Izložba
Goran Kosanović: Svemu je kriv rokenrol
Izložba slika i kolaža Gorana Kosanovića „Rokenrol Kalendar“ u RTS klub galeriji, predstavlja spoj muzike i umetnosti na način koji evocira na mladalačko revolucionarno vreme i političke slobode
Koreografija „jedne od najintrigantnijih i najoriginalnijih koreografa našeg vremena“, kako je Gardijan nazvao Šaron Ejal, komad „Saaba“ čije kostime je dizajnirala kreativna direktorka kuće Dior, otvoriće Beogradski festival igre
Šaron Ejal je koreografkinja jednog od dva naslova kojima Kompanija igre Opere Geteborga otvara ovogodišnji Beogradski festival igre, na kome je 2017. godine dobila nagradu „Jovan Ćirilov“.
Rođena u Jerusalimu, počela je igračku karijeru kao zvezda Kompanije Batševa, nastavila kao koreograf ove slavne trupe, da bi sada njen potpis na repertoaru Baleta pariske Opere, Holandskog teatra igre, Državnog baleta iz Berlina I sličnih postao znak sigurno atraktivne koreografije. Beogradska publika je zna iz nekoliko gostovanja njene kompanije L-E-V koju je osnovala sa di-džejem Gajom Beharom, svojim suprugom.
Gardijan ju je nazvao “jednom od najintrigantnijih i najoriginalnijih koreografa našeg vremena.”
Šaron Ejal ova ocena naravno godi, ali naglašava da je “više povezana sa svojim poslom, nego sa onim šta kritika misli o meni. Naravno, stalo mi je do publike i njihova reakcija mi je izuzetno važna, ali ja ne stvaram zbog drugih. Stvaram, jer ne umem drugačije da živim. To je svakodnevni proces, koji nikada nije pod pritiskom rezultata. Živim sa mojim kreacijama, one su neraskidivi deo mog organizma.”
Za komad “Saaba” koji će otvoriti. Beogradski festival igre, na dizajnu kostima Ejal je sarađivala sa Marijom Gracijom Kjuri, kreativnom direktorkom brenda Dior.
“Moda nije nešto što je odvojeno od igre, ona je njen deo. Volim da radim sa gospođom Kjuri. Ali da budem iskrena, ne volim to da nazivam modom, što bi za mene moglo da umanji značenje onoga što zajedno proizvodimo. Reč moda kao da ima neko ograničeno trajanje, a ja želim da verujem da je ovde reč o umetničkom delu koje može da nadživi jedan period”.
Kaže da igra može da bude inspirisana modom (bila je koreograf jedne velike revije za Dior u Parizu), jer “sve je u pokretu! Ja duboko verujem da dizajn i igra oduvek idu ruku pod ruku.”
Njene koreografije su zasnovane na njenim pokretima i emocijama, i njeni igrači je snimaju kako bi ih zapamtili.
“To je cela poenta moje metodologije. Volim da kada stvaram imam različite emocije, i da nakon ‘predaje’ materjala igračima – isključim sebe. Prepuštam im svoje znanje i svoj pokret. Izvor pokreta potiče od mene. Izuzetno je interesantno uhvatiti različita osećanja. Ne tražim sebe ili savršenu kopiju svojih pokreta, tražim nešto što ću nadalje voleti”, kaže Šaron Ejal.
U jednom intervjuu je rekla da su njene najlepše kreacije nastale u saradnji sa suprugom, Gajom Beharom.
“Gaj je moja omiljena osoba, srećna sam što imam nekoga kome verujem u životu i u poslu. Ne mogu da kažem da li je lakše kad radim sa njim ili ne, jer te reči ne mogu da objasne hemiju koja se dešava između nas kada radimo zajedno. To je jedinstven osećaj.”
Sa Beharom je osnovala sopstvenu trupu L-E-V zato što je “jedna od najvećih životnih prednosti je kada nešto napravite sami. Kada ste i ideja, i realizacija, i odgovornost nad projektom. Neprocenjivo! Ja mogu da biram igrače, kostime, osvetljenje… Mogu da odredim sa kim želim, a sa kim ne želim da radim! Svaka sloboda se skupo plaća, ali i vredi.”
Šaron Ejal smatra da je igra terapija, jer “njom se možete lečiti, prikazati šta god želite, jer je to izraz celog tela, kružna linija od mozga do srca.”
Komad “Saaba” je njena treća saradnja sa kompanijom iz Geteborga.
“SAABA” je definitivno moj svet. Čudan, senzualan, uznemirujući… Obično koristim mračnu, udarnu klupsku muziku; ali ne i u ovom slučaju! Zvuk je mekaniji, iako vas na trenutak može zbuniti tiranija ritma. Igrači su deo neke vanzemaljske forme, a napon koji teče njihovim venama – je visok! Jedva čekam reakciju publike.”
Izložba slika i kolaža Gorana Kosanovića „Rokenrol Kalendar“ u RTS klub galeriji, predstavlja spoj muzike i umetnosti na način koji evocira na mladalačko revolucionarno vreme i političke slobode
Radovi devetnaest umetnika na izložbi "Da li smo još uvek postmoderni?" u Kući legata pokazuju je postmodernizam, iako je zvanično trajao do kraja devedesetih, i dalje deo savremene umetnosti
Jugoslovensko dramsko pozorište je svoju malu scenu nazvalo po Jovanu Ćirilovu svom upravniku, povodom desetogodišnjice njegove smrti
A onda, 1. novembra, uoči samog početka festivala, pala je nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Četrnaestoro ljudi je poginulo, a pitanje gde žive istina i pravda dobilo je sasvim, sasvim drugačije značenje
Anora je sočna realistička komedija o suštinskoj nemogućnosti prevazilaženja jaza između ekonomskih i društvenih klasa čak i kada kismet namigne i sugeriše da je takvo nešto tamo negde ispod duge ipak izvodljivo
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve