U vreme kad država od kulture oduzima i ono malo novca koje joj je dodelila, ministar Nikola Selaković najavljuje osnivanje Festivala patriotske pesme
Ministarstvo kulture će od ove jeseni pokrenuti novi festival – srpske patriotske pesme, najavio je u nedelju ministar Nikola Selaković u Kladovu, gde je prisustvovao svečanom obeležavanju stogodišnjice osnivanja Udruženja Timočana i Krajinaca u Beogradu.
Osnivanje novog festivala kojim će se skrenuti pažnja na Kladovo i tvrđavu Fetislam, koja od kako je rekonstruisana nije adekvatno iskorišćena, svakako je dobra vest.
Međutim, nov festival dolazi u periodu kad su postojećim manifestacijama kulture smanjeni budžeti, na primer Bitefu i sličnim njemu, kad je Zrenjanin prestonica kulture ostala bez programa, kad su pozorišni repertoari, muzejski programi, izdavači i ostali koji u ovoj državi stvaraju kulturu desetkovani. Zato nije pogrešno pomisliti da će za festival u Kladovu biti novca prvenstveno zato što je namenjen patriotskoj pesmi, te se uklapa u cilj Ministarstva – podsticanje nacionalnog identiteta među narodom.
Ministar Selaković je objasnio da će festival biti u čast Đorđa Marinkovića koji je autor pesme „Tamo daleko“. Na taj način će se ispraviti istorijska nepravda prema Marinkoviću, rođenom u selu Korbovo kod Kladova, rekao je..
„Upravo njemu u čast, Ministarstvo kulture će od ove jeseni pokrenuti Festival srpske patriotske pesme u Kladovu, koje je u tvrđavi Fetislam dobilo možda najlepšu letnju scenu u Srbiji. Tamo ćemo iz svih srpskih zemalja i krajeva sabirati mlade ljude koji stvaraju, komponuju, pevaju i pišu srpsku rodoljubivu poeziju“, najavio je ministar Nikola Selaković.
Od tri knjige najnovijeg nobelovca za književnost koje su prevedene na srpski jezik, u knjižarama je dostupna samo jedna „Ide svet“. Laslo Krasnahorkai je dolazio u Srbiju i kao gost nekoliko festivala
Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost Laslo Krasnahorkai je poznat po svojim dugim, vijugavim rečenicama, distopijskim i melanholičnim temama
Znam da me dio ljudi politički ne voli zbog mog novinarstva, pa se to s ovom knjigom sigurno neće promijeniti ni nabolje ni nagore. Jedan ekstremni desni nedeljnik prošlog je tjedna objavio naslovnicu sa slikama nas sedam i naslovom: “Sedam novinara batinaša”. Nekako ne vjerujem da jedna knjiga može to puno promijeniti. Ali – imam svoju publiku, i novinsku i knjišku. Knjiga se u Hrvatskoj izvrsno prodaje, što znači da dio ljudi ima potrebu za ovakvim usložnjavanjem stvari
Zdenino najbolje djelo je roman Glupača, u kojem ima autobiografskih elemenata i koji je postao kultnom knjigom mnogih čeških generacija, kako onih u egzilu tako i u domovini, jer se knjiga raznim podzemnim kanalima masovno krijumčarila u Čehoslovačku. Glupača se danas smatra jednom od temeljnih knjiga češke kulture i spada među najbolja prozna ostvarenja češke literature dvadesetog stoljeća
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
