Hajduk u Beogradu, režija Milan Todorović,
igraju: Todor Jovanović, Sofia Trifunović, Andrej Kostjukov, Martin Zoričić, Pavle Nikolić
Hajduk u Beogradu stigao je u bioskope i, sada kada smo ga iskusili na velikom platnu, može se bez ikakvog ustezanja napisati da je pred nama jedan od najlepših i najkomunikativnijih domaćih filmova nastalih u poslednjih nekoliko decenija. Još od 2022. i Andrićevog Leta kada sam naučila da letim nismo imali priliku da gledamo ovako toplu, porodičnu priču snimljenu s merom, osećajem i dubokim poštovanjem prema književnom predlošku – ali i sa jasnim razumevanjem današnje publike. Reditelj Milan Todorović i njegova ekipa stvorili su film u kome je sve tačno, nežno, domaćinski promišljeno i iskreno. Utisak je jasan: ovo je film koji će voleti deca, roditelji, ali i svi oni koji pamte osamdesete – godine koje su u Hajduku s razlogom fetišizovane kao vreme toplije, “sporije” i u mnogo čemu humanije od onoga u kome danas živimo.
Pre svega, Hajduk u Beogradu je film namenjen široj publici, film koji može da vrati mlade u bioskope u doba kada se lakše okupljaju oko ekrana telefona nego ispred bioskopskog platna. Ključ svega je, naravno, istoimeni roman Gradimira Stojkovića iz 1985. godine – jedan od najvoljenijih naslova domaće omladinske književnosti. Njegova popularnost nikada nije oslabila: generacije su odrastale uz Hajduka, njegov humor, ranjivost i pogled na svet. Zato je ova Stojkovićeva knjiga bila idealna za ekranizaciju: to je univerzalna priča o odrastanju, uklapanju u novu sredinu, hrabrosti, prijateljstvu i prvom susretu s velikim, nepoznatim gradom.
U središtu filma je, kao i u romanu, Gligorije Pecikoza Hajduk – koga upečatljivo igra mladi Todor Jovanović, već primećen u Taksi bluzu i Herojima. Njegova gluma je nepretenciozna, prirodna i svedena, baš kako uloga i zahteva. Hajduk zahvaljujući Jovanoviću postaje autentični filmski junak: publika mu veruje i prati ga od prvog do poslednjeg kadra. Njegova selidba sa sela u Beograd, nova škola, početna usamljenost, nedoumice i nostalgija za zavičajem prikazani su precizno i ljudski, pa film bez napora stvara emotivni most sa gledaocem – kao što to čini i knjiga.
Pored Jovanovića, od mladih glumaca izdvajaju se Sofia Trifunović kao Vesna, prva Hajdukova ljubav, i Andrej Kostjukov kao Himalaja, budući Hajdukov najbolji prijatelj. Dobro su se pokazali i Martin Zoričić (kao Vlada Indijanac) i Pavle Nikolić (kao Đole), a iako ostala deca imaju manje prostora, celokupan ansambl deluje zrelo i sigurno. Vera Ćetković tumači Robertu – lik koji je u odnosu na roman doživeo izvesne promene koje su najproblematičniji deo inače vrlo vešto napisanog scenarija Milice Konstantinović Stanojević. Od odraslih glumaca naročito treba pohvaliti Anu Lečić kao razrednu, a zatim Slobodu Mićalović i Dragana Mićanović kao Hajdukove roditelje, te Srđana Timarova, Pavla Jerinića, Jadrana Malkoviča (kao odrasli Hajduk), Marka Janjića, Nikolu Koja – svi oni su precizno uklopljeni u ton filma, dok se nekoliko nastupa graniči s karikaturalnošću (Milena Predić, Jelica Sretenović, Peđa Bijelac, Danica Maksimović, Zinaida Dedakin), što se može pravdati očiglednom potrebom za komičnim efektom.
Iako rađen s ograničenim budžetom, film odiše posvećenošću. Direktor fotografije Dimitrije Joković daje kadrovima toplinu, boje i svetlo osamdesetih, dok scenografija Sanje Bulat precizno stvara prepoznatljiv ambijent osamdesetih. Kostimografija Jelene Đorđević pažljivo rekonstruiše estetiku epohe, a montaža Vladimira Markovića Lunija drži ritam priče živim i protočnim, bez praznog hoda. Reditelj i scenarista Milan Todorović, do sada najpoznatiji po hororima (Zona mrtvih, Mamula) i radu na domaćim i stranim serijama (Besa, Dug moru, Predstraža, Arka, Bibliotekari: Novo poglavlje), publici predstavlja svoj daleko najzreliji, najkompletniji film do sada – pun emocije i jasne vizije, uz obilje posveta osamdesetim, koje uključuju i mikropojavljivanja/pominjanja nekih od ključnih popkulturnih figura tog vremena – stvarnih i odglumljenih (Zoran Kiki Lesendrić, Neno Belan, Zoran Žika Živanović, Momčilo Bajagić Bajaga, Marina Perazić, Nataša Gajović…), sve to, naravno, upotunjeno odabirom odgovarajućih pesama iz tog perioda, te brojnih filmskih i stripovskih referenci.
Hajduk u Beogradu je film koji će se gledati više puta i koji, nadamo se, otvara put daljim ekranizacijama Stojkovićevog serijala od devet knjiga. Gradimir Stojković, koji je preminuo u februaru 2025, nije doživeo da vidi film na velikom platnu, ali da jeste – siguran sam da bi bio zadovoljan. Film hvata srž njegovog sveta i uspešno je prenosi novoj generaciji, dok starijoj publici vraća sećanja na neko nežnije, sporije i emotivnije vreme. Ako je cilj bio da se napravi komercijalni film za primer – dinamičan, pristupačan pripadnicima raznih generacija, a istovremeno emotivan i duboko ličan – onda je ta misija potpuno uspela. Film je za prvi vikend pogledalo oko 30.000 gledalaca, čime je nova režija Milana Todrovića postala prvi srpski kino hit u 2025. godini.
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
Čukarički likovni salon koji organizuje Galerija 73 doveden je u pitanje zato što je cik-cak linija koja na crtežu Jovana Rakidžića predstavlja nadstrešnicu novosadske železničke stanice, protumačena kao ideološka poruka
Nema umetničke nagrade ali zato ima one za izuzetne zasluge, ne znaju ga ni u Srbiji ni u Pragu gde živi, njegov rad nema vrednosti relevantne u međunarodnom kontekstu – kaže stručna javnost o Predragu Đakoviću
Država nije iskoristila pravo preče kupovine, pa je Palata Albanija nedavno prodata privatniku. U skorije vreme, isto se desilo i Geneks kuli i Staroj šećerani
U peticiji kojom se traži ukidanje odluke da predstavnik Srbije na Bijenalu u Veneciji bude Predrag Đaković za koga ovdašnja javnost ne zna, piše da je Komisija zloupotrebila svoju nadležnost
Koji je to požar očekivala uprava Narodnog pozorišta kada je upozorila glumce da je foaje, u kome su zakazali štrajk upozorenja, deo protivpožarnog koridora
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
