Od četvrtka do nedelje održaće se Festival javne istorije u organizaciji Centra za primenjenu istoriju na temu otpora. Festival počinje izložbom fotografija nastalih kao deo trogodišnjeg istraživanja Centra za primenjenu istoriju o obeleženim i neobeleženim mestima sećanja u 15 lokalnih zajednica u Srbiji
„Sećanje na otpor, sećanje kao otpor” naslov je trećeg Festivala javne istorije koji će se održati od četvrtka (20. juna) do nedelje (23. juna) u prostoriji „Miljenko Dereta”.
Tema ovogodišnjeg Festivala je otpor – otpor politikama koje prekrajaju i brišu prošlost, pokušavajući na taj način da osiguraju sopstveni politički legitimitet u današnjici.
Festival otvara izložba fotografija autora Nedžada Horozovića, nastalih kao deo trogodišnjeg istraživanja Centra za primenjenu istoriju o obeleženim i neobeleženim mestima sećanja u 15 lokalnih zajednica u Srbiji. Istraživanja – kao i fotografije – predstavljaju pamćenje i zaboravljanje prošlosti u ovim zajednicama, posebno one koja se odnosi na socijalistički i period devedesetih. Koji događaji i ličnosti su deo ovog sećanja, kako se pamte? Šta i ko je prepušten zaboravu i zbog čega?
Program se nastavlja javnim vođenjem „Borbe na Košarama kao mesto sećanja i proizvodnje herojskog mita?“
Kroz razgovor o spomenicima kao jednom od vidova materijalizacije zvaničnih politika, tokom ovog vođenja otvoriće se pitanja koje slike prošlosti se putem državnih politika sećanja promovišu kao poželjne, koja je funkcija takvih interpretacija prošlosti, šta je iz njih izostavljeno i šta nam to govori od današnjici.
Drugi dan Festivala predstavlja mogućnosti učenja iz prošlosti, bez njenog prekrajanja ili zaboravljanja. U subotu (22.06.) program počinje javnim vođenjem “Pravo na dom – Sto godina borbe za krov nad glavom u Beogradu”, a u nedelju će se održati interaktivna radionica „Svakodnevnica u Beogradu devedesetih.“
Festival se zatvara predstavljanjem knjige „Kartografija otpora: Zagreb 1941.-1945”.
Otvaranje festivala biće u četvrtak u 18 časova, a detaljan program možete pogledati na ovom linku.
Bijeljina planira restauraciju zapuštene nemačke Evangelističke crkve, dajući tako primer drugima u regionu kako se štiti kulturna baština i ako pripada narodu koji više tu ne živi
Mislim da je Generalštab nešto što bi trebalo da nas ujedini, jer to je posao za sve - kaže Ćuta povodom inicijative da se sudbina ovog kulturnog dobra odluči referendumom
Reflektor je regionalni festival društveno angažovanog pozorišnog izraza, , prestavlja pet predstava o temama rata i mira, odgovarajući na pitanje da li nam je Dejtonski sporazum doneo mir
Ovogodišnji Dan Narodnog pozorišta se obeležava kao ni jedan prethodni, bez umetnika na sceni i publike u gledalištu - kažu umetnici. Pa šta – kaže Uprava njihovog pozorišta. Skupština svih Srba u rasejanju im poručuje: sa kulturom izlazimo pred istoriju
Zaposleni u Republičkom i Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture odbijaju da se povinuju zahtevima leks specijalisa i izbrišu kompleks Generalštaba iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara Republike Srbije, iako im se preti otkazima. Osim baštine brane i integritet svojih institucija i svoju struku
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
