img
Loader
Beograd, 20°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Scena

12. jun 2002, 18:48 Redakcija Vremena
Copied

Politička misao Žaka Deride

U Narodnoj biblioteci Srbije održan je skup s temom: „Dekonstrukcija i politika“ – Politička misao Žaka Deride. Na tribini su učestvovali Novica Milić, Milorad Belančić, Branko Romčević, Mile Savić, Ivan Milenković, Nenad Daković, Vladimir Milisavljević, Miško Šuvaković, a organizovali su je Treći program Radio Beograda i Narodna biblioteka Srbije. Derida je jedan od najuticajnijih i najkontroverznijih filozofa današnjice. S jedne strane, obožavan do neukusa, s druge, osporavan do gluposti, obrazovan u fenomenološkoj školi strogog mišljenja, uporni čitač Ničea i Hajdegera, Derida svojom dekonstrukcijom logocentrizma i etnocentrizma nastoji da tradicionalne načine mišljenja izmesti iz njihovih metafizičkih okvira i prenese na teren neopterećen shemama koje su ih ograničavala i uslovljavala. Deridina dekonstrukcija postala je nekom vrstom zaštitnog znaka svakog oblika otpora okoštalim i nasilnim strukturama moći, bilo da je reč o teoriji, politici, umetnosti ili filozofiji. Mislilac razlike, Derida pokušava da uspostavi ničim uslovljenu Drugost, kao uslov mogućnosti političkog sapripadanja koje se neće temeljiti na pukim odnosima moći, nasilju ili nepostovanju drugog, već pre svega na jednoj koncepciji Pravde shvaćene kao Pravo.

Ako je Deridin uticaj u Evropi, a naročito u zemljama jake filozofske tradicije – Nemačkoj i Francuskoj – unekoliko sporan, Deridina slava i njegov uticaj, pre svega, u Sjedinjenim Državama, Japanu ili Kini, kao i u nekim istočnoevropskim zemljama, neosporni su. Deridin „pohod“ na Jugoslaviju, a naročito Beograd, gde je krajem devedestih godina bio izuzetno čitan i cenjen autor, zaustavljen je, kako realno tako i na simboličkoj ravni, s prevagom etnocentrizma, pratećim ratovima i raspadom Jugoslavije. Najnovija „poplava“ prevoda Deridinih dela znak je da se ovaj veliki filozof na velika vrata vraća na ove prostore.

Srpska strana rata u Hrvatskoj

Učesnici okruglog stola nedavno održanog u Zagrebu povodom drugog izdanja knjige Srpska strana rata složili su se da postoji potreba za ozbiljnim razgovorima o uzrocima ratnih događanja na području bivše Jugoslavije i o perspektivama međusobnih odnosa država nastalih raspadom SFRJ. Srpska strana rata je zbornik radova koje su nezavisni srpski intelektualci, sociolozi, politikolozi i drugi objavljivali u vreme režima Slobodana Miloševića. Knjiga je prvi put objavljena 1996. u izdanju mesečnika „Republika“, a drugi put u izdanju Radija B92. Skup u Novinarskom domu u Zagrebu treći je u nizu okruglih stolova koje je o toj temi organizovala Zaklada Hajnriha Bela. Autorka nekoliko tekstova u knjizi Latinka Perović istaknula je da je Srpska strana rata svedočanstvo vremena i da je sama više postavljala pitanja nego što se usudila da na njih ponudi konačne odgovore. „Početi projekat još je živ jer su živa pitanja o kojima se u knjizi raspravljalo“, rekla je ona dodavši da autori žele da prošire raspravu o toj otvorenoj temi i na druge države nastale raspadom SFRJ. Potrebna je kakva-takva normalizacija odnosa, koja bi stvorila temelje za dalje razgovore, jer su još prisutne mnoge protivrečnosti iz predratnog vremena, što nosi opasnost od novih sukoba, zaključila je Latinka Perović.

Istoričar Ivo Banac upozorio je na niz pitanja na koja se knjiga nije osvrnula. Tako je ostao netaknut problem političkog sastava bivše države i suštinska analiza koja bi pokazala u kojoj je meri karakter tog režima određivao i njegov kraj.

Pozdravljajući drugo izdanje Srpske strane rata, predsednik Hrvatskog helsinškog odbora Žarko Puhovski upozorio je da Hrvatskoj nedostaju slične analize ratnih zbivanja.

