Događanja naroda 1988–2000.
Povodom izložbe fotografija Nebojše Radosavljevića Rausa u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju prošle nedelje je promovisana i monografija njegovih radova pod nazivom Događanja naroda 1988–2002, objavljena u izdanju Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ iz Kragujevca. Raus spada u red naših najznačajnijih fotoreportera, čije fotografije objavljuju mnogi časopisi, između ostalih „Blic“, „Vreme“, „Reporter“, „Associated Press Agency“. Ova monografija je značajno i zanimljivo svedočanstvo o poslednjoj dekadi XX veka, iz ugla iskusnog fotografa koji je u svoj objektiv hvatao slike jednog izopačenog i ružnog vremena koje je obeležilo naše živote.
Beogradski književni časopis
Taman kad je nova serija književnog časopisa „Književnost“ sa dva broja, koja je potpisalo novo urednivštvo sa iskusnim Milovanom Marčetićem na čelu, posle dugo vremena konačno nagovestila pojavu jednog relevantnog i zanimljivog književnog magazina, novo rukovodstvo Prosvete, izdavača „Književnosti,“ postavilo je sredinom juna novog glavnog urednika, i stvar vratilo na početak. Nakon toga Marčetić sa saradnicima osniva Književno društvo Hiperboreja, i manufakturno, bez ičije pomoći i podrške, pokreće „Beogradski književni časopis“, kojim nastavlja tamo gde je „Književnost“ pod njegovim uredništvom stala. Prvi broj „Beogradskog književnog časopisa“ upravo se pojavio, i moguće ga je naći u boljim beogradskim knjižarama po ceni od 300 dinara. Broj otvara izbor pesama Ane Ristović, nastavlja se pesmama Danice Vukićević i Danice Pavlović, i pričama Radovana Belog Markovića, Jovice Aćina i Srđana Papića. U rubrici namenjenoj prevodnoj književnosti nalazi se jedno poglavlje slavnog Muzilovog Čoveka bez osobina u prevodu Branimira Živojinovića, čije integralno izdanje se očekuje, zatim delovi Knjige nespokoja Fernanda Pesoe, priča Antonija Munjosa Moline, i pesme Harolda Pintera, Daneta Zajca i ruske pesnikinje Jelene Švarc. Rubrika „Beogradski svemir“ bavi se temom Beograda u delima srpskih pisaca, i u njoj su zastupljeni zapisi o Beogradu od Miloša Crnjanskog, Ive Andrića, Stojana Novakovića do Davida Albaharija, Nemanje Mitrovića i Daniela Kovača. Naročitu poslasticu predstavljaju dosad neobjavljen tekst Stanislava Vinavera „Nedelja u zoološkom vrtu“ i Nušićev tekst „Regulacija, nivelacija, kanalizacija“. O Andriću pišu Ivo Tartalja, Siniša Paunović i Muharem Bazdulj, o Svetozaru Petroviću Miodrag Loma, a Edvard Said o Erihu Auerbahu. Pored redovnih književnih kritika aktuelnih izdanja, tu je i rubrika „Književni zanimator“, čiji su junaci protagonisti savremene književne čaršije. Broj je ilustrovan fotografijama Gorana Milića. Vrlo dobro.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Ako se akcije brzopoteznog postavljanja barikada i blokada istovremeno na mnogo lokacija i povlačenja kada dođe policija nastave, režim je nagrabusio
Nikad se još nije desila istovremena blokada svih većih gradova u zemlji za puka dva sata. Sada jeste. Studenti i građani tu neće stati, jer osim otpora nemaju drugog izbora. Kako će teći narodno blokiranje Srbije i što se dalje može očekivati
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
