Uskoro će godišnjica od isteka petogodišnjeg mandata prvog saziva Nacionalnog saveta za kulturu (NSK), a novi saziv još nije imenovan. Dok čekamo da vidimo da li će i kakve promene doneti imenovanje novog saziva, prigodno je podsetiti se šta zakon kaže o Nacionalnom savetu za kulturu, kao i na razlog zbog kog je NSK inicijalno formiran u maju 2011. godine.
Praksa pokazuje da Saveti kao državna tela mogu biti regulisani na različite načine. Neki su definisani posebnim zakonom, drugi Odlukom Vlade, a NSK je definisan članovima 15-18. Zakona o kulturi iz 2009. godine. Član 15. definiše NKS „kao stručno-savetodavno telo, radi obezbeđivanja stalne stručne podrške u očuvanju, razvoju i širenju kulture“. Pomenutim zakonom iz 2009. godine, jedna od najvažnijih delatnosti NSK bila je Strategija kulture Srbije, može se čak reći da je ključni razlog za formiranje NSK-a bio zadatak izrade i ocene izvršenja Strategije razvoja kulture, dokumenta koji definiše ciljeve i prioritete u kulturi i instrumente za njihovo ostvarenje za period od deset godina. Izmenama Zakona, 2016. godine u vreme ministra Ivana Tasovca, nadležnost za izradu Strategije je u potpunosti preneta na Ministarstvo kulture, tako što je član 17. Zakona izmenjen u stavu 1. tačka 4. Konkretno, reči „učestvuje u izradi“ zamenjene su rečima „razmatra i daje mišljenje o predlogu“.
Ministarstvo kulture sa ministrom Vladanom Vukosavljevićem na čelu, nedavno je pokrenulo proces izrade Nacrta Strategije razvoja kulture Srbije. Tim povodom formirana je radna grupa, ali kriterijumi po kojima su birani njeni članovi, kao ni imena članova, nisu dostupni javnosti. Zato stručna javnost opravdano sumnja u kvalitet proizvoda te grupe.
Strategija razvoja kulture je vrlo važan politički dokument za društvo i državu, pa je zato kriterijume za imenovanje članova tela koje vrši izradu ovog dokumenta potrebno definisati Zakonom. Kako bi se uspostavio širi društveni dijalog i legitimitet, potrebno je da ima više predlagača, a ne da se predlagači svedu samo na diskreciona prava Ministarstva kulture. Ovo je dobar momenat da se razmisli o povratku nadležnosti za izradu Strategije na NSK, ali tako što bi se prethodno njegov sastav stručno i rodno osnažio. Naime, Savet sada ima 19 članova/ica koje bira Narodna skupština na pet godina. Sastav NSK čine: po četiri predstavnika Vlade, zaposlenih u ustanovama kulture i reprezentativnih udruženja, po dva predstavnika SANU i nacionalnih saveta nacionalnih manjina, i po jedan predstavnik udruženja iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa, Univerziteta umetnosti i Konferencije univerziteta Srbije. Sagledano po profesijama članova/ica prvog saziva, struktura NSK izgleda ovako: četiri reditelja, dva književnika, slikara, prevodioca, kompozitorke, jedan scenograf, arhitekta, producent, istoričarka umetnosti, modna kreatorka, politikolog i sekretar KUD Beograd, s tim što je politikolog Muhedin Fiuljanin dao ostavku na samom početku rada. Skupština je usvojila njegovu ostavku, ali nije izabrala novog člana iako je to bila zakonska obaveza po članu 16. U sastavu NKS-a nema filozofa, antropologa, sociologa, istoričara, psihologa, politikologa, to jest predstavnika takozvanih društveno-humanističkih nauka čije su profesije adekvatnije za predviđene zadatke Saveta od umetničkih profesija, jer se bave analizom i kritičkim promišljanjem društvenih identiteta i vrednosti – ideologijom. Nema ih zato što je zakonodavac propustio da bliže definiše naučnoistraživačku tačku u članu 8. Zakona o kulturi. Član 8. Zakona o kulturi u 12 tačaka definiše oblasti koje se smatraju kulturnim delatnostima, od kojih samo poslednja definiše „naučnoistraživačke i edukativne delatnosti u kulturi“. Naučnoistraživačka oblast u kulturi je u nadležnosti Ministarstva prosvete i nauke. (Na ovom mestu treba podsetiti da u okviru Ministarstva kulture kao republička ustanova kulture postoji Zavod za proučavanje kulturnog razvitka. Osnovan je posebnim zakonom, većina zaposlenih su doktori humanističkih nauka i, naglasimo, bavi se sličnim zadacima kao i Savet za kulturu.)
