Izložba u Muzeju istorije Jugoslavije predstavlja umetnički pogled na ratnu stvarnost, ali i posleratnu reakciju na ideologiju fašizma
Povodom obeležavanja 70 godina od pobede nad fašizmom, u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu, na Dan pobede 9. maja, otvorena je izložba „Umetnost kao otpor fašizmu“. Dragoljub Kuprešanin, autor izložbe, izabrao je 145 likovnih dela, slika, crteža, grafika i skulptura od 73 autora, nastalih tokom Drugog svetskog rata i u godinama nakon oslobođenja. „Izložba predstavlja umetnički pogled na ratnu stvarnost, ali i posleratnu reakciju na ideologiju fašizma“, kaže za „Vreme“ Kuprešanin. „Nismo se bavili umetničkim vrednostima izloženih dela niti smo ih analizirali, već nas je isključivo zanimala istorija u njima. Želeli smo da pokažemo kako je likovna umetnost pričala o Drugom svetskom ratu. Ratna dešavanja, život u izmenjenim uslovima, sukobi, portreti učesnika rata, ratne siročadi, tifusara, narod u zbegu, strahote u koncentracionim logorima, smrt na bojištu, pobeda, bili su inspiracija umetnika.“
Stav da likovna dela iz ratnog perioda imaju značaj dokumenta o ratnim istorijskim događajima i ličnostima, Dragoljub Kuprešanin ilustruje primerima sa izložbe: slikarskim delima Igmanski marš Đorđa Teodorovića i Prelaz preko Neretve Ismeta Mujezinovića, drvorezom Branka Šotre Sutjeska, mapom crteža Ismeta Mujezinovića Najmlađi za slobodu, litografijom Ede Murtić Iz zbega, crtežom tušem Bore Baruha Bežanija, bakropisom Krste Hegedušića Vešanje, uljem na platnu Marijana Detonija Noć na Zelengori, pastelom Streljanje Zlatka Price, crtežom olovkom Miloša Bajića Odlazak na rad nastalim u logoru Mathauzen, crtežom tušem Aleksandra Deroka Ćelija u Đušinoj ulici, njegovim akvarelom Prva patrola oslobodilaca u mojoj ulici, printom Ismeta Mujezinovića Pobeda, skulpturom u bronzi 6. april Save Sandića, skulpturom u drvetu i bronzi Krvava bajka Stevana Dukića, skulpturom u bronzi Rastanak Lojzeta Dolinara, figuralnom grupom u bronzi Ustanak Frana Kršinića…
Slike i skulpture su, kaže Kuprešanin, nastajale posle oslobođenja na osnovu crteža i skica urađenih tokom rata: „Na frontu niti je bilo vremena niti materijala za razradu skiciranog. U torbi su se nosili blok i olovka, u koncentracionim logorima je bilo samo materijala koji se prokrijumčario po cenu života, a u zarobljeničke logore, dakle u one gde je Crveni krst imao pristup, ponekad je i stizalo ponešto za crtanje.“
Jedan od autora tekstova objavljenih u katalogu ove izložbe, Miklavž Komelj, kaže da bismo partizansku umetnost Jugoslavije mogli shvatiti kao paradigmatski primer umetnosti Otpora, ali, s druge strane, ona je mnogo više od toga, pošto je otpor u Jugoslaviji prerastao u istinsku revoluciju, koja je i reči partizan proširila značenje, u svetskom kontekstu. On smatra da je partizanski pokret pobudio stvaralaštvo narodnih masa i da se upravo u tom uzdizanju, koje se manifestiralo u eksploziji stvaralaštva među ljudima, koji su se u borbi prvi put politički osvestili, može videti dokaz dubine revolucionarnog procesa. „U današnjim revizionističkim raspravama o odnosu između partizanskog pokreta i revolucije, često se pravi jedna fundamentalna greška: masovnom narodnooslobodilačkom pokretu, koji navodno nije imao veze sa revolucijom, želi se suprotstaviti jedan tanak sloj profesionalnih revolucionara, koji su u pokret unosili revolucionarne ideje po ugledu na Sovjetski Savez. Istraživanje partizanske umetnosti omogućuje nam, naprotiv, da otkrivamo duboku revolucionarnost čitavog pokreta upravo u njegovim krajnjim protivrečjima.“ A jedno od njih je, smatra Kornel, činjenica da je i umetnost stvarana u ratu, kao i partizanski pokret, u sebi integrisala protivrečje: ratovanje protiv rata.
Saopštenje Adrijane Mesarović potpredsednice Vlade kojim sa sajtu SNS-a vređa reditelja Gorana Markovića izazvalo je velike kritike javnosti. Ona ga, između ostalog tereti i da se „otvoreno zalaže za ubistvo“ predsednika Vučića
Siniša Mali i kompanija Beograd na vodi najavljuju operu u Hali 1 Beogradskog Sajma. Pretpostavlja se da misle na Operu Narodnog pozorišta
Zašto u Hrvatskoj snimaju filmove poput „Svadbe“ a u Srbiji filmove poput „Dare“, i zašto publika u obe države više voli „Svadbu“. Za deset dana videlo ga je blizu 380.000 gledalaca
Prva ovogodišnja premijera „Puls teatra“ iz Lazarevca „Ale i bauci“ predstavlja slovenska mitska bića kao ugrožena, a ne bića kojima se zastrašuju deca
„Sinjajevinu smo doneli u Ameriku”, rekla je protagonistkinja dokumentarnog filma „Planina“ koji je upravo pobedio na Sandens festivalu
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
