Od početka godine Vlada Srbije prosledila je Narodnoj Skupštini na usvajanje osam predloga za dobijanje statusa kulturnog dobra. Sve ih je predložilo Ministarstvo kulture, na čiji su predlog Vlada i Skupština ranije ukinule status kulturnog dobra Generalštabu
Na predlog ministra kulture Nikole Selakovića Vlada Srbije podnela je Narodnoj skupštini predloge kojima bi se utvrdila zaštita za četiri nepokretna kulturna dobra, o čemu je javljeno 7. februara.
Pre toga, u decembru, Vlada Srbije je na predlog svog ministra kulture predložila Skupštini da četiri muzejska predmeta proglasi za kulturna dobra, što su poslanici i učinili 28. januara.
Sticaj okolnosti
Tokom dosadašnjeg mandata na mestu ministra kulture, Nikola Selaković se sve do sad nije zauzimao za status kulturnih dobara – u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture odavno su završili brojne predloge za dobijanje statusa kulturnog dobra, pa su oni i dalje u Ministarstvu kulture.
Verovatno je u pitanju sticaj okolnosti a ne pokušaj ministra Selakovića da se javnosti predstavi kao neko ko povećava zaštitu kulturnih dobara a ne ukida je, bez obzira što je jedan od okrivljenih u postupku slučaj Generalštab koji vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal, a u kome se ispituje legalnost odluke o skidanju statusa kulturnog dobra Generalštabu.
Dakle, 7. februara Vlada Srbije podnela je Narodnoj skupštini predloge odluka kojima bi se utvrdila zaštita za četiri nepokretna kulturna dobra.
Predloženo je da se dva arheološka nalazišta, Dvorine – Mađarsko groblje u selu Banja i Mora Vagei, na oko 2,5 kilometra od sela Mihajlovca, utvrdi status nepokretnog kulturnog dobra – arheološko nalazište od izuzetnog značaja.
Takođe je predloženo i utvrđivanje mera zaštite, granica zaštićene okoline i mera zaštite zaštićene okoline dva nepokretna kulturna dobra od izuzetnog značaja: crkve Svetog Ahilija u Arilju, i arheološkog nalazišta Caričin grad.
Očekuje se da ih poslanici izglasaju na prvom zasedanju Narodne skupštine
Pre toga, kao što je rečeno, četiri muzejska predmeta postala su kulturna dobra od izuzetnog značaja.
To su Krunidbene insignije kralja Petra Prvog Karađorđevića, Pohvale monahinje Jefimije – pokrov za mošti kneza Lazara, Votivna kolica i skulptura „Danubius“.
Reč je o prvim pokretnim dobrima koja su proglašena kulturnim dobrima od izuzetnog značaja.
Evo, pedeset odsto naše publika čine klinci od 20 i nešto godina. To retko koji bend ima. Pevaju pesme sa našeg prvog albuma, kada se još nisu ni rodili. To je najveći uspeh koji možeš da zamisliš
Novi EP grupe donosi introspektivne refleksije stvarnosti i suptilnu evoluciju zvuka, bez gubitka prepoznatljivog identiteta benda
Kao i cela njegova karijera, Shabakin novi solo album putokaz je u kom smeru džez treba da ide u 21. veku, kako bi ostao relevantan
Tomáš Halik, Zar je ovo bio život?; s češkog preveo Vikica Tišljar; Fraktura, Zaprešić 2025.
“U postavci pronalazimo ono što nudi i sam Beket: smrt i mahnitost, odsustvo i gorki humor, i zlo i nepoznavanje zakona, kao i apsurd iskustva koji izražava nemogućnost i ništavilo”
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
