Siniša Kovačević: Neću da ova uprava postavi moju dramu „Beograd“

Siniša Kovačević je povukao tekst svoje drame Beograd iz Narodnog pozorišta, iako je Upravni odbor odlučio da je stavi na repertoar. „Nije ga dobro raditi pod ovom upravom koja ograničava slobodu, misli i delo“, kaže za „Vreme“ Siniša Kovačević.

Objašnjava da mu se niko „iz Narodnog pozorišta nije obratio da će Upravni odbor sastavljajući nov repertoar, razmatrati moju dramu. Pojma nisam imao. Da sam znao, reagovao bih odmah“.

„Ključni razlog zašto sam povukao komad je što Upravni odbor nije tu da određuje repertoar. Zamislite da članovi Upravnog odbora čitaju tekstove i da pregledaju notni materijal, pa oni nisu kompetentni za to! Tome služe tri direktora sektora i upravnik, i za to primaju platu. Ali došlo je do toga da je Narodno pozorište sad prevrnulo čarapu, pa se njihov Upravni odbor ponaša kao da može da bira repertoar i da otpušta ljude.“

Ogroman napor se pokrene

Navodi da je „to veliki, zahtevan komad i nije dobro raditi ga pod ovakvom upravom. Jer ogroman napor je potreban da se napravi ovakva predstava, i ansambla i svih ljudi oko ansambla. Predstava znači eliko posvećenje, požrtvovanost. Pa probe za Godinu vrana smo radili u pozorišnom klubu zato što nije bilo slobodne sale u pozorištu, i svi učesnici su sedeli u kafani i radili predstavu, toliko je ljudima bilo stalo do te predstave. Ogroman proces se pokrene u kome treba i druge službe da angažujete, i stolare i obućare i tapetare i sve od čijeg napora nastaje predstava, da biste na kraju mogli da je igrate jednom mesečno. Nema mesta za više jer se na jednoj pozornici igraju predstave i Drame i Opere i Baleta. Zašto? Zato što država nema para za zgradu Opere. Za  nacionalne stadione ima, a za Operu nema.“

Na repertoaru Narodnog pozorišta trenutno su dve predstave Siniše Kovačevića – Velika drama i Godine vrana. Obe se rasprodaju čim se objavi mesečni repertoar.

Nije zbog požara

Njegova Velika drama je bila na repertoaru u petak 24. oktobra kad je najavljeno da će, nakon tri nedelje pauze tokom kojih je pozorište bilo zatvoreno zbog saniranja sistema protivpožarne zaštite, ali je neposredno pre početka otkazana zato što, kako je javljeno iz uprave, radovi nisu završeni. Inače, to izvođenje Velike drame je bilo rasprodato.

„Mogla je to da bude bilo koja druga predstava, sticajem okolnosti je bila moja. Javili su da neće otvoriti pozorište četiri sata pre početka, kao da to nisu znali danima unazad! Nemoguće je da su tek u 16 časova otkrili da treba još da se radi! Kao da su hteli da iznerviraju publiku i glumce!“

Siniša Kovačević smatra da radovi na bezbednosti pozorišta nisu pravi razlog za zatvaranje zgrade „jer je još pre godinu dana konstatovano da opasnost od eventualnog požara postoji, ali tad to Ministarstvu kulture nije bilo bitno. Očigledno je da se radi o ućutkivanju zaposlenih. Zaposleni Narodnog pozorišta imaju prava da iskazuju svaku vrstu nezadovoljstva i povodom uslova rada i povodom političkog stanja u zemlji, isto kao što ga imaju i radnici u svakoj fabrici ili bilo gde. I zato, ko si ti da zatvaraš pozorište i da otpuštaš ljude što se bore da bude bolje?“

Ako bunt krene iz pozorišta

Kaže i da „sve ovo kod mene izaziva određenu vrstu straha… Jer ako iz pozorišta krene bunt, onda znači da su sve kočnice istrošene.“

Naglašava da sve što priča o postupcima aktuelnog Upravnog odbora Narodnog pozorišta „nema veze sa konkretnim ljudima. Ako je predsednik Upravnog odbora (Dragoslav Bokan) intelektualno desne provinijencije, to je njegovo pravo. On zbog fakultetskog obrazovanja ima prava da bude na tom mestu, ali nema prava da preuzima ingerencije koje mu zakonski ne pripadaju.“

Smatra i da je bilo pogrešno postaviti operskog pevača, dakle Dragoljuba Bajića, za v. d. upravnika Narodnog pozorišta.

„Vrlo cenim tu profesiju i kao i operu, opera je božja umetnost, ona baštini sve umetnosti unutar teatra, mada kod nas, opera kao teatarski čin  znači da solista peva na rampi i drži se za mač ili lepezu. To nije savremeni operski teatar. Ali, njihov posao je naporan, oni ceo život provedu uz klavir i korepetitora pa fizički ne postižu da steknu širinu obrazovanja. Imali ste jednog dirigenta za upravnika Narodnog pozorišta (Dejan Savić) pa znamo kako je to završilo.“

Treba 3,2% umesto 0,67%

Siniša Kovačević kaže da je u svakoj priči o kulturi neizbežno podsetiti da je „Srbija jedina država koja izdvaja 0,67 odsto za kulturu, jedina u Evropi čija prestonica nema zgradu Opere“. Kaže da smo mi mala država pa zato „naše knjige i filmovi imaju male tiraže i kultura ne može ama da se izdržava. Zato, ako država želi da ima knjige, film, i ostalo, mora da im pomaže. Srbija, sa ovolikim brojem stanovnika, trebalo bi da ima 3,2 posto budžeta za kulturu što znači 0,8 posto kvartalno, a ne 0,67 posto godišnje. Ali, ko to ovde da razume? Sve se svodi na svakidašnju jadikovku, to je sve.“

Da li zna šta će sad biti sa njegovim tekstom Beograd?

„Beograd sam držao u Narodnom pozorištu sa idejom da bude triptih, tematski i emocionalno, sa prethodne dve predstave. Neće biti ni prvi ni poslednji dramski tekst koji će biti u fioci. Ne bojim se ja za Beograd“, kaže Siniša Kovačević.

Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!