Ovih dana na Televiziji Pink je spektakularno najavljen povratak Istine u Srbiju. Taj povratak će se navodno odigrati na televiziji, u šou-programu dramatičnog naslova – „Trenutak istine„. Nakon dve emitovane epizode možemo već osetiti efekte tog povratka Istine, pa hajde da podelimo iskustva i simptome. Emisija je imala odličnu medijsku pripremu, što je bilo očekivano, ako uzmemo u obzir činjenicu da je voditeljka emisije, Tatjana Vojtehovski, ujedno i PR osoba kompanije Pink. Neobično je važno bilo najaviti ko će to otkriti pred publikom detalje o svojoj intimi, a još važnije je ono što nismo videli – posledice ove iskrenosti. „Trenutak istine“ je osim dramatičnog šou-programa prvi primer post-TV marketinga, jer ukoliko neko prizna da je varao supružnika (ili je maštao o tome), mi moramo da saznamo šta je bilo posle emisije. Televizija tako deluje kao eksplozija sa produženim dejstvom na živote aktera i gledalaca. Ovaj detalj je odlična metafora Srbije u aferama, gde već uočavamo zakonomernost – prvo, Velja nešto lupi u Skupštini, onda javnost reaguje, onda gospođa Filipovski/veniš vadi fleke, onda Velja skrušeno objasni šta je u stvari mislio, a na kraju mu pozli pa ne dođe u školu kad je kontrolni. Ovakav izliv istine sa govornice Skupštine džentlmenski je izdržao gospodin Rasim Ljajić, koji je posetio bolesnog druga u Urgentnom centru. Rasim isp’o car – trenutak istine!
Što se istine tiče, u emisiji će vas voditeljka pitati samo ono što znate, dakle ne možete da ispadnete glupi na televiziji, već samo neverovatno iskreni ili alavi na pare. Istina se dakle plaća, ali pitam se samo da li smo zaista želeli da saznamo zašto je gospođa Y rodila troje vanbračne dece sa gospodinom X iz Rume. Ono što bi nas moralo uzbuditi jeste njena unutrašnja dilema da l’ će da nam za pare otkrije nešto od svog prljavog veša. Kada smo bili klinci, igrali smo se „zadavanja – šta bi uradio za ogromne pare“? Tada nam je ta ogromna cifra bila milion (prvo dinara, posle dolara), a kasnije je nagrada postala mnogo realnija – 100 maraka. Iza ovog začikavanja stoji utilitaristička teorija da sve ima cenu – samo je pitanje trenutka i vrednosti. Znate ono, da li bi se za 100 evra poljubila pre sa Borom Đorđevićem ili sa Acom Lukasom? Ako neće, da li bi za 1000 evrića, šta ima veze, zažmuriš, cokiš i posle brojiš pare. A nećeš, dobro a za 10.000 evra, to je već lep autić, jedan poljupčić i posle se voziš. Naravno, uvek ima neko ko bi se ljubio/la i za džabe. Istina se, dakle, plaća, to je surova istina koja je stigla u Srbiju. Svedoci na suđenjima pod zakletvom, zaštićeni svedoci, očevici, slučajni prolaznici, lekari, pacijenti, carinici, učesnici u saobraćaju, panduri, vinovnici prekršaja – svi će vam oni reći Svetu Istinu, ali prvo lovu na sunce.
„Trenutak istine“ zato u Srbiji ima pionirsku ulogu da utvrdi barem provizorni sistem vrednosti, metrički sistem naše iskrenosti izražen u novcu. Postavlja se pitanje da li istinu treba vezati (poput kredita, jer ona to ponekad jeste) za neku čvrstu valutu – evro, švajcarac ili možda jen? Evo, nije trebalo da prođe mnogo vremena, a Istina je isplivala u javnost i to u materijalnom obliku. Članovi RIK-a su (bez obzira na partijsku pripadnost) svoj honorarni rad naplaćivali i do 2,5 miliona dinara godišnje. Među njima su sudije, ministarke, žene i sestre poslanika i poslanica, a na sajtu RIK-a možete pročitati haiku izveštaje sa sednica, pokušajte, reč je o kratkim i jezgrovitim sednicama od nekoliko minuta, kao da su održane na Sutjesci 1943. pod naletima neprijateljskih aviona. Sretnu se, dogovore u malo reči i raziđu bogatiji za jedno iskustvo i par desetaka hiljada dinara. Po podne opet. Ko kaže da su naše institucije neefikasne, da su sednice Skupštine bar nalik na sednice RIK-a, mi bismo, dragi moji, već bili u EU. Međutim, neki od članova su neprekidno imali moralne dileme, pa kada su cifre dospele u javnost, usledile su kolektivne ostavke na članstvo u RIK-u. Za 2,5 miliona u „Trenutku istine“ morali biste da otkrijete bar dve švaleracije, jednu krađu, jedno vanbračno dete i masturbaciju na poslu u toku radnog vremena. Ako vam se poređenje čini neumesnim, sačekajte još par epizoda, pa ćemo svi skupa saznati da Istina o prljavom vešu nema granice. U Hrvatsku je, verovali ili ne, „Trenutak istine“ stigao pre neku sezonu i oni se već bave pomenutim temama. Takođe, građani su se već zasitili Istine pa se potpisuju inicijative za prestanak emitovanja ovog programa. Izgleda da ponekad, uprkos parama, jednostavno ne znamo šta da radimo sa tolikom Istinom.
