Posejdon
Režija: Volfgang Petersen
Uloge: Džoš Lukas, Kurt Rasel, Ričard Drajfus, Emi Rosum, Džesinda Beret, Majk Vogel, Mia Maestro
Aktuelni filmski projekat nemačkog veterana Volfganga Petersena, koji je nadavno premijerno prikazan i u našim bioskopima, pristojno će vas zabaviti, ali će te ga zaboraviti već na putu do kuće. Da li je ova primedba definicija akcionog letnjeg hita ili još jedan u nizu potvrda kreativne krize koja preti da, zajedno sa Posejdonom, potopi Holivud?
Film pred nama je rimejk, u najširem značenju te reči, legendarnog ostvarenja Posejdonove avanture Ronalda Nima iz 1972. godine. Preuzet je osnovni zaplet: brod sa imenom istog rimskog božanstva potopi ničim izazvani džinovski talas koji je čekao novogodišnje odbrojavanje da bi pokrenuo radnju. Grupa neustrašivih brodolomnika zatim pokušava da se spasi lutajući kroz potopljenu lađu okrenutu naopačke. Međutim, tamo gde film zaista počinje, počinju i razlike. Naime, ubedljivost jednog filma katastrofe leži u ubedljivosti likova. Ova ostvarenja su pre svega melodrame, a tek onda avanture. Likove u novom Posejdonu gledalac ne stigne ni da upozna a oni su već gurnuti u vratolomije unutar košmarne atmosfere preokrenutog plovila. A tu se zatekla galerija standardnih likova koje u blagim varijacijama možete videti u svakom ovakvom filmu: Kurt Rasel je bivši gradonačelnik Njujorka koji je nekada u mladosti bio i vartogasac?! Tu je i njegova ćerka koju pokušava da zaštiti, zatim kockar Dilan, koji je neka vrsta Barikoovog pijaniste samo sa špilom karata umesto klavira, stalni stanovnik broda koji je prethodno, sasvim zgodno, bio mornar, otuda, navodno, poseduje detaljno tehničko znanje o brodovima. Zatim tu je jedna samohrana majka sa detetom, jedna slepa putnica iz istočne Evrope, latino kelner i suicidalni gej arhitekta… Dakle, situacija je standardna a likovi odabrani iz poznatog kataloga pozitivno diskriminisanih manjina i sa predvidljivim emotivnim interesima. Sve je do te mere rutina, a karakteri tako ravno prikazani, da kada dođe do akcije i kritičnih situacija, cela stvar pre podseća na crtani film ili video-igricu nego na napetu, uzbudljivu avanturu. S druge strane, zbog iste te žanrovske standardizacije, radnja je dinamična, pregledna, bez zastranjivanja i dosade. Ipak, čini se da je time više izgubljeno nego dobijeno.
Snimanje jednog filma katastrofe kao što je Posejdon postaje stvar zanatskog majstorstva. Volfgangu Petersenu iskustva sa brodolomima ne fali: 1981. godine je snimio Das Boot, a 2000. Savršenu oluju. Međutim, to majstorstvo koje mu je adut postaje i glavna prepreka. Čini se da bez izvesne drskosti, pretencioznosti i na kraju krajeva pogreške može da nastane samo ostvarenje kao što je Posejdon: solidna, rutinska, ziheraška, letnja bioskopska zabava.
Kod samih plovnih vrata luke, „Kontakt 2025.” prošle subote zakucao je završni udarac za ovaj put, koncert beogradskih Partibrejkersa. Jer, pre tri godine su na Sajmu slavili svoj 40. rođendan, ali sad je pravo vreme za autentični bunt rokenrola u Srbiji
Naslov izložbe radova Aleksandra Zografa, „Hvatač snova“, otkriva njenu temu i interesovanje autora koje on opisuje kao dugogodišnju opsesiju
Pozorište „Pinokio“ otvara prvu pozorišnu scenu za bebe „Kolevka teatar“ predstavom „Zora i San“, u kojoj učestvuju i gledaoci - bebe
Rezultati vojvođanskih konkursa za kulturu neskriveno ukazuju da Pokrajina ne želi da pomaže one koji su podržali studente. A to su Sterijino pozorje, Egzit, Akademija umetnosti, Tvrđava teatar, Šekspir festival, Akademska knjiga...
U utorak 3. juna, dodelom nagrada i programom pod nazivom Epilog u ritmu, završeno je jubilarno 70. Sterijino pozorje. Ovaj festival je tačna slika situacije u kojoj se nalazi naše pozorište uvek – čak i onda kada pozorišna javnost nije zadovoljna načinom podele nagrada, ili onda kada se čini da selekcija nije “pravedna”. Zato u ovom tekstu neće biti reči o svih 12 predstava (devet u takmičarskom programu i tri u Krugovima), koje je odabrala selektora Ana Tasić, već o pokušaju da se uhvati slika naše teatarske situacije
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
