U porti Petrove crkve u Novom Pazaru zida se objekat „kako bi se raško-prizrenskom vladiki ispunio hir da stoluje ovde, jer se izgleda kosovskog sedišta odrekao“, napisala je Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji
U porti Petrove crkve u Novom Pazaru Eparhija raško-prizrenska gradi veliki objekat. U tome joj finansijski pomažu Ministarstvo turizma i omladine i Turistička organizacija Novog Pazara.
Petrova crkva kao deo celine Stari Ras sa Sopoćanima nalazi se na UNESCO listi svetske baštine od 1979. godine, i najstariji je objekat crkvene arhitekture u Srbiji. Ukoliko se ne zaustavi gradnja, postoji velika mogućnost da će UNESCO izbrisati Petrovu crkvu sa Liste svetske baštine.
Sporni objekat nije završen, ali se već sad vidi da će nadvisiti Petrovu crkvu.
Zbor građana i stručnjaci smatraju da je to nedopustivo.
Nije politički zapad
Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) objavila je na mreži X fotografije, uz sledeći tekst:
„Cela mašinerija je upregnuta da se pronađu pravni i finansijski mehanizmi kako bi se raškom-prizrenskom vladiki ispunio hir da stoluje ovde, jer se izgleda kosovskog sedišta odrekao. Institucija koja je zadužena za nadzor nad kulturnim nasleđem, pod izgovorom izgradnje malog vizitorskog centra, projektovala je zgradu za boravak i smeštaj koja će nadmašiti i veličinu crkve i to na mestu viševekovne nekropole koja nije do kraja istražena, na temeljima objekta, za koga nije stiglo da se utvrdi čenu je služio.“
Istakla je i da Petrova crkva nije imala šansu „u opštem hajpu oko Generalštaba, bombardovanog 1999. jer zlo koje se njoj čini, ne može se baš ni na jedan način povezati sa ‘političkim zapadom’, a šteta koja je napravljena izgradnjom ovog objekta, ne može se iskoristiti u mobilizaciji protiv vlasti, jer je razume zaista mali broj ljudi“.
„Ostaje samo da se nadamo, da će oni koji planiraju da spavaju na ovim slojevima grobova i kostiju, imati mir san“, dodala je Bojana Selaković.
Zbor: Licemerje RZZSK
Zbor građana Novi Pazar javno je osudio decembra 2025. građevinske radove u porti Petrove crkve. Kažu da se taj projekat predstavlja kao „izgradnja i revitalizacija severne građ“ i „vizitorski centar“, a prava istina je da se gradi eparhijski dom za smeštaj crkvenih lica.
Zbor je naveo da je reč o savremenom objektu dužine 37 metara, koji svojim gabaritima i izgledom potpuno odudara od ambijenta i istorijskih činjenica, da se gradi na arheološkim slojevima koji nisu do kraja istraženi, kao i da su zaštitna istraživanja ukazala da se ispod nalaze i drugi objekti, ali se ta „rekonstrukcija“ na to ne obazire, gradeći temelje preko istorije.
„Smatramo vrhuncem licemerja da Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, partner u ovom projektu, čiji zaposleni trenutno u Beogradu brane zgradu Generalštaba, ovde u Novom Pazaru dozvoljava i nadzire uništavanje UNESCO lokaliteta“, naveo je Zbor građana i upitao da li je UNESCO obavešten o tim radovima u zoni svoje zaštite.
Objašnjenje RZZSK
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je na sajtu objavio tekst o ovome. Objašnjavaju da je još sredinom devedesetih godina izrađeno idejno rešenje zaštite i uređenja kompleksa Petrove crkve kojim su usvojene minimalne intervencije, sa rekonstrukcijom Severne građevine na postojećoj lokaciji, da je taj projekat razrađen 2017. i da je 2021.Srpska pravoslavna crkva inicirala izmenu namene – od parohijskog doma ka eparhijskom centru.
O ovoj promeni su od ICOMOS-a dobili mišljenje „da je promena namene moguća samo u okviru postojećih gabarita, da je, ukoliko bi Crkva imala potrebu za većim prostorima, jedino prihvatljivo da se takav objekat gradi van zaštićenog prostora porte“.
Republički zavod je 2022. uradio novo idejno rešenje, Projekat revitalizacije i izgradnje Severne građevine u kompleksu crkve Svetih apostola Petra i Pavla, na zahtev Eparhije raško-prizrenske Srpske pravoslavne crkve, koja je i investitor.
Projektom je promenjena namena ali nisu povećani kapacitet i visina objekta, znači poštovani su zahtevi ICOMOS-a.
Ko je kriv
„Ključna razlika odnosi se na prezentaciju zidova srednjovekovne građevine (otkrivenih u pomenutim arheološkim istraživanjima) i koji nisu sastavni deo novog objekta, već će biti natkriveni i javno dostupni. Na ovaj način, novi projekat istovremeno ispunjava uslove zaštite nasleđa i zahtev investitora za izmenom namene, bez ikakvog povećanja obima gradnje“, saopštio je Republički zavod.
Nakon svih potrebnih procedura, projekat je 12. septembra 2024. godine dobio građevinsku dozvolu.
Šta se posle toga desilo, nije u nadležnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Izvor: N1
Ovogodišnji Bemus počinje koncertom operskih umetnika iz Rusije, a do kraja festivala u Beograd dolaze i orkestri iz Sofije, Soluna i Budimpešte. U oktobru u prestonicu dolazi i maesto Zubin Mehta, na poziv i zbog Beogradske filharmonije
Kadare, Vegel, Varadi, Đukić-Perišić, Veljanovski, su neki od autora čije je javno prepoznate knjige objavila Akademnska knjiga ove godine, ali ih neće biti na Sajmu knjiga. Ne zaboravimo Memoare slikara Paje Jovanovića
Na Fakultetu dramskih umetnosti od petka do ponedeljka besplatne projekcije nekih od naših najboljih filmova, a u okviru Blacklist festivala
Vikend u Beogradu i Novom Sadu na ne:Sajmu Pobunjenih izdavača uz knjige, predizborno pripovedanje, kviz, humanitarnu prodaju, snimanje emisije, a pre svega na ne pristajanje stvarnosti bez kulture
Projekat „Savremena srpska proza“ koji je ove godine pokrenulo Blum izdavaštvo, dostupno je na programima Pobunjenih izdavača. Na Sajmu knjiga ga neće biti
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
