Da li Srbi zaista vole da čitaju?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izdavači Srbije su u 2022. godini (poslednji dostupan podatak) objavili 12.470 naslova.

To je sasvim zadovoljavajuća količina knjiga za državu od 6,6 miliona stanovnika od kojih je 38.000 potpuno nepismenih i još bar dva ili tri puta toliko elementarno pismenih (znaju da pročitaju ime ili da se potpišu, ali niti pišu niti čitaju). Takođe je i prigodan podatak koga treba pomenuti danas, povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava.

S obzirom da istraživanja o čitanosti i čitanju gotovo da ne postoje, moguće je samo zdravorazumski zaključiti da izdavači ne bi proizvodili toliko knjiga koliko proizvode da im se to ne isplati, ili da nisu sigurni da su knjige koje objavljuju potrebne. Plus, ne treba smetnuti s uma da se svako malo pojavi neki novi izdavač.

Posećenost Sajma knjiga takođe dokazuje da potreba za knjigom postoji: prošlog oktobra poseta je bila uobičajeno dobra -191.441 posetilac.

Biblioteke su svakako jedan od osnovnih parametara u ovoj priči. Prema najnovijim dostupnim podacima (2021. godina), u Srbiji ima 1.988 biblioteka, a one imaju 1.377,797 članova.

Obeležavanje širom Srbije

Sudeći po najavama, Svetski dan knjige i autorskih prava obeležavaju mnoge biblioteke u Srbiji i izdavači.

Na primer, u Pirotu je tamošnja Narodna biblioteka organizovala susret mališana i autorke Vesne Cvetanović, u leskovačkoj biblioteci je duplo niža članarina za nove čanove, u Gradskoj biblioteci Novog Sada takođe imaju popust, u Kraljevu organizuju izložbu  „Stara i retka knjiga u Crkvi u Brzanu”, gost izdavača „Kreativni centar“ je  poznata norveška autorka i ilustratorka Kristin Rušift, „Geopoetika“ promoviše tri nova naslova…

A među svima njima, i jedna stranka: Zeleno levi front pozvao je Beograđane u opštinu Palilula na proslavu uz muziku, druženje i poklanjanje knjiga. pod sloganom „Čitanje je zdravo!“.

U pozivu su istakli da su nedavno objavljeni rezultati PISA testiranja pokazali da Srbija, nažalost zaostaje za mnogim zemljama u oblasti obrazovanja, da je 11 odsto učenika gimnazija funkcionalno nepismeno kada je u pitanju čitanje, a da u trogodišnjim stručnim školama funkcionalna nepismenost dostiže i do 95 odsto.