Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Vilem u Beogradu
U prostoru beogradske galerije Remont, od 5. do 13. jula biće postavljena izložba stripova i karikatura čiji je autor poznat pod imenom Vilem (Willem), i koji predstavlja jednog od najznačajnijih autora, aktivnih na francuskoj sceni već nekoliko decenija. Uprkos svom crnohumornom stilu i britkoj političkoj satiri, Vilem potiče iz ruralnog i konzervativnog kraja Holandije, a odmah nakon što se doselio u Pariz, krajem šezdesetih, počinje da objavljuje za (danas već) legendarne časopise „Hara Kiri“ i „Charlie“. Vilem je autor četrdesetak zbirki stripova i karikatura, a počev od kraja sedamdesetih njegove ilustracije se redovno pojavljuju u „Liberasionu“, jednom od najznačajnijih nacionalnih dnevnika.
Pored izbora iz strip produkcije ovog autora, izložba u Remontu je zanimljiva i zbog „grafičkih komentara“ nastalih tokom trajanja krize u Jugoslaviji, od izbijanja građanskog rata do vremena nakon sloma Miloševića. Pored susreta sa ovdašnjom publikom (5. jul u 19h), Vilem će provesti nekoliko dana u Beogradu, gde će raditi na ilustrovanoj storiji koja će zabeležiti njegove utiske tokom boravka u našoj zemlji.
Muški film
Džon Kenedi obavešten je 16. oktobra 1962. godine da Sovjetski Savez na Kubi postavlja nuklearno oružje koje može da uništi sve velike gradove u SAD. Tako je počela „kubanska kriza“, tema najnovijeg filma Kevina Kostnera (producent i glavna uloga) 13 dana koji se zahvaljujući distributeru Tak od 6. jula prikazuje i kod nas.
Osim teme, zatim zanimljive teze da je obično piskaralo u Beloj kući Kenet O Donel bio najvažnija figura u rešavanju „kubanske krize“, i naravno osim protagoniste, film 13 dana čini atraktivnim i priča o četvorodnevnoj poseti Kostnera Kubi u gostima kod predsednika Fidela Kastra, što se pre toga nije desilo nijednoj američkoj filmskoj ekipi. Poseti nije imala mnogo veze sa tradicionalnom holivudskom promocijom i profitom, već sa pokušajem uspostavljanja političkog dijaloga i eventualne saradnje na kulturnom nivou. „Pored mene je sedeo čovek koji je direktan učesnik ‘kubanske krize’ i sada ju je ponovo preživeo. Sa Kastrom smo razgovarali o osnovnim temama filma, a to su donošenje odluka o kriznim situacijama, narastajuća opasnost od nuklearnog naoružanja u svetu i o važnosti predsedničkih odluka“, rekao je Kostner.
U SAD-u, film 13 dana već je zaradio više od polovine uložnih 70 miliona dolara, a ostatak se očekuje od distribucije u svetu. Film je izazvao rasprave o rešenju „kubanske krize“ (predsednik Kenedi odupro se Pentagonu koji se zalagao za invaziju na Kubu, što bi isprovociralo napad Rusa na Evropu, dakle treći svetski rat, pa se rešenje ove krize smatra vrhuncem diplomatije), prikazivan je na specijalnim projekcijama učesnicima događaja. Predsedniku Bušu je ovo bio prvi film koji je gledao u Beloj kući, predsednik Kastro ga je prikazao Đian Ce Minu, predsedniku kineske vlade, a u maju su ga videli i Rusi. Kritika ga hvali i naziva „muškim filmom“.
S.Ć.
