Glumačka bravura
Nagradu „Zoran Radmilović“, priznanje izuzetnog renomea zbog glumca čije ime nosi, dobila je Milica Mihajlović za ulogu Gospave u predstavi Čudo u Šarganu Ljubomira Simovića u režiji Dejana Mijača, koja se igra u Ateljeu 212. Nagrada se dodeljuje za glumačku bravuru, za, kako piše u obrazloženju žirija, one trenutke koje je Milica Mihajlović odigrala „na tragu Radmilovićevog umeća, duhovito i s osećanjem za geg, neprestano spretno opipavajući puls gledališta, na čas iskočivši iz Gospavine kože da bi s distance bacila pogled iskosa na nju, Gospavu, istovremeno je opisujući, komentarišući njen život, ali ravnodušno nagoveštavajući tragediju rečima: Al’ to više trpeti ne mogu„.
Predstava Čudo u Šarganu s Milicom Mihajlović u ulozi Gospave učestvuje na Danima Zorana Radmilovića u Zaječaru, manifestaciji koja se po tradiciji održava u novembru. Ove godine, izuzetno, Festival će biti održan u decembru zbog glumičinog porođaja.
S. Ć.
Koncert Vidal – Ferandi
Svojim drugim nastupom u Beogradu, na Kolarcu, u organizaciji Francuskog kulturnog centra, operska umetnica iz Francuske Elizabet Vidal je pre svega neuhvatljivom lakoćom i takoreći poigravanjem, egzibicijom vlastitih glasovnih mogućnosti u arijama Čarobne frule i Otmice iz Saraja V.A. Mocarta još jedanput zasenila beogradsku publiku. Ne zaboravimo da je njen koncert u Beogradu 1997. godine bio proglašen koncertom godine, ali ni to da je od uglednih italijanskih kritičara proglašena za najbolji koloraturni sopran. Zadovoljstvo saradnjom s Beogradskom filharmonijom Vidal ne skriva: „Pri prvom susretu s ovim orkestrom osetila sam ono najvažnije – muziku“. Koncert je snimljen (teško je razumeti zašto na Kolarcu to dosad nije bio običaj) u nameri da se Beogradska filharmonija u punom svetlu predstavi Parizu. Za pikantan i slojevit tempo koncerta treba zahvaliti najpre dirigentu Brunu Ferandiju, istaknutom umetniku, izvođaču avangardnih dela u savremenoj muzici. Kako dobri običaji nalažu, pored Mocarta, beogradskoj publici Ferandi se predstavio i izvođenjem Oktoiha br. 3: Ostinato super thema naše čuvene kompozitorke Ljubice Marić. O svom izboru i mestu ove kompozitorke u istoriji srpske muzike Bruno Ferandi kaže: „Ljubica Marić je stub savremene srpske muzike. Ona je baza, preteča svog vremena. Zašto Oktoih? Nisam vernik, niti je muzika Oktoiha religijska, ali podseća me na gregorijansku muziku u pravoslavnoj verziji. To je muzika koja direktno ide u moju dušu.“
I. M.
Ministarstvo kulture raspisalo je ovog meseca tri konkursa za sufinansiranje projekata, uz napomenu sitnim slovima na kraju strane u kojoj piše da sve u vezi dinamike raspisivanja konkursa zavisi od Ministarstva finansija
Pre nego što je uobičajeno, u Leskovcu je počela Godina kulture otvaranjem izložbe koja postoji od 2024, bez medija i atmosfere kakva priliči ovakvom događaju. Bila je to direktiva Ministarstva kulture
Nacrt zakona o autorskim pravima je fasadni zakon i ne nudi pravnu sigurnost stvaraocima koju zahtevaju direktive EU, iako je navodno rađen zbog usklađivanja sa EU, kažu scenaristi
Nacrt zakona o autorskim pravima urađen je bez konsultacije sa filmskim stvaraocima, u njemu nema ni reči o AI i ne oslanja se na najnovije direktive EU već na one iz ranijih godina
Božo Koprivica bio je fudbaler, partizan i partizanovac, pesnik koji nije pisao pesme, pisac skokovite rečenice, namrgođeni dobri duh Beograda i jedne zemlje koja više ne postoji
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
