Na njenoj strani
Izložba fotografija Snežane Ristić „(Nije) na mojoj strani“ otvorena je 8. novembra u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda. Naslov je ličan, ispovednog tona, i pruža bar dve mogućnosti čitanja. Na fotografijama je vreme, jedanaest godina našeg života. Snežana Ristić ih je predstavila zajedničkim snimcima svoje ćerke Senje s Milošem Radovićem, Dejanom Kršićem, Miletom Prodanovićem, Jovicom Veljović, Petrom Janjatovićem, Nikolom Šuicom – na svakoj od 30 fotografija s jednim muškarcem. Slikani su u dve faze: kad je Senja bila beba i nakon 11 godina. Fotografije su tako, u paru, i postavljene. Desetak parova fotografija umesto druge fotografije, sastoje se od belog neupotrebljenog papira – drugo snimanje nije bilo moguće zbog preseljenja muškog modela u inostranstvo. Vidi se da Senji odgovara pozitivna varijanta naslova, da je vreme na njenoj strani, a njenim partnerima s fotografija uglavnom negativna. Priča izložbe Snežane Ristić jeste i nije optimistička. Kako je ko shvati, a još više – kako za koga. Izložba je otvorena do 21. novembra.
S.Ć.
Nova „Sagita“
Domaće poklonike SF-a upravo je obradovao izlazak devetog broja „Znaka Sagite“, časopisa specijalizovanog za naučnu fantastiku i srodne žanrove. U novom izdanju „Znak Sagite“ donosi priče domaćih autora Ota Oltvanjija, Tamare Lujak i Gorana Skrobonje, kao i novelu Lušesa Šeparda, kultnog američkog SF-pisca, kao i dva temata. Prvi je posvećen Robertu Ervinu Hauardu, rodonačelniku podžanra fantastike pod imenom „Sword and Sorcery“, i njegovom najpoznatijem junaku – Konanu Varvarinu. Storiju o Konanu Simerijancu Hauard je ispričao u nizu novela i jednom romanu koji su objavljivani sredinom tridesetih godina. Sedamdesetih Marvel Komiks počinje da izdaje stripovane sage o Simerijančevim fantastičnim avanturama koje je po scenariju Roja Tomasa crtao najpre Beri Vindzor Smit, a onda i Džon Bjusema, što Hauardovom junaku donosi planetarnu slavu. Ona osamdesetih kulminira čuvenim Milijusovim filmom u kojem Konana glumi dotad malo poznati Arnold Švarceneger. Drugi temat „Sagite“ tiče se poljske naučne fantastike, a pored eseja Tanje Braun posvećenog upotrebi klasične muzike u naučnoj fantastici, tu su i relevantni prikazi najrecentijih knjiga, stripova i filmova iz ove oblasti.
A. B.
Smeli(ji) „Koraci“
Kragujevački „Koraci“ spadali su među one polupravedno poluzaboravljene književne časopise koji su decenijama tavorili po našim (na)gluhim poluprovincijama, da bi jednog dana tiho nestali, ne ostavljajući neku veliku prazninu izvan užeg zavičaja. Trebalo je, dakle, da Mirko Demić – pisac vrlo zapaženog romana Ćilibar, med, oskoruša – dođe u Šumadiju čak iz Petrinje (ili beše Glina?) pa da, uz pomoć Grada, obnovi ovaj časopis tako što će, manje-više, krenuti „od nule“, ne obazirući se na Mesne i Pomesne Veličine bilo koje vrste, želeći jedino da stvori relevantnu književnu tribinu. Sudeći prema dvema najnovijim sveskama, „Koraci“ su nadomak tog cilja; među nama budi rečeno, već su ga ostvarili, ali im to ne treba tako jasno reći da se ne uobraze: problem kontinuiteta kvaliteta tipična je boljka ovog lenjog i inertnog podneblja evropskog Juga…
U svesci 7-8/2002 možemo, između koječega ostalog, čitati i prozu Donalda Bartelmija, Julijana Tuvima, Mihajla Pantića i Šabana Šarenkapića, polemički esej Ljiljane Đurđić, ogled Ivana Čolovića o famoznim „Odjecima i reagovanjima“; u svesci 9-10/2002 nalaze se i priče Viktora Jerofejeva, Vladimira Nabokova, Martina Valzera i Voje Čolanovića te poetske persiflaže Miodraga Raičevića, čija je nova žrtva „književnost za decu“, a posebno treba skrenuti pažnju na ogled Manesa Šperbera „O mržnji“. Eh, šta izmisli Nemac (ajd’ dobro, Austrijanac)! Sva sreća da kod nas toga nema, pa naši intelektualci mogu da se bave vozvišenijim stvarima!
T. P.
