SCENA

Nagrada kritičaru „Vremena“ Ivanu Medenici

Predstava Jegorov put u produkciji Grada teatra iz Budve ostvarila je pravi trijumf na upravo završenom Sterijinom pozorju. Osim što je Jegorov put proglašen za najbolju predstavu, autor teksta i ujedno režiser Vida Ognjenović dobila je od ovogodišnjeg žirija i Sterijinu nagradu za najbolji tekst savremene drame za Jegorov put, kao i za režiju komada. Sterijina nagrada za glumu pripala je Svetozaru Cvetkoviću za ulogu Oca Jegora i Nenadu Jezdiću za ulogu Lazara, Geroslavu Zariću za scenografiju, Ljiljani Dragović za kostim, a Isidori Žebeljan za scensku muziku u predstavi Jegorov put.

Sterijina nagrada za novinsku pozorišnu kritiku o predstavama prikazanim u takmičarskom delu Pozorja na prošlogodišnjim 45. igrama pripala je pozorišnom kritičaru „Vremena“Ivanu Medenici za tekst kritike Slučaj Maksima Crnojevića o predstavi Maksim Crnojević Laze Kostića, koju je na scenu Narodnog pozorišta iz Beograda postavio Nikita Milivojević.

Dolazi Damo Suzuki

Damo Suzuki, legendarni pevač sastava Can, nastupa sa svojom novom grupom Network, u Beogradu, 15. juna u Barutani, sa početkom u 22.00. Predgrupa je mladi beogradska post-rok sastav Fonograf. Grupa Can se u svim muzičkim enciklopedijama pominje kao jedan od najuticajnijih umetničkih sastava u istoriji roka, uz Velvet Underground i Franka Zappu. Ova nemačka postava sačinjena od klasično obrazovanih muzičara, Stockhausenovih studenata, znatno je proširila ekspresivnu moć rokenrola šezdesetih i sedamdesetih godina, unoseći u njega elemente preuzete iz avangardne umetničke prakse. Can će ostati upamćeni kao inovatori koji su prvi s uspehom upotrebljavali danas neizostavna sredstva i tehnike pri pravljenju muzike, kao što su elektronski instrumenti, ritam mašine, nasnimavanje zvuka i „semplovanje“, te korišćenje „nađenih zvukova“ iz prirode. Inspiraciju su nalazili kako u urbanoj okolini tadašnje Zapadne Nemačke tako i etničkim zvucima poreklom iz Afrike i sa Dalekog istoka, čime su predvideli i savremenu tendenciju okretnja ka izvornoj muzici (world music).

Tito & Tarantula u Beogradu

Posle serije odličnih koncerata vodećih domaćih rokera, u nedelju 17. juna u bašti SKC-a gostuje američki rok sastav Tito i Tarantula.

Vođa grupe Tito Larriva poreklom je iz Meksika, ali je veži deo života proveo u El Pasu (Teksas) i Los Anđelesu. Osamdesetih godina predvodi pank grupe The Plugz i The Cruzados, a sastav Tito & Tarantula osniva 1992. godine, sa gitaristom Peterom Atanasoffom. Prvobitno su se zvali Tito & Friends.

Sredinom devedesetih Tito upoznaje reditelja Roberta Rodrigeza koji mu je (dobro procenjujući njegove glumačke aspiracije) ponudio ulogu u filmu „Desperado“ i na soundtrack uvrstio tri pesme benda. S obzirom na to da je u isto vreme Rodrigez planirao (s Quentinom Tarantinom) „Od sumraka do svitanja“, scenario je doživeo male izmene da bi se Tito & Tarantula našli uz rame sa Georgeom Clooneijem, Harvejem Kaitelom i samim Tarantinom. Film je odlično prošao u bioskopima, a bend stekao veliku popularnost. Na tragu tog iskustva, Tito nastavlja da bude aktivan i kao glumac i kao autor filmske muzike („Repo Man“). Kao glumac, viđen je u filmovima „Samo malo bezopasnog seksa“ (u društvu Alison Eastwood) i „Hotel od milion dolara“ Wima Wendersa. Zanimljivo, 1982. godine radio je soundtrack i za porno film „New Wave Hookers“ s Tracy Lords u glavnoj ulozi.

Tito & Tarantula objavili su tri albuma – „Tarantism“ (1997), „Hungry Sally & Other Killer Lullabies“ (1999) i „Little Bitch“ (2000). Važe za izuzetno dinamičan bend uživo, što će u nedelju prvi put demonstrirati pred Beograđanima.

V.P.