Jedan od strateških ciljeva u razvoju kulture mogla bi biti izmena člana 8. Zakona o kulturi tako što bi se specifikovale naučnoistraživačke delatnosti u kulturi: filozofija, antropologija, sociologija, istorija… To bi uticalo na način delegiranja predstavnika u NSK i unapredilo stručnost NSK-a za izradu Strategije i obavljanje zadataka analize stanja u kulturi i davanja sugestija za kreiranje kulturne politike.
Zakonskim rešenjem nije propisana ni rodna ravnopravnost članova/ica NSK-a, pa je tako u prvom sazivu bilo manje od trećine žena. Zato je potrebno direktno zakonom definisati rodnu ravnopravnost. Tako redefinisanom i osnaženom NSK-u trebalo bi vratiti nadležnost za izradu Strategije razvoja kulture Srbije.
Posebno otežavajuća okolnost za rad Saveta, a koja se ne može regulisati zakonom, jeste autoritaran i opstruirajući odnos vlasti prema savetodavnim i nezavisnim telima. Kašnjenje imenovanja članova NSK-a od skoro godinu dana poslednji je pokazatelj takvog odnosa vlasti prema kulturi – naročito u svetlu suspendovanja Parlamenta zbog predsedničkih izbora.
Na sastanku sa novinarima 28. februara, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je o Nacionalnom savetu za kulturu rekao sledeće: „Nacionalnom savetu za kulturu je istekao mandat početkom 2016. godine. Ja sam ministar kulture od 12. avgusta 2016. godine, i do tada tim povodom nije preduzimano ništa tako da je Savet radio praktično bez zvaničnog mandata. Mi smo već u septembru počeli aktivnosti za rešavanje tog problema. Poznata je procedura kako se biraju članovi Nacionalnog saveta za kulturu: esnafska udruženja daju svoje predstavnike, daju ih Srpska akademija nauka i umetnosti, Univerziteti, i tako dalje. Mi smo svoj posao obavili brzo, dali smo svoje predloge, neko vreme su oduzele konsultacije koje ne zavise od nas nego od umetničkih udruženja, ali je taj spisak sada okončan, i predlog za formiranje novog Nacionalnog saveta za kulturu naći će se pred Skupštinom Srbije što pre. Vrlo je bitno reći da ćemo mi dati punu podršku radu Nacionalnog saveta za kulturu zato što smatramo da takvo telo vrši nadzor nad sprovođenjem Strategije, da zauzima stavove u vezi sa kulturnom politikom, i da služi kao važno savetodavno telo ne samo Ministarstvu kulture i informisanja nego i celokupnoj srpskoj javnosti. Različite su ocene bile dosadašnje praktične uloge koju je imao Nacionalni savet za kulturu, ali mi nameravamo da u potpunosti osnažimo njihove kapacitete, i da takav stav počne da donosi i kvalitetne rezultate.“
Imena predloženih članova novog saziva Nacionalnog saveta za kulturu se ne znaju. Nezvanično, spisak nije okončan. Zna se da su u okviru Univerziteta umetnosti Fakultet likovnih i Fakultet primenjenih umetnosti predložili svoja dva ugledna profesora, a nezvanično se priča da je predlaganje zapelo zbog predloga Udruženja glumaca Srbije koji ne odobrava predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković. Zato se navodno razmišlja da predlagači delegiraju po dva člana od kojih će se Parlament odlučiti za jednog.
S.Ć.
