Kalokagarti u „Zabavniku“
Strip Kalokagarti crtača Milana Jovanovića i scenariste Đorđa Milosavljevića (inače scenariste i reditelja niza filmova snimljenih protekle decenije – Točkovi, Mehanizam, Apsolutnih sto, Tri palme za dve bitange i ribicu…) prvi put je objavljen 1994 godine, u crno-belom albumskom izdanju beogradskog Orbisa. Radilo se o istorijskom stripu, smeštenom u Vizantiju Justinijanovog doba, čime je Kalokagarti postao prvi pokušaj stripovskog oslikavanja Zapadnog rimskog carstva do tada nepoznatog prostora za strip maštare, a kao motiv za priču poslužio je rani pokušaj „industrijske špijunaže“, odnosno krijumčarenje svilene bube iz Kine u Evropu, slučaj koji je pribeležio Vasilije Ostrogorski u svojoj Istoriji Vizantije. Ovaj istorijski okvir za Milosavljevića i Jovanovića predstavljaće samo osnovu za pričanje priče o putovanju i traganju za identitetom. Ambiciozno zamišljen, objavljeni strip album trebalo je da bude tek prvi deo zamišljenog serijala od pet nastavaka. Pet godina po njegovom objavljivanju nastao je i drugi deo zamišljenog serijala, koji će ovdašnji čitaoci uskoro moći da prate na stranicama „Politikinog zabavnika“, koji je upravo počeo sa objavljivanjem kolorisane verzije prvog dela stripa. Drugi deo Kalokagartija je i narativno i grafički mnogo ubedljiviji i uzbudljiviji od prvog, u kojem je dat tek ambijent i začetak avanture koja će uslediti. Objavljivanjem Kalokagartija „Politikin zabavnik“ čini značajan pomak u ustanovljavanju domaćeg mejnstrim stripa u ovdašnjoj periodici, što je gest dostojan pažnje.
Ex–yu u Lisu
Knjižara galerija Lis u Parizu, koja promoviše umetnost i književnost zemalja proizašlih iz bivše jugoslovenske federacije, obeležila je šestu godišnjicu postojanja i delovanja koncertom klasične muzike u interpretaciji mladih muzičara poreklom s raznih prostora bivše Jugoslavije. Povodom šeste godišnjice galerije knjižare Lis brojnim zvanicama obratila se Enisa Aličehić, osnivač. Od osnivanja 1996. godine, u Lisu je održano 155 različitih kulturnih manifestacija, na kojima su učestvovali slikari, pisci, muzičari, sineasti, fotografi i novinari s prostora bivše Jugoslavije. Svečanost u Lisu održana je u ambijentu izložbe slika i crteža Harite Vibrands, poreklom iz Makedonije.
Dva meseca za crnogorske pirate
Poslovno udruženje filmskih distributera Jugoslavije (FDJ) saopštilo je nedavno da je odlučilo da nastavi prikazivanje filmova u bioskopima u Crnoj Gori još dva meseca, u očekivanju da se u toj republici pokaže jasna „politička volja da se reši problem piraterije“.
FDJ je prethodno najavio da će od 1. marta obustaviti distribuciju filmova u Crnoj Gori iz ekonomskih razloga, zbog nemogućih uslova poslovanja, odnosno, vrlo raširene video i televizijske piraterije. O tome su zvanično obavešteni najviši organi vlasti u Podgorici, uz podsećanje da su nadležni u Srbiji već preduzeli oštre mere za legalizaciju tržišta.
U novom pismu ministru kulture Crne Gore Branimiru Popoviću kaže se da je Upravni odbor FDJ zaključio da „izađe u susret njegovoj molbi“ da produži prikazivanje filmova. „Istovremeno, odlučeno je da se s posebnom pažnjom prate aktivnosti Vlade Republike Crne Gore vezane za hitno zaustavljanje svih vidova piraterije filmskog sadržaja“, dodaje se u pismu.
„Ukoliko do 1. maja ne budu vidljivi makar i početni rezultati na ovom planu, zvanično vas obaveštavamo da se od pomenutog datuma filmovi neće isporučivati bioskopima u Crnoj Gori“, upozorio je FDJ Popovića.
„Pjer“ Prokopljeviću
Karikaturista iz Zemuna Jovan Prokopljević dobitnik je ovogodišnje nagrade „Večernjih novosti“ za najbolju jugoslovensku karikaturu Pjer 2001. Prokopljević je nagradu Pjer osvojio i 1994. godine. Srebrnu plaketu Pjer 2001 dobio je Vlado Volaš, takođe iz Zemuna, a treća nagrada, bronzana plaketa, pripala je Dušanu Vukojevu iz Novog Sada.
FDJ je ukazao da su „dva meseca i više nego dovoljna za sagledavanje da li postoji politička volja u Crnoj Gori da se reši problem piraterije“.