Festival Slavija 2002
Međunarodni pozorišni festival Slavija 2002, na kojem će do 16. marta biti izvedeno više od deset predstava sa prostora bivše Jugoslavije, počeo je u subotu u pozorištu Slavija u Beogradu monodramom Čovek na četiri noge sarajevskog dramskog umetnika Josipa Pejakovića. Sinoć je u pozorištu Slavija predstavljena i knjiga Prijatelj ga, kaže, više ne poznaje Radeta Šerbedžije. Do završetka festivala biće odigrane predstave Poslednja traka beogradskog glumca Ljube Tadića, Stolice sarajevskog SARTR-a koje je, prema tekstu Ežena Joneskoa, režirao Gradimir Gojer, kao i Hasanaginica Ljubomira Simovića, u režiji Jagoša Markovića i izvođenju Narodnog pozorišta u Beogradu. Narodno pozorište „Bitolj“ iz Makedonije 13. marta izvešće predstavu Edit Pjaf u režiji Nataše Poplavske, a zatim će održati koncert. Beogradski glumac Petar Božović izvešće 14. marta komad Ja Petar Božović XIV, a narednog dana nastupiće banjalučko Narodno pozorište s predstavom Kokoška Nikolaja Koljade u režiji Luke Gvozdenovića, nakon čega će Goran Sultanović i prijatelji izvesti kabare Putuj Evropom.
Poslednjeg dana festivala, pozorište Slavija izvešće Damin Gambit Dušana Cvetića u režiji Jovice Pavića, a zatim će Zijah Sokolović, koji dolazi iz Beča, izvesti svoj Kabare i kabare!.
Kusturica ambasador UNICEF–a
Filmski reditelj Emir Kusturica inaugurisan je u ponedeljak u nacionalnog ambasadora UNICEF-a za Jugoslaviju. Kako je saopšteno na konferenciji za novinare, Kusturica će se svojom kreativnošću zalagati za prava deteta i mladih ljudi i doprineti aktivnostima te organizacije u Jugoslaviji. „Mislim da sam izabran jer je moj neuspeo pokušaj odrastanja registrovan u filmovima“, rekao je Kusturica na konferenciji za novinare. On je najavio da će ideje i akcije UNICEF-a pokušati da promoviše i pomogne kroz kratke filmove i vinjete koje će stvarati: „Postoje vrlo zanimljive priče gore po brdima koje mene privlače o deci koja još uvek pešače u školu po ne znam koliko kilometara. Postoje neke neorealističke teme koje me privlače, ne zbog toga što su moderne u svetu, nego zato što sam ja negde ostao u tom vremenu, koliko sklon deci i mladima toliko i njihovim nevoljama, odnosno svim snovima koji su sastavni deo njihovog života. Prema tome, naša funkcija, ili u vinjetama ili u filmićima, trebalo bi da se iscrpljuje u nečemu što je vrlo konkretno i što nas odvraća od onog na šta smo navikli, dakle zagledanost u večnost i neke apstraktne humane teme koje nas vode kroz život trebalo bi da se konkretizuju i da koliko-toliko pomognu i budu efikasne.“
Predstavnici UNICEF-a promovisali su i studiju „Hrabra mlada generacija“, koja bi kako je navedeno, mogla da posluži kao osnova da jugoslovenske vlasti izrade detaljnu politiku za mlade. Rukovodilac projekta za mlade u beogradskoj kancelariji UNICEF-a Jelena Zajedanović istakla je da studija sadrži niz preporuka kojima bi, kroz političku i socijalnu regulativu, život mladih trebalo da se poboljša.
IV Videodans festival
Na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta od 3. do 6. marta održan je IV Videodans festival tj. prezentacija vrhunske svetske igračko-koreografske video produkcije. Ove godine Beograd je prvi put bio uključen u takmičarski deo ovog 11. po redu međunarodnog festivala. Pored Sent Etjena (kategorija Videodans kreacija), Nice (Muzička kreacija), Njujorka (Dokumentarni program), i u Beogradu se od sada nominuju kandidati za najuži izbor (kategorija Snimak predstave) među kojima se u Parizu, na Svetski dan igre 29. aprila, odlučuje o dobitniku gran prija.
Međunarodni žiri koji je zasedao u Beogradu činili su: Milorad Mišković, Žanin Šara, Ditmar Sajfert, Futaba Ueki i Jovan Ćirilov. Među 90 takmičarskih radova odabrani su: Duende španskog koreografa Nača Duata, I want to fly Guangdonga iz Kine i A vis demolition Centra za nacionalni ples iz Avra u Francuskoj. Ekskluzivno na beogradskom festivalu izvedena je svetska premijera filma Alisija Markova, legenda, zatim film o Žanin Šara, kao i celovečernji omaži slavnim koreografima Jiržiju Kilijanu i Anđelinu Preljokaju.
Za vreme Videodans festivala u foajeu scene „Raša Plaović“ bile su izložene fotografije sa naših baleta autora Srđana Mihića.
I. M.