Skice iz zelene sveske

U galeriji Artget Kulturnog centra Beograda u petak je otvorena izložba skulptura napravljenih od digitalnih fotografija Skice iz zelene sveske autora Vukana Ćirića. „To su fotografije koje pokušavaju da izađu u prostor, da postanu predmeti. Da budu objektivne“, kaže Vukan Ćirić. „Nastale su u mojoj glavi, prvo sam ih nacrtao da bih video kako bi mogle da izgledaju, a onda sam sakupio njihove delove fotoaparatom i sastavio sve delove u kompjuteru, onako kako sam ih pre toga sastavio u glavi. One predstavljaju unutrašnju realnost. Realnost ideja. Nešto što se ne bi moglo fotografisati da nije nastalo u glavi. Budući da su one objava nekih unutrašnjih događaja, koji su opšta mesta za sve ljude, koristio sam se sredstvima za oglašavanje, tehnikom i metodama koji su mi bliski jer se njima svakodnevno bavim radeći u advertajzing agenciji kao kreativni direktor.“ Olja Bećković je u katalogu izložbe, govoreći o naročitoj vrsti emocija koje Ćirićevi eksponati izazivaju kod posetioca, zapisala: „Ko oceni ovu izložbu duhovitom, otkriće koliko je tužan. Ko je oceni kao tužnu, pročitan je da je duhovit“.

P.D.

Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Kultura

In memoriam

30.avgust 2025. S.Ć.

Preminuo je šef-dirigent Beogradske filharmonije Gbrijel Felc

Preminuo je Gabrijel Felc, koji je prethodnih osam godina bio šef-dirigent Beogradske filharmonije i učinio da ovaj orkestar stupi u novu razvojnu etapu

Staro i novo

29.avgust 2025. S.Ć.

Izložba ikona: Spoj vizantijske tradicije i savremenih traganja

Izložba ikona savremenih autora iz 12 zemalja otkriva da savremeni i vizantijski umetnički pogledi, spojeni, daju nov nivo ove tradicionalne i pre svega crkvene umetnosti

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

„Vreme“ saznaje: Za srpskog kandidata za Oskara javila se samo dva filma

Selekciona komisija za odabir srpskog kandidata za nagradu Oskar ove godine odlučivaće samo o dva kandidata. Tako nešto se još nikad nije desilo, a govori o opštem bojkotu u kulturi prema pravilima i uslovima koje nameće vlast

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

Otkazan festival „Sedam veličanstvenih“: Gost u Beogradu više nije bezbedan

Ovog septembra neće biti održani 21. „Sedam veličanstvenih“ zato što, kažu osnivači ovog filmskog festivala Svetlana i Zoran Popović, ne žele da daju legitimitet lažnoj normalnosti, i ne žele da gosti vide Beograd kakav je sad

Muzika

28.avgust 2025. S.Ć.

BEMUS je okupio nacionalne orkestre

Bemus će biti održan po starom, od 16. do 25. oktobra, i prvi put na muzičkoj sceni okupiće nacionalne orkestre Srbije

Komentar

Pregled nedelje

Čovek zvani Afera

Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke

Filip Švarm

Komentar

Srbija ima što niko nema: Festivali bez ljudi

Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu

Sonja Ćirić

Komentar

Vučićeva sirotinja

Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda

Nemanja Rujević
Vidi sve
Vreme 1808
Poslednje izdanje

Predsednik i razgovor

Nema pregovora sa otmičarem Pretplati se
Duboka kriza u Republici Srpskoj

Slučaj građanina Dodika

Intervju: Nenad Tasić, advokat

Politička vlast sprečava krivično gonjenje za nadstrešnicu

Roman

Krici i šaputanja

Intervju: Jelena Lengold

Osluškivanje uglova naših bića

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1808 28.08 2025.
Vreme 1807 21.08 2025.
Vreme 1806 14.08 2025.
Vreme 1804-1805 31.07 2025.
Vreme 1803 24.07 2025.
Vreme 1802 16.07 2025.
Vreme 1801 09.07 2025.
Vreme 1800 02.07 2025.
Vreme 1799 25.06 2025.
Vreme 1798 19.06 2025.
Vreme 1797 11.06 2025.
Vreme 1796 04.06 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure