Na njenoj strani
Izložba fotografija Snežane Ristić „(Nije) na mojoj strani“ otvorena je 8. novembra u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda. Naslov je ličan, ispovednog tona, i pruža bar dve mogućnosti čitanja. Na fotografijama je vreme, jedanaest godina našeg života. Snežana Ristić ih je predstavila zajedničkim snimcima svoje ćerke Senje s Milošem Radovićem, Dejanom Kršićem, Miletom Prodanovićem, Jovicom Veljović, Petrom Janjatovićem, Nikolom Šuicom – na svakoj od 30 fotografija s jednim muškarcem. Slikani su u dve faze: kad je Senja bila beba i nakon 11 godina. Fotografije su tako, u paru, i postavljene. Desetak parova fotografija umesto druge fotografije, sastoje se od belog neupotrebljenog papira – drugo snimanje nije bilo moguće zbog preseljenja muškog modela u inostranstvo. Vidi se da Senji odgovara pozitivna varijanta naslova, da je vreme na njenoj strani, a njenim partnerima s fotografija uglavnom negativna. Priča izložbe Snežane Ristić jeste i nije optimistička. Kako je ko shvati, a još više – kako za koga. Izložba je otvorena do 21. novembra.
S.Ć.
Nova „Sagita“
Domaće poklonike SF-a upravo je obradovao izlazak devetog broja „Znaka Sagite“, časopisa specijalizovanog za naučnu fantastiku i srodne žanrove. U novom izdanju „Znak Sagite“ donosi priče domaćih autora Ota Oltvanjija, Tamare Lujak i Gorana Skrobonje, kao i novelu Lušesa Šeparda, kultnog američkog SF-pisca, kao i dva temata. Prvi je posvećen Robertu Ervinu Hauardu, rodonačelniku podžanra fantastike pod imenom „Sword and Sorcery“, i njegovom najpoznatijem junaku – Konanu Varvarinu. Storiju o Konanu Simerijancu Hauard je ispričao u nizu novela i jednom romanu koji su objavljivani sredinom tridesetih godina. Sedamdesetih Marvel Komiks počinje da izdaje stripovane sage o Simerijančevim fantastičnim avanturama koje je po scenariju Roja Tomasa crtao najpre Beri Vindzor Smit, a onda i Džon Bjusema, što Hauardovom junaku donosi planetarnu slavu. Ona osamdesetih kulminira čuvenim Milijusovim filmom u kojem Konana glumi dotad malo poznati Arnold Švarceneger. Drugi temat „Sagite“ tiče se poljske naučne fantastike, a pored eseja Tanje Braun posvećenog upotrebi klasične muzike u naučnoj fantastici, tu su i relevantni prikazi najrecentijih knjiga, stripova i filmova iz ove oblasti.
A. B.
Smeli(ji) „Koraci“
Kragujevački „Koraci“ spadali su među one polupravedno poluzaboravljene književne časopise koji su decenijama tavorili po našim (na)gluhim poluprovincijama, da bi jednog dana tiho nestali, ne ostavljajući neku veliku prazninu izvan užeg zavičaja. Trebalo je, dakle, da Mirko Demić – pisac vrlo zapaženog romana Ćilibar, med, oskoruša – dođe u Šumadiju čak iz Petrinje (ili beše Glina?) pa da, uz pomoć Grada, obnovi ovaj časopis tako što će, manje-više, krenuti „od nule“, ne obazirući se na Mesne i Pomesne Veličine bilo koje vrste, želeći jedino da stvori relevantnu književnu tribinu. Sudeći prema dvema najnovijim sveskama, „Koraci“ su nadomak tog cilja; među nama budi rečeno, već su ga ostvarili, ali im to ne treba tako jasno reći da se ne uobraze: problem kontinuiteta kvaliteta tipična je boljka ovog lenjog i inertnog podneblja evropskog Juga…
U svesci 7-8/2002 možemo, između koječega ostalog, čitati i prozu Donalda Bartelmija, Julijana Tuvima, Mihajla Pantića i Šabana Šarenkapića, polemički esej Ljiljane Đurđić, ogled Ivana Čolovića o famoznim „Odjecima i reagovanjima“; u svesci 9-10/2002 nalaze se i priče Viktora Jerofejeva, Vladimira Nabokova, Martina Valzera i Voje Čolanovića te poetske persiflaže Miodraga Raičevića, čija je nova žrtva „književnost za decu“, a posebno treba skrenuti pažnju na ogled Manesa Šperbera „O mržnji“. Eh, šta izmisli Nemac (ajd’ dobro, Austrijanac)! Sva sreća da kod nas toga nema, pa naši intelektualci mogu da se bave vozvišenijim stvarima!
T. P.
Udruženje filmskih glumaca Srbije objavilo je program svog festivala, novog u Srbiji – Niškog filmskog festivala. Publiku očekuje 21 domaći film iz protekle dve sezone, na dve lokacije u gradu
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat odvojili su nula dinara za glumačke nagrade čiji su osnivači Udruženje filmskih i Udruženje dramskih glumaca, a Narodno pozorište kao da je zaboravilo na svoje tri nagrade
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
