Jezički kodovi
Galerija Remont, 23. septembar – 4. oktobar 2002. godine; 43. oktobarski salon, Pedagoški muzej, 10. oktobar – 27. oktobar 2002. godine
„Postao sam kolekcionar još od svojih prvih dužih putovanja. Sakupljam reči, ponavljajući ih svakodnevno, u različitim okolnostima. Pokušavam da zamislim znak koji bi me podstakao na razmišljanje o sopstvenom odnosu prema nekim svakodnevnim temama, koje formulisane u sklopu odabranih reči postaju višeznačne za individualna tumačenja. Otkrivam kombinacije koje u nekim prethodnim konstelacijama nisu bile u dodiru. Tragam za idealnim skladom (koji, naravno, na kraju uvek ostaje subjektivan) bez pretenzije da time pošaljem još jednu poruku u javnost…“
Izložbom Signposts u Galeriji Remont Lana Vasiljević nam predstavlja seriju objekata realizovanih tokom ove godine u okviru saradnje s programom Kultur Kontakt iz Beča. Pomenuti objekti predstavljaju kombinaciju različitih tehnika izvedbe, jezičkih i društvenih kodova, otvaraju pitanje funkcionisanja umetničkog dela, s jedne strane, u galerijskom i, s druge strane, u otvorenom prostoru… Nakon Galerije Remont, od 10. do 31. oktobra ovi radovi će biti izloženi u Pedagoškom muzeju u Beogradu u okviru 43. oktobarskog salona.
U zamračenoj galeriji prikazana su tri objekta rađena u tehnici klirit (pleksiglas). Klirit je presvučen specijalnom folijom, perforiran određenim tekstom. Neonsko osvetljenje unutar rada daje svetlosnu dimenziju objektima i osvetljava fotografije koje su, takođe, unutar objekata. Kada je osvetljenje isključeno, specijalna folija funkcioniše kao ogledalo, na kojem posmatrač čita određeni termin (urezan u posmatračev lik u ogledalu!): joy objekat nam predstavlja radosnu devojčicu koja se igra u bazenu; usual route – četiri lutke spojene kao propelerski perpetuum mobile, dok objekat waiting area prikazuje jednu praznu stolicu u prozorskom ragastovu.
Do pre dve nedelje, moram priznati, nisam mnogo obraćao pažnju na saobraćajne znake. Jaywalking mi je bio omiljena zabava… A onda me je jedan uniformisani gospodin naterao da promenim zabavu. Sada gledam semafore i „uživam“ u izgubljenom vremenu. Iako postoji desetak različitih vrsta semafora u Beogradu, to nisu preterano zanimljivi objekti. Semaforska signalizacija, kao i svaki drugi oficijalni sistem, šalje poruke od nepromenljivih znakova. Onda pogled odluta ka reklamnim plakatima i panoima, neoficijalnim sistemima znakova. Negde na sredini između ova dva sistema nalazi se sistem znakova Signposts Lane Vasiljević.
Signposts, dakle, imaju hibridnu formu saobraćajnih/reklamnih znakova, a bave se temama joy, usual route i waiting area. Kako objašnjava umetnica, pomenuti radovi su „segment većeg projekta koji će, osim njih, sadržavati i sledeće teme – local color / isolation / modern living / timeless / flux / entropy / tacit agreement / madness / daydream / loneliness / backlash / travelogue… Oni su makete za buduće ‘znakove’ koji bi trebalo da stoje u javnom prostoru“.
Ferdinand de Sosir zasniva semiologiju kao „nauku koja proučava život znakova u društvenom životu“. U objektima Lane Vasiljević, uz društvene, i lingvistički kodovi predstavljaju smernicu kojom se kreće autorka. U vremenu sve težeg određenja identiteta, pomoću popularnih termina ona daje oznaku (tj. brand) osećanjima, definiše pojedine pojmove kao markantne za karakteristične fenomene naše svakodnevice. Ako pretpostavimo da bilbordi, saobraćajni znaci i grafiti manifestno predstavljaju određene pojmove, Signposts Lane Vasiljević, kada bude izložen na otvorenom prostoru, vrlo lako može da se uklopi u pomenuti način komunikacije.
Nišvil džez festival ostao je bez podrške Ministarstva kulture i neće dobiti finansijska sredstva od države, saopštio je direktor tog festivala Ivan Blagojević. Organizatori Nišvila su početkom godine podržali studentske proteste
Galerija Haos obeležila je 30 godina postojanja i isto toliko godina saradnje sa Francuskom, izložbom u Francuskom institutu
Zbirka eseja Gojka Božovića „Negde između epoha“ otkriva da je srpska moderna proza unazad sedamdeset godina nastajala upravo na društvenim i epohalnim granicama
Ukrali su nam vojsku, ukrali su nam emociju, rekao je Aleksandar Radić komentarišući najnoviju vojnu paradu u Beogradu, i setio se dokumentarnog filma „Parada“ Dušana Makavejeva iz vremena kad je svega toga bilo
Sa dve nagrade, za Vesnu Smiljanić Rangelov i Luku Tilingera, izdavačka kuća „Službeni glasnik“ pobednik je ovogodišnjeg izbora za nagradu „Neven“
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