Pisci na Litkonu
U glavnom gradu Bosansko-hercegovačke Federacije održan je od 22. do 24. juna Drugi fizički kongres Literarnog konzorcija (Litkon) na kome su učestvovali pisci iz država nastalih raspadom „es-ef-er-jot“, Poljske i Velike Britanije. Litkon je organizacija za širenje književne aktivnosti na mreži i mreža za elektronsku distribuciju književnih tekstova mladih autora iz različitih zemalja bivše Jugoslavije. Na Drugom fizičkom kongresu Litkona okupili su se književnici, književni teoretičari i kulturni aktivisti iz Makedonije, Hrvatske, Jugoslavije i Bosne i Hercegovine (oba entiteta), a kao gosti učestvovali su i pisci iz Poljske i Velike Britanije. U promomaterijalu za Kongres piše: „To je susret izvan uštogljenih i impotentnih ‘oficijelnih književnih struktura – krugova’. Prilika da mlađi autori i aktivisti (sada stacionirani u ‘različitim književnim miljeima’) stvaraju jedinstvenu mrežu u ovom dijelu Europe. Prilika da se povežu u kreiranju potpuno neovisne književne zajednice otvorene za sve miljenike lijepe riječi.“ (Pogledati sajt: www.attack.hr/litkon) Prvi Fizički kongres održan je u Zagrebu u januaru ove godine, jer su projekat Literarnog konzorcija i pokrenuli književni časopisi „Libra Libera“ i „Autonomna tvornica kulture“ iz Zagreba. Iz Hrvatske su došli: Sven Cvek, Boris Koroman, Andrea Pisac, Sestra Bronte – Tatjana Ivanovna Tomić, Bojan Žižović, Radenko Vadanjal i Snežana Žabić. U ime domaćina na Kongresu su učestvovali: Mehmed Begić, Nedim Ćišić, Marko Tomaš, Ranko tK. Milanović – Blank, Elvir Šahić, Igor Banjac, Aleksandra Čvorović, Dea Vidović i Dinko Delić. Jugoslaviju (bez Crne Gore) su predstavljali Ivan Pravdić i Srđan V. Tešin; iz Poljske je došao Lukasz Szopa, a iz Velike Britanije Dominic Hipkins. Po raznovrsnosti gradova „Liga mladih književnih šampiona“ izgleda ovako: Zagreb, Pula, Pazin, Vukovar, Bjelovar, Sarajevo, Mostar, Tuzla, Banja Luka, Beograd, Kikinda, Tychy (Poljska) i Lancashire (Engleska).
Učesnici Litkona nastupali su dva puta: u knjižari Buybook i Ledenoj dvorani Skenderija u kafeu Sttela. U Buybooku su predstavljeni novi brojevi časopisa koji izlaze diljem bivše es-ef-er-jot: „Album“ iz Sarajeva o kojem je govorio urednik časopisa Ranko tK. Milanović – Blank, „Kolaps„, časopis za urbane spavače i „Iza“ iz Mostara o kojima su pričali Marko Tomaš, Mehmed Begić i Nedim Ćišić, „Libra Libera„, književni časopis iz Zagreba, predstavili su Sven Cvek i Boris Koroman, Ivan Pravdić predstavio je izdavačku delatnost SKC-a, a Srđan V. Tešin je govorio o časopisu“Severni bunker„. (U Buybooku se mogu pronaći knjige pisaca iz Srbije, što ćirilična izdanja što latinična; a od izdavača zastupljeni su Clio, Stubovi kulture, Gradac, Samizdat Free B92 i drugi…) Takođe, iste večeri predstavljene su i dve knjige: „Odsuća“ Andree Pisac, prozne spisateljice iz Zagreba i zajednička zbirka pesnika iz Mostara „Tri puta trideset tri jednako„. U Stteli se, malo je reći – događalo sledeće: poetry, acting, singing & Techno Experimental Sound System (live), a nastupili su: Snežana Žabić na gitari kao Trejsi Čepmen, Sestre Bronte (Tanja Tomić + Ivan Pravdić u ulozi nedostajuće druge Sestre), „Album„, „Ambrosia“ i „Kolaps„, Radenko Vadanjel iz Pazina čitao je svoju neobjavljenu prozu, a Bojan Žižović je izgovorio deo „drame“ koja govori o životu dvojice pijanaca u Puli (zaključak: teže je naručiti pivo nego rešiti kvadraturu kruga). Treći Fizički kongres biće održan početkom septembra na Visu (Hrvatska), a četvrti početkom novembra u Kikindi.
S. T.
Ponovo 4 hero
Brilijantna DJ ekipa koja je prošle godine otvorila uši Beograda za drum and bass zvuk – 4 hero – dolazi ponovo u ovaj grad, u jedinstveni ambijent Barutane na Kalemegdanu, u ponedeljak, 9 jula. Naravno, 4 hero i live act Nubian Mindz, (svi iz izdavačke kuce Reinforced Records) biće gosti naše zemlje više dana, poševši od nastupa na Exitu, u Novom Sadu dva dana ranije. Ovog puta očekuje nas postava proširenog formata (čak tri DJ i jedan MC), sto znači da ćemo – kao retko kada – imati priliku da vidimo i čujemo jednu od ključnih muzičkih snaga londonske klupske scene u njenom punom sjaju.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve