posle njih, omiljeni Nele Karajlić postao je, nažalost, ono što je parodirao: ne samo izgledom, sve više liči na Halida Bešlića, ne vlada svojim vokalnim ograničenjima kao nekad, a na romskom i engleskom je uverljiv kao piramide u Visokom (BiH). Scenski, originalno ZP kuburilo je s rok teatrom još od svoje prve velike turneje po halama krajem 1984. smešane, smušene s Top listom nadrealista. Kao NSO, sada su folk-rok-cirkus natrpan izanđalim fazonima i oveštalom konferansom. Nekada izrazito duhovit, punokrvni zabavljač Karajlić srozao se da bude službenik u hobiju Velikog Režisera, i da tek povremeno napiše pesmu. Osmočlana sviračka postava ne oskudeva vrsnim solistima i veteranima-saradnicima (saksofon – Neša Petrović, violina – svestrani Dejan Sparavalo), dok Emirov sin Stribor pouzdano bubnja. Jedina scenski zaista atraktivna tačka je gitarističko-violinski okršaj „pod prečkom“, tj. pod džinovskim gudalom; ostatak vremena bend uglavnom tutnji kroz citate, prelaze, spojke, zvučne kulise itd. Kao i dok je bio izvikani basista ZP-a iz Sarajeva, i sada kao drugi gitarista Kusturica prisvira u par navrata, pompezno najavljivan od svog ceremonijal majstora Neleta. Valjda pokušavajući da deluje kul kao Klint u špageti vesternima, na kraju ostavlja utisak prokislog sosa. Ideolog van rokenrol benda nije usrećio još nijednu karijeru u istoriji ove muzike.
Preozbiljno shvatajući unza-unza kao sopstveni kapitalni izum, EK & NSO priveli su dvočasovni program kraju, a Karajlić kao pravi Bosanac u Beogradu pokušao da uvede masu u skandiranje E–mi–re, pa zatim (još gore) Ne–da–mo Ko–so–vo. Nije baš zaživelo, što bi rekli. Na bis, naravno, Dan republike, trenutak sjaja potreban i onima koji ZP nisu doživeli u realnom vremenu.
A srećom, postoji izbor, ZPz će nastaviti da raste i ovde.
U DKC-u više nije Kultura u blokadi koja je u februaru zauzela ovu bioskopsku salu, već grupa koju predvodi Ratibor Trivunac, aktivista i anarhista. Skupština grada ćuti, deluje da je Kulturni centar pušten niz vodu
Nisu nezadovoljni svi, već samo deo baletskih igrača, piše u saopštenju Uprave SNP-a, i nude dijalog povodom navedenih argumenata zbog kojih traže smenu Aje Jung. Večeras, umesto predstave, za publiku će biti izvedena samo generalna proba "Labudovog jezera"
Kada grad koji nosi titulu prestonice kulture, Zrenjanin, ostaje bez sredstava za projekte, a Beograd obustavlja sve konkurse, to nije administrativni propust, već politička odluka – ocenjuje Jovana Karaulić docentkinja na FDU u tekstu za „Vreme“
Baletski ansambli Narodnog pozorišta u Beogradu i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu traže smenu svojih direkcija, Ane Pavlović i Aje Jung
Ministarstvo kulture traži sankcije protiv Andreja Josifovskog Pijaniste, zbog njegove intervencije na spomeniku Stefanu Nemanji. Umetnik kaže – boli ih što sam to uradio njima ispred nosa
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Brutalno pendrečenje studenata i građana u Novom Sadu pokazuje da je režim ne samo spreman na osvetu – nego je već i sprovodi
Ako se u stvarnosti naruši princip ravnoteže - onako kako je nesposobni režim narušio odnos između betonskih elemenata na novosadskoj Železničkoj stanici – stvarnost će se ponašati kao nadstrešnica: otkazaće poslušnost
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
