Od početka godine Vlada Srbije prosledila je Narodnoj Skupštini na usvajanje osam predloga za dobijanje statusa kulturnog dobra. Sve ih je predložilo Ministarstvo kulture, na čiji su predlog Vlada i Skupština ranije ukinule status kulturnog dobra Generalštabu
Na predlog ministra kulture Nikole Selakovića Vlada Srbije podnela je Narodnoj skupštini predloge kojima bi se utvrdila zaštita za četiri nepokretna kulturna dobra, o čemu je javljeno 7. februara.
Pre toga, u decembru, Vlada Srbije je na predlog svog ministra kulture predložila Skupštini da četiri muzejska predmeta proglasi za kulturna dobra, što su poslanici i učinili 28. januara.
Sticaj okolnosti
Tokom dosadašnjeg mandata na mestu ministra kulture, Nikola Selaković se sve do sad nije zauzimao za status kulturnih dobara – u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture odavno su završili brojne predloge za dobijanje statusa kulturnog dobra, pa su oni i dalje u Ministarstvu kulture.
Verovatno je u pitanju sticaj okolnosti a ne pokušaj ministra Selakovića da se javnosti predstavi kao neko ko povećava zaštitu kulturnih dobara a ne ukida je, bez obzira što je jedan od okrivljenih u postupku slučaj Generalštab koji vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal, a u kome se ispituje legalnost odluke o skidanju statusa kulturnog dobra Generalštabu.
Dakle, 7. februara Vlada Srbije podnela je Narodnoj skupštini predloge odluka kojima bi se utvrdila zaštita za četiri nepokretna kulturna dobra.
Predloženo je da se dva arheološka nalazišta, Dvorine – Mađarsko groblje u selu Banja i Mora Vagei, na oko 2,5 kilometra od sela Mihajlovca, utvrdi status nepokretnog kulturnog dobra – arheološko nalazište od izuzetnog značaja.
Takođe je predloženo i utvrđivanje mera zaštite, granica zaštićene okoline i mera zaštite zaštićene okoline dva nepokretna kulturna dobra od izuzetnog značaja: crkve Svetog Ahilija u Arilju, i arheološkog nalazišta Caričin grad.
Očekuje se da ih poslanici izglasaju na prvom zasedanju Narodne skupštine
Pre toga, kao što je rečeno, četiri muzejska predmeta postala su kulturna dobra od izuzetnog značaja.
To su Krunidbene insignije kralja Petra Prvog Karađorđevića, Pohvale monahinje Jefimije – pokrov za mošti kneza Lazara, Votivna kolica i skulptura „Danubius“.
Reč je o prvim pokretnim dobrima koja su proglašena kulturnim dobrima od izuzetnog značaja.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
