Scena

Jubilej „Ruskog almanaha“

Deveti broj „Ruskog almanaha“, kojim se obeležava desetogodišnjica izlaženja časopisa, našim čitaocima donosi niz novih imena i dela iz sadašnje ruske književnosti i kulture. Prvi prilog u broju je pesma Majmun Vladislava Hodaseviča, posvećena danu u kojem je počeo Prvi svetski rat. Izborom pesama predstavljen je pesnik i romanopisac Konstantin Vaginov (1899–1934). Pričama su zastupljena dva verovatno najslavnija savremena ruska prozna imena – Tatjana Tolstoj i Viktor Pelevin. U broju je objavljena i priča Alekseja Smirnova, novog imena na velikoj ruskoj književnoj sceni i izbor iz novelistike Pavla Muratova, jednog od raznostranih predstavnika ruske kulture s početka veka. Prerano preminula Nina Iskrenko, značajna za poeziju osamdesetih, i Jan Satunovski, po nekim mišljenjima najznačajniji pesnik takozvanog bronzanog veka ruske poezije, uz prethodne autore, predstavljeni su u poetskom bloku. Drama je predstavljena Psećim valcerom Leonida Andrejeva. Iz čuvenih Memoara filmskog režisera Sergeja Ejzenštejna izabran je odlomak koji govori o biografskom poreklu njegovih teorijskih pogleda. Tematske razgovore o „emigraciji“ Irena Lukšić vodila je sa značajnim predstavnicima druge i treće generacije ruske emigracije – slikarem Sergejem Golerbahom i književnim istoričarem Genadijem Barabtarlom. Karakterističnim izborom delo Mihajla Mihajlova dato je u osvetljenju po kojem je poznato u ruskoj i svetskoj javnosti. O sudbini savremene umetnosti raspravlja se u traktatu „ruskog Evropejca“ Vladimira Vejdle Agonija umetnosti, a antiutopijske poglede Semjona Franka analizira Vladimir Kantor. Najmlađi autor u broju, Rustam Rahmatulin (1966), razmatra kompleksne gradske fenomene s kulturološkog stanovišta. Nekrolozi su posvećeni peterburškom pesniku Viktoru Krivuljinu i urednici pariskog časopisa „Ruska misao“ Irini Ilovajskoj-Alberti. Časopis izdaje Književno društvo „Pismo“ iz Zemuna, urednik je Zorislav Paunković.

K. R.

Zatvoren Sajam knjiga

Poslednjeg dana ovogodišnjeg beogradskog Sajma knjiga, u ponedeljak u hali 14 Beogradskog sajma održana je Druga redovna skupština Poslovnog udruženja izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore, u poslednje dve godine organizatora najprestižnije izdavačke manifestacije u zemlji. Nezadovoljstvo samih članova radom udruženja, koje je trebalo da bude alternativa starom Udruženju izdavača i knjižara Jugoslavije, kulminiralo je na ovoj skupštini. Najpre je na već godinu dana upražnjeno mesto predsednika Skupštine udruženja, posle ostavke Petra Živadinovića (Paideia), izabran dotadašnji potpredsednik Miličko Mijović (Narodna knjiga), da bi on svega petnaestak minuta kasnije podneo neopozivu ostavku na to mesto. Novoizabrani predsednik Skupštine bio je prethodno izabrani potpredsednik – Dejan Pantović (IPS). Pantović posle nekoliko sati i sam daje ostavku, a na njegovo mesto dolazi prethodno izabrani potpredsednik Ljubomir Ososlija (Book Marso). U međuvremenu je dosadašnji izvršni direktor udruženja Branislav Gojković (Plato) bez obrazloženja demonstrativno dao ostavku i istupio iz udruženja. U burnoj raspravi koja je usledila pljuštale su međusobne optužbe finansijske, proceduralne i pravne prirode, a čuli su se i predlozi da ovo i ovakvo udruženje treba rasformirati. Posle celodnevnog natezanja, ipak je izabran osmočlani privremeni Upravni odbor koji treba da pripremi nastavak Skupštine do kraja godine. Očigledno je da u Poslovnom udruženju izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore ima dosta zle krvi i da stvari ni izdaleka ne funkcionišu onako kako je bilo gromoglasno najavljivano pre dve godine kada je ono osnivano. O pravim razlozima za to niko od aktera ne želi da priča. Kompletan i konačan izveštaj o radu ovogodišnjeg Sajma knjiga je izostao zbog pomenute ostavke izvršnog direktora Branislava Gojkovića.

A. B.

Nagrada „Dimitrije Parlić“

Ovogodišnju nagradu „Dimitrije Parlić“ za najbolju koreografsku kreaciju u protekloj sezoni Udruženje baletskih umetnika Srbije dodelilo je Vladimiru Logunovu za koreografiju baleta Dr Džekil i mister Hajd u produkciji Baleta Narodnog pozorišta iz Beograda. Razmatrajući izbor od sedam predstava koje su bile u konkurenciji, žiri (Dušan Trninić – predsednik, Šaza Parlić, Marija Janković, Radomir Vučić i Denis Kasatkin) jednoglasno se odlučio za kreaciju Vladimira Logunova „smatrajući da je balet Dr Džekil i mister Hajd pomak u domaćoj repertoarskoj ponudi“. U obrazloženju žirija kaže se da se „ovo delo izdvaja svojom zrelošću i originalnim konceptom u kome je moderno i klasično efektno spojeno, kako samim izborom muzike, tako i koreografskim rukopisom, što su i kritika i publika izvanredno dočekali“.