Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Venecijanski filmski festival
Makedonski režiser Milčo Mančevski, čiji je film Prašina otvorio 58. međunarodni filmski festival u Veneciji, odbio je na konferenciji za novinare da govori o „odgovornosti Evrope i Zapada“ za zbivanja u njegovoj domovini. Mančevski je objasnio da se njegov film „ne bavi savremenim događajima“ i da je napisan odavno. Režiser je za Prašinu rekao da je „otomanski vestern“ ili „istern“, i dodao da bi se mogao nazvati i balkanskim ili makedonskim vesternom. Priča filma počinje u današnje vreme u Njujorku, napadom na jednu staricu, i nastavlja se pričom iz prošlosti, iz vremena Divljeg zapada 1900. Dva brata kauboja iz Oklahome, zaljubljena u istu ženu, završavaju kao plaćenici u Makedoniji, na početku 20. veka na Balkanu. Mančevski je još rekao da je imao sreće što je snimanje filma u Makedoniji završio prošle godine, dok su prilike to dozvoljavale.
On je dodao da bi snimanje počelo ranije da nije bilo NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. „Ironija je da ranije nismo mogli da počnemo snimanje zbog bombardovanja Srbije 1999. A sadašnja situacija (u Makedoniji) onemogućila bi (snimanje) ove godine“, rekao je producent Kris Oti. Debitantski film Mačevskog Pre kiše, osvojio je 1994. Zlatnog lava na Mostri u Veneciji.
Kunce u Gete institutu
Rajner Kunce, dobitnik evropske nagrade za poeziju KOV-a, održao je u Gete institutu u Beogradu, na čiji je poziv i doputovao, predavanje na temu „Autonomija umetničkog dela“, nakon čega je upriličeno i književno veče posvećeno znamenitom nemačkom pesniku. Rajner Kunce je poznat domaćim čitaocima po knjigama Šifra lirika (1996) i Čaj od jasmina – izbor pesama (1998), koje je objavila Književna opština Vršac. Šifra lirika donosi izvode iz policijskog dosijea koji je nemačka obaveštajna služba vodila godinama o njemu, a zbirka pesama, nagrađena u Vršcu, obuhvata izvod iz svih dosadašnjih knjiga ovog uglednog nemačkog pisca kome su pripale prestižne nagrade „Georg Bihner“ i „Georg Trakl“. U KOV-u najavljuju prozno delo Čudesne godine i njegov treći dolazak, u Vršac u oktobru.
Frankfurtski sajam knjiga
Frankfurtski sajam knjiga, 53. po redu, biće otvoren 9. oktobra, saopštio je portparol sajma. Sajam će otvoriti nemački kancelar Gerhard Šreder i predsednik Grčke Konstantin Stefanopulos, pošto je Grčka počasni gost ovogodišnje smotre izdavača. Prošle godine, na Frankfurtskom sajmu svoja izdanja predstavio je 6.791 izdavač. Sajam traje do 15. oktobra.
Igrom protiv nasilja
Pripreme projekta „Igrom protiv nasilja 2“ (Play Against Violence – PAV) koji je pokrenula Asocijacija nezavisnih teatara (ANET), počele su u Reksu.
U okviru tog projekta, svako od sedam pozorišta članica ANET-a (DAH teatar, Plavo pozorište, Ister teatar, Omen teatar, Objektivna drama, ERG status i Swan teatar) radi sa posebnom grupom mladih ljudi, koja bi trebalo da ostvari po jednu predstavu.
Završetak se očekuje u oktobru, nakon čega bi bili prikazani predstave i video materijal procesa rada.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve