Festival autorskog filma 2024 (2)
Pet ne baš lakih komada
Naturalizam je prisutan kao zajednički sadržatelj u svih pet filmova o kojima će ovde biti reči
Novi „Mostovi“
Nakon duže pauze, nedavno je izašao novi dvobroj časopisa za prevodnu književnost „Mostovi“, koji izdaje Udruženje književnih prevodilaca Srbije. Ovaj dvobroj je uredila Drinka Gojković, koja je prevela i uvodni tekst „Razgovor u Kaputu“. U ovom tekstu Zigrid Vajgl, profesorka nemačke književnosti sa Ciriškog univerzita, Nikol Loro, profesorka istorije i antropologije antičke Grčke i direktorka pariske Ecole des Hautes Etudes en Sciences Sociales i Džil Noam, psihoanalitičar i profesor razvojne psihologije sa Harvarda vode razgovor na temu „O korisnosti zaborava“, uz pomoć moderatora Gabriela Mockina, profesora istorije, filozofije i nemačke književnosti na Jerusalimskom univerzitetu. Temat „Mostova“ je „Književnost u regionu“. Ljuljana Dirjan je priredila izbor iz savremene makedonske književnosti sa radovima Gorana Stefanovskog, Igora Isakovskog, Jovice Ivanovskog i Elizabete Šeleve (preveli Nenad Vujadinović i Duško Novaković), a Ana Ristović je priredila i prevela sa slovenačkog radove devetnaest savremenih slovenačkih pesnika i prozaista. Iz savremene bugarske književnosti Marija Joana Stojadinović je prevela tekstove Aleka Popova, Emilije Dvorjanove i Georgija Gospodinova, dok je Baškim Šehu predstavnik savremene albanske književnosti, sa pričom koju je prevela Nailje Malja Imami. Prevodi klasične književnosti zastupljeni su sa tri Geteove pesme koje je preveo Branimir Živojinović, ali i sa zanimljivim izborom zapisa grčkih i latinskih nadgrobnih spomenika psima, koje je sa grčkog i latinskog preveo Sinan Gudžević. „Mostove“ zatvara esej Elizabet Kolbert – „U potrazi za Lorkom. Pismo iz Španije o ekshumacijama i bolnoj prošlosti“, koji je sa engleskog prevela Aleksandra Bajazetov-Vučen.
Naturalizam je prisutan kao zajednički sadržatelj u svih pet filmova o kojima će ovde biti reči
Film Susedna soba predstavlja novu fazu u karijeri sedamdesetpetogodišnjeg autora: u pitanju je njegov prvi dugometražni igrani film na engleskom jeziku i prvi film sa (uglavnom) nešpanskom glumačkom podelom
V13. Hronika suđenja teroristima, Emanuel Karer (Akademska knjiga, 2024)
Lusinda Vilijams je najveća kad se u maniru pripovedača dotakne one Amerike koju naslućujemo, zemlje u kojoj je sve daleko, pa i za najobičniji ljudski dodir moraš da pređeš čitavo prostranstvo, koje nekad može biti širine kuhinjskog stola, a nekad je veličine prerije. Ali, Lucinda Williams je veća i od najveće kad više ni to nije važno, nego je samo važno ko je na dohvat ruke i šta se dešava između dvoje, a njene pesme se vrte u tom vrtlogu koji često izbacuje i neke neželjene stvari. Poenta njenog izraza – da se s neželjenim stvarima neizbežno može živeti – daje epski ton svim pričama o malim ljudima koje je dosad ispričala
Dragan Ambrozić – Kantri danas, Lucinda Williams
(“Vreme” br. 662, 2003)
Premijera Pozorišta mladih „Hajduci“ postavlja razna pitanja koja se odnose na nepremostive razlike između sadašnje i Nušićeve generacije, pa i - da li smo stvorili svet u kome mladi ne pronalaze vrednosti zajedništva i solidarnosti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve